Млади питају...

Како да надвладам осећај расне предрасуде?

Истраживачи у Сиднеју, у Аустралији, направили су анкету са групом деце разних раса од 9-13 година и допустили им да изразе своје осећаје према људима других раса. Иако се неки мали аустралијски белци показали предрасуде према мањинама, „и деца из свих етничких група показала су предрасуде према другим етничким групама баш као и аустралијска деца, а можда чак и више“ („Часопис за психологију“).

МЛАДИ нису имуни на расне предрасуде. „У мојој школи“, каже 17-годишња Луси, „већина беле деце једе у једној сали, а црне у другој.“

Како ти гледаш на људе других раса? Иако у свом срцу знаш да су предрасуде безумне, непоштене и заостале, можда још увек некако ниси на чисто у вези тога. Истраживачи Џејн Норман и Мирон Харис примећују: „Већина деце белаца и небелаца слаже се да не желе да имају предрасуде. Али, често се једни према другима односе ратоборно и с неповерењем. Такође су свесни да ће пријатељи и родитељи можда бити непријатељски расположени уколико они превише прекораче расне границе и остваре блискије контакте.“ Сличне расне напетости постоје у многим земљама.

Осећаји нелагодности у вези припадника других раса могу захватити и младе хришћане који су поучени да није исправно гајити предрасуде. Можда живе у подручјима у којима је контакт с другим расама ограничен или где постоје велике расне напетости. Међутим, одакле потичу осећаји расне пристрасности?

Расне предрасуде на делу

Имати предрасуде значи унапред просуђивати. Дакле, онај ко има расне предрасуде просуђује друге без доказног материјала. Закључује да сваки припадник неке расе аутоматски поседује одређене непожељне навике, карактерне црте или ставове. Он гаји ту пристрасност и упркос очигледним чињеницама које побијају његове представе. На пример, он можда верује да су сви чланови одређене групе ’лењи’, или ’неинтелигентни’. Суочен с неким из те групе ко је марљив — или чак надарен, славан — закључује да таква особа сигурно представља „изузетак“. Нажалост, он не примећује индивидуалне особине.

Међутим, предрасуда није урођена ствар. У делу Енциклопедија људског понашања (The Encyclopedia of Human Behavior) стоји: „Посматрања извршена по целом свету показују да се деца непристрасно играју с припадницима других етничких група, па или нису свесна видљивих телесних разлика или их прихватају сасвим нормално.“ Енциклопедија наставља: „До предрасуда у потпуности долази учењем, и стичу се у првом реду кроз контакте с другим људима.“ Изгледа да су родитељи, учитељи и вршњаци средство преношења расних пристрасности. Повремено неугодна искуства с припадницима других раса само јачају ту предрасуду.

Многи од нас, дакле, несвесно усвајају ставове и погледе који представљају предрасуду. А често је потребно заиста велико самоиспитивање да би неко искрено могао да увиди такве осећаје код себе. На пример, можда имаш пријатеље који припадају другој раси. Али, да ли иза њихових леђа правиш увредљиве, расно усмерене примедбе? Да ли, кад разговараш с тим пријатељима, стално истичеш питање раса, тако да се увек враћаш на тему расних разлика или да причаш неукусне, омаловажавајуће шале? У књизи Природа предрасуда (The Nature of Prejudices) примећује се: „Иако су шале наизглед пријатељске, понекад прикривају истинско непријатељство.“ Надаље, осећаш ли се у неприлици или неугодно у јавности с пријатељима друге расе? Да ли аутоматски претпостављаш да припадници друге расе поседују одређене таленте — или мане?

„Јако се љутим на себе зато што имам такве осећаје“, жали се једна млада особа која је искрено сагледала своје предрасуде, „али никако не могу да их угушим“.

Како Бог гледа на расе

Велики корак у савладавању тог проблема је већ чињеница да смо тога свесни. А помаже и разумевање Божијег гледања на различите расе. Погледајмо прво ситуацију која се одвијала још у првом веку. Сталне расне напетости између Јевреја и пагана утицале су и на хришћанску скупштину. Једном је приликом апостол Петар подлегао притиску околине и ’почео да се повлачи и клони’ од паганских хришћана, чак је одбио да једе с њима. Кад је апостол Павле то увидео, није се сложио с Петром, него „му се у лице супротставио, јер је заслужио осуду.“ Расне предрасуде нису смеле да се толеришу међу хришћанима. Као што је рекао апостол Павле: „Бог не гледа на човекову спољашност“ (Галатима 2:6, 11—14).

