Прва о краљевима

2 Кад се приближило време да Давид умре, он је заповедио свом сину Соломону: 2 „Ја ћу ускоро умрети.* Зато буди јак+ и храбар.+ 3 Извршавај своје обавезе према Јехови, свом Богу, тако што ћеш ићи његовим путевима и држати се његових одредби, његових заповести, његових закона и његових опомена, као што је записано у Мојсијевом закону.+ Тада ћеш бити успешан* у свему што радиш и куд год да пођеш. 4 И Јехова ће испунити обећање које ми је дао: ’Ако твоји синови буду пазили на своје кораке и ако ми буду верно служили свим својим срцем и свом својом душом*,+ неће нестати наследника из твоје лозе који ће седети на Израеловом престолу.‘+

5 „Осим тога, добро знаш шта ми је учинио Серујин син Јоав, шта је учинио двојици заповедника израелске војске – Авениру,+ Нировом сину, и Амаси,+ Јетеровом сину. Убио их је, проливши крв+ у време мира као да је рат, па је тако крвљу упрљао појас око свог струка и сандале на својим ногама. 6 Зато поступи мудро и не дај да се његова седа глава с миром спусти у гроб*.+

7 „А према синовима Варзелаја+ из Галада покажи верну љубав. Нека они буду међу онима који једу за твојим столом, јер су и они мени помогли+ кад сам бежао од твог брата Авесалома.+

8 „Ту је и Симеј, син Гире из Венијаминовог племена, из Ваурима, који ме је проклињао тешким клетвама+ оног дана кад сам ишао у Маханаим.+ Али када ми је дошао у сусрет код Јордана, заклео сам му се Јеховом: ’Нећу те погубити мачем.‘+ 9 Али ти га немој оставити без казне,+ јер си мудар човек и знаш шта треба да чиниш с њим. Његову седу главу с крвљу пошаљи у гроб*.“+

10 Затим је Давид умро* и био је сахрањен у Давидовом граду.+ 11 Давид је владао над Израелом 40 година. У Хеврону+ је владао седам година, а у Јерусалиму 33 године.+

12 Соломон је сео на престо свог оца Давида и његова краљевска власт веома се учврстила.+

13 Агитин син Адонија дошао је код Соломонове мајке Витсавеје. Она га је упитала: „Долазиш ли у миру?“ Он је одговорио: „Да, долазим у миру.“ 14 Затим је додао: „Хтео бих нешто да ти кажем.“ А она му је рекла: „Кажи.“ 15 Он је рекао: „Ти добро знаш да је краљевство требало да припадне мени и да је цео Израел очекивао да ја будем краљ.+ Али то се није десило и краљевска власт је припала мом брату, јер је Јехова тако одредио.+ 16 А сада те само за једно молим. Немој ме одбити.“ Она му је рекла: „Кажи.“ 17 Тада је он рекао: „Молим те, кажи краљу Соломону, јер тебе неће одбити, нека ми да за жену Сунамку Ависагу.“+ 18 А Витсавеја му је рекла: „Добро, разговараћу с краљем.“

19 Тако је Витсавеја дошла код краља Соломона да разговара с њим у Адонијино име. Краљ је одмах устао, пошао јој у сусрет и поклонио јој се. Затим је сео на свој престо и заповедио да поставе престо за његову мајку, да седне њему здесна. 20 Онда је она рекла: „Имам једну малу молбу за тебе. Немој ме одбити.“ Краљ јој је одговорио: „Кажи, мајко. Нећу те одбити.“ 21 Она је затим рекла: „Нека се Сунамка Ависага да твом брату Адонији за жену.“ 22 На то је краљ Соломон одговорио својој мајци: „Зашто тражиш Сунамку Ависагу за Адонију? Могла би да тражиш и краљевство за њега,+ јер ми је старији брат,+ а подржавају га и свештеник Авијатар и Серујин+ син Јоав!“+

23 Тада се краљ Соломон заклео Јеховом: „Нека ме Бог најоштрије казни ако Адонија не плати животом за то што је тражио. 24 И сада, заклињем се Јеховом, живим Богом који ме је поставио на престо мог оца Давида и учврстио моју власт+ и који је по свом обећању утемељио моју краљевску лозу*,+ Адонија ће још данас бити погубљен.“+ 25 Краљ Соломон је одмах послао Јодајевог сина Венају,+ који је отишао и убио Адонију.

