2. Самуилова

11 Почетком следеће године,*+ у време кад краљеви одлазе у рат,+ Давид је послао Јоава и с њим своје слуге и све Израелце да побију Амонове синове+ и да поставе опсаду око Раве.+ А Давид је остао у Јерусалиму.

2 Једне вечери, Давид је устао из своје постеље и док се шетао по крову+ краљевског двора угледао+ је једну жену како се купа. Та жена је била веома лепа.+ 3 Зато је Давид послао слуге да се распитају о њој+ и они су му рекли: „Зар то није Витсавеја,+ Елијамова* кћи,+ жена Урије+ Хетејина?“+ 4 Давид је послао гласнике да је доведу.+ Тако је она дошла код њега+ и он је легао с њом,+ а она се управо чистила од своје нечистоће.+ После тога она се вратила својој кући.

5 Та жена је затруднела, па је Давиду поручила: „Трудна сам.“ 6 Тада је Давид послао поруку Јоаву: „Пошаљи ми Урију Хетејина.“ Јоав је послао Урију код Давида. 7 Када је Урија дошао, Давид је почео да га испитује како је Јоав, како је војска и како напредује рат. 8 На крају је Давид рекао Урији: „Иди својој кући и опери своје ноге.“+ Урија је отишао из краљевог двора, а за њим су изнели дар који му је дао краљ. 9 Али Урија је остао да спава на улазу у краљев двор са свим осталим слугама свог господара и није отишао својој кући. 10 Зато су јавили Давиду: „Урија није отишао кући.“ Тада је Давид упитао Урију: „Зар ниси дошао с пута? Зашто онда ниси отишао својој кући?“ 11 А Урија одговори Давиду: „Ковчег,+ Израел и Јуда налазе се под шаторима, мој господар Јоав и слуге мог господара+ налазе се у логору у пољу, па зар ја да одем својој кући да једем и пијем и легнем са својом женом?+ Тако жив био ти и тако жива била душа твоја,+ нећу то учинити!“

12 Тада Давид рече Урији: „Остани овде још данас, па ћу те сутра послати назад.“ Тако је Урија остао у Јерусалиму још тог и наредног дана. 13 Давид га је позвао да једе и пије с њим, па га је напио.+ Али Урија је увече отишао да легне на своју постељу код слугу свог господара, и није отишао својој кући. 14 Ујутру је Давид написао писмо+ Јоаву и послао га по Урији. 15 У писму је стајало:+ „Поставите Урију напред, где је бој најжешћи,+ па се одмакните од њега да буде погођен и да погине.“+

16 Док је Јоав држао град под опсадом, поставио је Урију тамо где је знао да су најхрабрији људи.+ 17 Кад су људи из града изашли да се боре против Јоава, погинуле су неке Давидове слуге, а међу њима и Урија Хетејин.+ 18 Онда је Јоав послао гласника да обавести Давида о свему што се догодило у бици. 19 Он је заповедио гласнику: „Кад известиш краља о свему што се догодило у бици, 20 можда ће се краљ разгневити па ће ти рећи: ’Зашто сте пришли тако близу града да се борите? Зар нисте знали да ће вас с врха зидина гађати стрелама? 21 Ко је убио Авимелеха,+ Јерувесетовог* сина?+ Зар није то била једна жена која је бацила млински камен на њега+ с врха зида па је он погинуо у Тевесу?+ Зашто сте пришли тако близу зида?‘ Ти му онда реци: ’Погинуо је и твој слуга Урија Хетејин.‘“+

22 Тако је гласник отишао и када је стигао код Давида рекао му је све што је Јоав заповедио. 23 Тај гласник је овако рекао Давиду: „Ти су људи били јачи од нас и изашли су у поље да се боре против нас, али ми смо их сатерали све до градских врата. 24 Тада су с врха зида стрелци гађали твоје слуге,+ тако да су неке краљеве слуге погинуле, а међу њима и твој слуга Урија Хетејин.“+ 25 Тада је Давид рекао гласнику: „Овако кажи Јоаву: ’Немој то примати к срцу, јер мач прождире+ сад овог сад оног. Још јаче удари на град и разори га!‘+ Тако ћеш га охрабрити.“

26 Када је Уријина жена чула да је њен муж Урија погинуо, оплакала+ је свог господара.+ 27 Када је прошло време оплакивања,+ Давид је послао по њу и довео је у свој двор. Она му је постала жена+ и касније му је родила сина. Али, оно што је Давид учинио било је зло+ у Јеховиним очима.+