1. Коринћанима
9 Зар нисам слободан?+ Зар нисам апостол?+ Зар нисам видео Исуса, нашег Господа?+ Зар нисте ви моје дело у Господу? 2 Ако другима нисам апостол, вама свакако јесам, јер сте ви печат који потврђује+ моје апостолство у Господу.
3 Ово је моја одбрана пред онима који ме оптужују:+ 4 Зар немамо право да једемо+ и пијемо? 5 Зар немамо право да водимо са собом жену верницу,+ као и други апостоли и Господова браћа+ и Кифа?+ 6 Или се само Варнава+ и ја морамо издржавати сопственим радом?+ 7 Који то војник служи о свом трошку? Ко сади виноград, а не једе његов род?+ Или ко пасе стадо, а не пије млеко од тог стада?+
8 Зар ово говорим по људским мерилима?+ Зар то не говори и Закон?+ 9 Јер је у Мојсијевом закону написано: „Не завезуј уста бику који врши жито.“+ Зар је Богу стало до бикова? 10 Или то каже управо ради нас? Заиста, ради нас је то написано,+ јер ко оре, треба да оре у нади, и ко врши жито, треба да га врши у нади да ће добити свој део.+
11 Ако смо ми вама сејали духовна добра,+ зар је превише ако жањемо ваша телесна добра?+ 12 Ако други имају право на део ваших добара,+ зар ми немамо још више права на то? Али нисмо се послужили тим правом,+ него све подносимо, да не бисмо поставили некакву препреку доброј вести+ о Христу. 13 Зар не знате да они који врше свету службу једу+ храну која долази из храма и да они који служе+ код олтара деле жртву са олтаром? 14 Тако је и Господ одредио+ да они који објављују добру вест живе од добре вести.+
15 Али ја нисам ништа од тога искористио.+ И ово нисам написао да би се тако поступило према мени, јер боље би било да умрем него... Нико не може да обезвреди оно чиме се могу похвалити!+ 16 А ако објављујем добру вест,+ то није разлог да се хвалим, јер то ми је дужност.+ Заиста, тешко+ мени ако не објављујем добру вест! 17 Ако то чиним драге воље,+ имам награду,+ а ако то чиним преко воље, ипак ми је поверен задатак.+ 18 Шта ми је онда награда? Да проповедајући бесплатно преносим добру вест,+ не злоупотребљавајући право које имам као проповедник добре вести.
19 Јер премда сам слободан од свих, самог себе учинио сам робом+ свима да што више њих придобијем.+ 20 И тако сам Јудејцима био као Јудејац,+ да придобијем Јудејце. Онима под законом био сам као под законом+ — премда ја нисам под законом+ — да придобијем оне под законом. 21 Онима без закона+ био сам као без закона+ — премда нисам без Божјег закона, него сам под Христовим+ законом+ — да придобијем оне без закона. 22 Слабима сам био слаб, да придобијем слабе.+ Свима* сам био све,+ да на сваки могући начин неке спасем. 23 А све чиним ради добре вести, да бих је проповедао другима.+
24 Зар не знате да у трци сви тркачи+ трче, али само један добија награду?+ Зато трчите+ тако да је освојите!+ 25 А сваки се такмичар савладава у свему.+ Они то чине да би добили распадљив венац,*+ а ми нераспадљив.+ 26 Зато ја не трчим+ бесциљно и не ударам песницом као да млатим ваздух,+ 27 него бијем своје тело+ и држим га у покорности као роба, да не бих и са̂м био одбачен+ након што сам проповедао другима.