26 А свештенику Авијатару+ краљ је рекао: „Иди у Анатот на своје њиве.+ Заслужио си смрт, али те данас нећу погубити, јер си носио ковчег Свевишњег Господа Јехове пред мојим оцем Давидом+ и заједно с мојим оцем си подносио све невоље које су га снашле.“+ 27 Тако Соломон није дозволио Авијатару да и даље служи као Јеховин свештеник, да би се испунило оно што је Јехова у Силому+ рекао против Илијевог дома.+

28 Када је вест о томе стигла до Јоава – који је подржавао Адонију,+ премда Авесалома није подржавао+ – Јоав је побегао у Јеховин шатор+ и ухватио се за рогове олтара. 29 Краљу Соломону су јавили: „Јоав је побегао у Јеховин шатор и ено га поред олтара.“ А Соломон је послао Јодајевог сина Венају и рекао му: „Иди и погуби га!“ 30 Венаја је отишао у Јеховин шатор и рекао Јоаву: „Овако каже краљ: ’Изађи!‘ “ Али он је одговорио: „Нећу! Овде ћу умрети.“ Тада је Венаја јавио краљу: „Тако ми је Јоав рекао и тако ми је одговорио.“ 31 А краљ му је заповедио: „Учини као што ти је рекао. Погуби га и сахрани га, и тако скини с мене и породице мог оца кривицу за крв коју је Јоав пролио без оправданог разлога.+ 32 Јехова ће га сматрати кривим за сопствену смрт*, јер је, без знања мог оца Давида, мачем погубио два човека која су била праведнија и боља од њега: Нировог сина Авенира,+ заповедника израелске војске,+ и Јетеровог сина Амасу,+ заповедника Јудине војске.+ 33 Кривица за њихову смрт биће на Јоаву и његовом потомству заувек.+ А на Давиду и његовом потомству, на његовом дому и његовом престолу нека заувек буде мир од Јехове.“ 34 Тако је Јодајев син Венаја отишао и убио Јоава. Сахранили су га код његове куће у пустињи. 35 Тада је краљ уместо њега над војском поставио Јодајевог сина Венају,+ а на Авијатарово место поставио је свештеника Садока.+

36 Затим је краљ позвао Симеја+ и рекао му: „Сагради себи кућу у Јерусалиму и живи у њој. Немој никуда да идеш одавде. 37 Оног дана кад изађеш и пређеш долину Кедрон,+ знај да ћеш погинути. Сам ћеш бити крив за своју смрт.“ 38 Симеј је одговорио краљу: „Поштено је то што си рекао. Твој слуга ће учинити онако како је рекао мој господар, краљ.“ Симеј је дуго остао у Јерусалиму.

39 Али после три године, два Симејева роба побегла су код Ахиса,+ Махиног сина, краља Гата. Када су Симеју јавили: „Ено, твоји робови су у Гату“, 40 Симеј је одмах оседлао магарца и отишао у Гат код Ахиса да потражи своје робове. Када се Симеј вратио из Гата са својим робовима, 41 Соломону је било јављено: „Симеј је отишао из Јерусалима у Гат и вратио се.“ 42 Тада је краљ позвао Симеја и рекао му: „Зар те нисам заклео Јеховом и упозорио те: ’Оног дана кад изађеш одавде и пођеш било куда, знај да ћеш погинути‘? И зар ми ти ниси одговорио: ’Поштено је то што си рекао. Послушаћу те‘?+ 43 Зашто се онда ниси држао заклетве коју си дао Јехови и зашто ниси послушао моју заповест?“ 44 Затим је краљ рекао Симеју: „Добро знаш у свом срцу каква си све зла нанео мом оцу Давиду.+ Јехова ће ти вратити за сва твоја злодела*.+ 45 А краљ Соломон биће благословљен+ и Давидов престо биће довека утврђен пред Јеховом.“ 46 Тада је краљ дао заповест Јодајевом сину Венаји, који је отишао и убио Симеја.+

Тако се краљевство учврстило под Соломоновом влашћу.+