2. Самуилова

15 После тога, Авесалом је себи набавио кола, коње и педесет људи који су као стража трчали пред њим.+ 2 Он би устајао рано ујутру,+ а затим би стајао поред пута који води према градским вратима.+ Сваког ко је имао неку парницу и ишао код краља на суд,+ Авесалом би позвао и упитао га: „Из ког си града?“ А кад би човек одговорио: „Твој слуга је из једног од Израелових племена“, 3 тада би му Авесалом рекао: „Видиш, твоја ствар је добра и праведна, али нема ко да те саслуша код краља.“+ 4 Затим би наставио: „Када бих ја био постављен за судију у земљи,+ да код мене долази свако ко има неку парницу или спор, ја бих му уделио правду.“+

5 Кад би се неко приближио да му се поклони, он би пружио руку, привукао га к себи+ и пољубио. 6 Авесалом је тако чинио са свим Израелцима који су долазили код краља на суд. Тако је Авесалом придобијао срца Израелаца.+

7 Кад је прошло четрдесет година,* Авесалом је рекао краљу: „Молим те, допусти ми да одем у Хеврон+ да испуним завет који сам дао Јехови.+ 8 Твој слуга се заветовао+ кад је био у Гесуру+ у Сирији, рекавши: ’Ако ме Јехова врати у Јерусалим, извршићу службу Јехови.‘“+ 9 Краљ му је одговорио: „Иди с миром.“+ Тада је он устао и отишао у Хеврон.

10 Затим је Авесалом разаслао уходе+ по свим Израеловим племенима и поручио им: „Кад чујете звук рога, повичите: ’Авесалом је постао краљ+ у Хеврону!‘“+ 11 Из Јерусалима је с Авесаломом отишло двеста људи који су били позвани, ништа не сумњајући+ и не знајући шта се спрема. 12 Када је Авесалом принео жртве, послао је по Ахитофела+ из Гилона,+ Давидовог саветника,+ да дође из Гилона.+ Завера+ је узимала све више маха и све више људи+ прикључивало се Авесалому.

13 У међувремену, код Давида је стигао гласник и јавио му: „Срца+ Израелаца приклонила су се Авесалому.“ 14 Тада је Давид рекао свим својим слугама које су биле с њим у Јерусалиму: „Устаните и бежимо,+ јер нећемо умаћи Авесалому! Пожурите, да он не буде бржи и не стигне нас, па нам нанесе зло и удари на град оштрицом мача!“+ 15 Тада су краљеве слуге рекле краљу: „Твоје слуге учиниће све што жели наш господар, краљ.“+ 16 Тако је краљ отишао са свим својим домом.+ Оставио је само десет жена, својих иноча,*+ да се брину о двору. 17 Краљ је отишао са свим народом и зауставио се у Вет-Мераку.

18 Све његове слуге прошле су пред њим да би прешли долину Кедрон. Сви Херетеји и сви Фелетеји+ и сви из Гата,+ шестсто људи који су га пратили из Гата,+ пролазили су пред краљевим лицем. 19 Тада је краљ рекао Итају+ из Гата: „Зашто и ти идеш с нама? Врати се+ и остани код краља. Ти си туђинац и изгнаник из своје земље. 20 Јуче си дошао, па зар да те данас поведем да луташ+ с нама, да идеш куда и ја идем? Врати се и поведи са собом и своју браћу, а Јехова нека ти покаже милост*+ и верност!“+ 21 Али Итај рече краљу: „Тако жив био Јехова и тако жив био краљ, мој господар,+ где год буде краљ, мој господар, било да се ради о животу или смрти, ту ће бити и твој слуга!“+ 22 Тада Давид рече Итају:+ „Хајде, прођи!“ Тако је Итај из Гата прошао са свим својим људима и са свом својом децом која су била с њим.

23 Сви су људи тог краја* гласно плакали+ док је народ прелазио долину.* Краљ је стајао у долини Кедрон,+ а цео народ пролазио је путем који води у пустињу. 24 Био је ту и Садок+ са свим Левитима+ који су носили+ ковчег+ савеза истинитог Бога. Они су спустили ковчег истинитог Бога поред Авијатара+ док цео народ није изашао из града. 25 Тада је краљ рекао Садоку: „Врати ковчег+ истинитог Бога у град.+ Ако нађем милост у Јеховиним очима, он ће ме довести назад и допустиће ми да опет видим ковчег и његово пребивалиште.+ 26 А ако каже: ’Ниси ми по вољи‘, нека учини са мном шта хоће.“+ 27 Краљ је затим рекао свештенику Садоку: „Зар ниси ти виделац?+ Врати се у миру у град с Ахимасом, својим сином, и с Јонатаном,+ Авијатаровим сином. Вратите се и ви и ваша два сина. 28 Ево, ја ћу се задржати крај прелаза у пустињи док од вас не дође гласник и не донесе ми вести.“+ 29 Тако су Садок и Авијатар вратили ковчег истинитог Бога у Јерусалим и тамо су остали.

30 Давид се плачући и покривене главе+ пењао уз Маслинску гору.+ Ишао је босоног, а цео народ који је био с њим ишао је покривене главе плачући.+ 31 До Давида је стигла вест да Ахитофел такође учествује у завери+ с Авесаломом.+ Тада је Давид рекао:+ „Јехова, молим те, претвори Ахитофелов савет у лудост!“+

32 Када је Давид дошао на врх горе, тамо где се народ клања Богу, у сусрет му је дошао Хусај+ Архијанин,+ раздеране хаљине и главе посуте прашином.+ 33 Давид му је рекао: „Ако пођеш са мном, бићеш ми на терету.+ 34 Али ако се вратиш у град и кажеш Авесалому: ’Твој сам слуга, краљу! Раније сам служио твом оцу, а сада ћу теби служити‘,+ тада ћеш моћи да осујетиш+ Ахитофелове савете и окренеш их у моју корист. 35 Зар неће с тобом бити и свештеници Садок и Авијатар?+ Све што чујеш на краљевом двору кажи свештеницима Садоку и Авијатару.+ 36 С њима су и два њихова сина, Ахимас,+ Садоков син, и Јонатан,+ Авијатаров син. Преко њих ми јављајте све што чујете.“ 37 Тако се Давидов пријатељ Хусај+ вратио у град, а Авесалом+ је стигао у Јерусалим.