1. Самуилова
или, према грчкој Септуагинти, ПРВА КЊИГА О КРАЉЕВИМА
1 Био је један човек у Раматајим-Софиму+ у брдовитом подручју Јефрема+ који се звао Елкана,+ син Јероама, сина Елијуја,* сина Това, Суфовог сина,+ из Јефремовог племена. 2 Он је имао две жене. Једна се звала Ана, а друга Фенина. Фенина је имала деце, а Ана није.+ 3 Тај човек је сваке године ишао из свог града да се у Силому поклони+ Јехови над војскама* и принесе му жртве.+ Тамо су два Илијева сина, Офније и Финес,+ служили као Јеховини свештеници.+
4 Када је Елкана приносио жртву, он је својој жени Фенини и свим њеним синовима и кћерима давао више делова жртве,+ 5 а Ани је давао само један део. Међутим, Ану је више волео,+ иако ју је Јехова учинио нероткињом.+ 6 Њена супарница ју је стално вређала и узнемиравала+ зато што ју је Јехова учинио нероткињом. 7 Тако јој је чинила сваке године,+ кад год би ишли у Јеховин дом.+ Толико ју је вређала да је Ана плакала и ништа није јела. 8 Елкана, њен муж, рече јој: „Ана, зашто плачеш? Зашто не једеш? И зашто ти је срце жалосно?+ Зар ти ја нисам бољи од десет синова?“+
9 Након што су у Силому јели и пили, Ана је устала, а свештеник Илије седео је на столици код довратка Јеховиног храма.+ 10 С тугом у срцу+ она је почела да се моли Јехови,+ много плачући.+ 11 Затим се заветовала+ речима: „Јехова над војскама, ако погледаш на невољу своје робиње+ па ме се сетиш+ и ако не заборавиш своју робињу и даш мушко дете својој робињи, ја ћу га дати теби, Јехова, за све дане његовог живота и бритва неће прећи преко његове главе.“+
12 Док се она тако дуго молила+ пред Јеховом, Илије је посматрао њена уста. 13 Ана је говорила у свом срцу+ и само су јој усне подрхтавале, али јој се глас није чуо. Зато је Илије мислио да је пијана.+ 14 Илије јој рече: „Докле ћеш бити пијана?+ Отрезни се од свог вина.“ 15 А Ана му одговори: „Нисам пијана, господару, него сам веома тужна.* Нисам пила ни вина ни опојног пића, него изливам душу своју пред Јеховом.+ 16 Немој мислити да је твоја робиња нека покварена+ жена. Ја сам због велике бриге и муке говорила све до сада.“+ 17 Тада јој Илије рече: „Иди с миром,+ и нека ти Израелов Бог услиши молитву коју си му упутила.“+ 18 Она рече: „Нека твоја слушкиња нађе милост у твојим очима.“+ Затим је отишла својим путем, јела+ је и лице јој више није било забринуто.+
19 Ујутру су рано устали и поклонили се пред Јеховом, а онда су се вратили и дошли својој кући у Раму.+ Елкана је легао+ са својом женом Аном, и Јехова се сетио Ане.+ 20 После годину дана, Ана, која је затруднела, родила је сина и дала му име+ Самуило, јер је рекла: „Измолила+ сам га од Јехове.“
21 Онда је Елкана отишао са свим својим домом да принесе Јехови годишњу жртву+ и свој заветни принос.+ 22 Ана није отишла,+ јер је свом мужу рекла: „Кад дечак престане да сиса,+ одвешћу га да се покаже пред Јеховом и да довека тамо остане.“+ 23 Тада јој је Елкана, њен муж,+ рекао: „Учини како ти је драго.+ Остани код куће док не престанеш да га дојиш, и нека Јехова испуни своју реч.“+ Тако је жена остала код куће и дојила свог сина, све док није престао да сиса.+
24 Када је престала да га доји, повела га је са собом и узела трогодишњег јунца, ефу* брашна и велики крчаг вина.+ Затим је ушла у Јеховин дом у Силому,+ а дечак је био с њом. 25 Тада су заклали јунца, а дечака су одвели код Илија.+ 26 Онда је она рекла: „Опрости, господару! Тако жива била душа твоја,+ господару, ја сам жена која је стајала с тобом на овом месту и молила се Јехови.+ 27 Молила сам се за овог дечака, да ми Јехова услиши молитву+ коју сам му упутила.+ 28 Зато га сада дајем Јехови.+ Све дане свог живота нека буде посвећен Јехови.“
Ту се Елкана поклонио Јехови.+