У Делима апостолским 10:34, 35, НС, додаје се: „Бог није пристрасан, него му је у сваком народу прихватљив човек који га се боји и чини праведност.“ Истина је да нека раса може да има другачију боју коже, црте лица или другачију косу од твоје. Али, будући да је Бог ’од једног човека начинио сав људски род’, задивљујућа разноврсност међу расама Божије је дело! (Дела апостолска 17:26). Надаље, Бог не осуђује исхрану, музику, начин облачења, говор и украшавање које је различито од расе до расе. Тако апостол Павле, док је деловао међу нејеврејима, није с презиром гледао на њихове навике, иако су многе несумњиво биле супротне његовом јеврејском васпитању. Павле каже: „Онима који су без закона [нејеврејима] био сам као без закона [показујући поштовање према њиховим обичајима]“ (1. Коринћанима 9:21).

Дакле, онај ко гаји мржњу или презир према људима друге расе једноставно не може угодити Богу.

Надвладати осећања

Ипак, решити се осећања која већ дуго постоје није лако. Од помоћи може да буде ако се о томе разговара с блиским пријатељем или родитељем. Од помоћи такође може да буде библијски савет да се ’раширимо’ у свом опхођењу с другима (2. Коринћанима 6:12, 13). Ако је могуће, не ограничавај своје дружење на особе своје расе, културе и друштвеног положаја. Енциклопедија људског понашања каже: „Дружење и разговор омогућује појединцима да се упознају и разумеју, а често се дешава да на тај начин промене став једних према другима.“

Младић по имену Крис, који је живео у граду у ком су преовладавали белци, признаје то: „Нисам одгајан с предрасудама“, каже он, „али кад сам ишао у средњу школу стално сам био на мети црних момака. Стекао сам утисак да они само стварају невоље. Почео сам да их се бојим. А пошто је део града у ком су живели био сав разрушен, закључио сам да су црнци лењи.“

Крис је, међутим, почео да проучава Библију с Јеховиним сведоцима. Кад је сазнао како Бог гледа на ту ствар, његово се гледиште почело мењати. Касније је Крис почео да ради у светској централи Јеховиних сведока у Бруклину, у Њујорку, и одређен је да служи у расно мешаној скупштини. „Сада сам се директно суочио с тим проблемом. Али, почео сам их посећивати, дружити се и јести с њима.“ Резултат је био добар: „Схватио сам да су исти као и сви други.“

Да, у хришћанској скупштини налазе се људи „из сваког народа и племена, пука и језика“ (Откривење 7:9, НС). Упознај неке од њих. Запази како, упркос различитом пореклу, успевају да сарађују у јединству, на начин који се допада Богу. Престани да гледаш на људе као на припаднике разних етничких група; упознај их као особе, дозволи да свако покаже ко је и шта је (Галатима 6:4). Сабери се и примени златно правило: „Све што желите да људи чине вама, чините и ви њима“ (Матеј 7:12, Ст). Ако у теби ипак преовладавају осећаји надмоћности, уз молитву покушај да примениш библијски савет да друге сматраш већима од себе (Филипљанима 2:3).

Наравно, твоја негативна гледишта нису се појавила преко ноћи, па вероватно тако неће ни нестати. Али, временом и марљивим трудом, заједно са устрајношћу, осећај предрасуде може сигурно да се надвлада.

[Оквир на 13. страни]

Је ли црна раса проклета?

Неки су покушали да оправдају своје предрасуде тврдећи да је Бог проклео црну расу. Међутим, тако нешто није записано у Библији. Истина је да се у 1. Мојсијевој 9:25, (Ст) каже: „Нек је проклет Канаанац, браћи својој најнижи слуга нек буде.“ Међутим, тај често цитирани редак не говори ништа о боји коже. Осим тога, црна раса вероватно потиче од Ханановог брата Хуса (1. Мојсијева 10:6, 7; види Исаија 43:3, где се име Хус односи на афричку земљу Етиопију.) Хананови потомци су били очигледно светле пути, а не црнци.