Тужбалице
א [Алеф]*
2 О, како Јехова у гневу свом облацима застире кћер сионску!+
С неба на земљу бацио је+ лепоту Израелову.+
У дан гнева свог није се сетио подножја ногу својих.+
ב [Бет]
2 Јехова је прогутао Јаковљева пребивалишта,+ ниједноме се није смиловао.
У гневу свом разорио је утврђења+ кћери Јудине.
Бацио је на земљу,+ оскрнавио је краљевство+ и кнезове његове.+
ג [Гимел]
3 У жестини гнева сломио је сваки рог* Израелов.+
Повукао је десницу своју кад је непријатељ напао.+
У Јакову он гори као пламен огњени што све око себе прождире.+
ד [Далет]
4 Као непријатељ лук је свој запео.+ Десницу+ је своју као непријатељ+ подигао
И побио је све што је очима драго.+
ה [Хе]
5 Јехова је постао попут непријатеља.+ Прогутао је Израел.+
Прогутао је све утврђене дворе његове,+ претворио је у рушевине своја утврђења.+
И кћери Јудиној умножио је тугу и јад.+
ו [Вав]
6 Развалио је сеницу своју+ као да је обична сеница у врту.+ Учинио је крај празнику своме.
Јехова је на Сиону бацио у заборав празник+ и сабат,*
И у својој гневној осуди није марио ни за краља ни за свештеника.+
ז [Зајин]
7 Јехова је одбацио олтар свој,+ с презиром је одбацио светилиште своје.+
У руке непријатељу предао је зидине његових утврђених двора.+
У дому Јеховином пустили су свој глас, као на празнични дан.+
ח [Хет]
8 Јехова је одлучио да претвори у рушевине зидине+ кћери сионске.
Растегао је мерно уже.+ Руку своју није одвратио од затирања.+
У тугу је завио бедем и зидине.+ Заједно су пали.
ט [Тет]
9 Њена су врата+ у земљу утонула. Преворнице је њене уништио и поломио.
Краљ њен и кнезови њени сада су међу народима.+ Закона нема.+
Ни пророци њени више не добијају визије од Јехове.+
י [Јод]
10 Старешине кћери сионске на земљи седе и ћуте.+
Главу су прашином посули.+ Кострет су опасали.+
Девојке јерусалимске обориле су главу све до земље.+
כ [Каф]
11 Очи су ми ишчилеле од суза.+ Утроба ми се ускомешала.+
Јетра ми се просула на земљу+ због пропасти кћери народа мог,+
Јер деца и одојчад губе свест по трговима градским.+
ל [Ламед]
12 Мајкама својим говоре: „Где је жито и вино?“+
Јер као смртно рањени губе свест по трговима градским,
Док полако умиру* у наручју мајки својих.
מ [Мем]
13 Шта да ти наведем као пример? С чиме да те упоредим, кћери јерусалимска?+
С чиме да те изједначим како бих те утешио, девице, кћери сионска?+
נ [Нун]
14 Пророци су твоји за тебе имали безвредне и испразне визије,+
Нису откривали преступ твој — нису спречили да у ропство одеш,+
Него су ти у визијама говорили безвредне и заводљиве објаве.+
ס [Самех]
15 Подругљиво ти пљескају рукама сви који путем пролазе.+
У чуду звижде+ и одмахују главом+ због кћери јерусалимске, говорећи:
„То ли је град за који су говорили: ’Он је савршенство лепоте, радост целе земље‘?“+
פ [Пе]
16 На тебе отварају уста сви непријатељи твоји.+
У чуду звижде и шкргућу зубима.+ Говоре: „Прогутаћемо га.+
Ово је дан коме смо се надали!+ Дочекали смо, угледали смо!“+
ע [Ајин]
17 Јехова је учинио оно што је наумио.+ Испунио је реч своју,+
Оно што је још од давнина заповедио.+ Рушио је и није имао самилости.+
Непријатељу је дао да се радује над тобом.+ Узвисио је рог* противника твојих.+
צ [Цади]
18 Срце њихово ка Јехови вапи,+ о, зидине кћери сионске!+
Нека сузе као потоци теку дан и ноћ!+
Не дај починка осећањима својим, нека око твоје не престаје да плаче!
ק [Коф]
19 Устани! Јадикуј ноћу, на почетку стража јутарњих!+
Као воду срце своје изливај+ пред лицем Јеховиним!+
К њему руке своје подижи+ ради душе деце своје,
Која од глади губе свест на угловима свих улица!+
ר [Реш]
20 Погледај, Јехова, и види+ онога кога си овако тешко ударио!
Зар је требало да жене једу плод утробе своје, децу коју су здраву родиле,+
И да у Јеховином светилишту буду убијени свештеник и пророк?+
ש [Шин]
21 Деца и старци+ леже на земљи по улицама.+
Девојке моје и младићи моји од мача су пали.+
Убијао си у дан гнева свог.+ Клао си,+ самилости ниси имао.+
ת [Тав]