Дела апостолска

Глава XX.

20 А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утјешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Маћедонију.

2 И прошавши оне земље, и свјетовавши их многијем рјечима, дође у Грчку.

3 Поживљевши пак онамо три мјесеца стадоше му Чивути радити о глави кад шћаше да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Маћедоније.

4 И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.

5 Ови отишавши напријед чекаху нас у Троади.

6 А ми се одвезосмо послије дана пријеснијех хљебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и ондје остасмо седам дана.

7 А у први дан недјеље, кад се сабраше ученици да ломе хљеб, говораше им Павле, јер шћаше сјутрадан да пође, и протеже бесједу до поноћи.

8 И бијаху многе свијеће горе у соби гдје се бијасмо сабрали.

9 А сјеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдога сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доље с трећега пода, и дигоше га мртва.

10 А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему.

11 Онда изиђе горе, и преломивши хљеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.

12 А момче доведоше живо, и утјешише се не мало.

13 А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде шћасмо да узмемо Павла; јер тако бјеше заповједио, хотећи сам да иде пјешице.

14 И кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.

15 И оданде одвезавши се дођосмо сјутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у Сам, и ноћисмо у Тригилију; и сјутрадан дођосмо у Милит.

16 Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о тројичину дне у Јерусалиму.

17 Али из Милита посла у Ефес и дозва старјешине црквене.

18 И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првога дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих

19 Служећи Господу са сваком понизности и многијем сузама и напастима које ми се догодише од Чивута који ми рађаху о глави;

20 Како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,

21 Свједочећи и Чивутима и Грцима покајање к Богу и вјеру у Господа нашега Исуса Христа.

22 И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;

23 Осим да Дух свети по свијем градовима свједочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.

24 Али се ни за што не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посвједочим јеванђелије благодати Божије.

25 И ево сад знам да више не ћете видјети мојега лица, ви сви по којима пролазих проповиједајући царство Божије.

26 За то вам свједочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;

27 Јер не изоставих да покажем вољу Божију.

28 Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;

29 Јер ја ово знам да ће по одласку моме ући међу вас тешки вуци који не ће штедјети стада;

30 И између вас самијех постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.

31 За то гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама свакога од вас.

32 И сад вас, браћо, предајем Богу и ријечи благодати његове, који може назидати и дати вам нашљедство међу свима освећенима.

33 Сребра, или злата, или руха ни у једнога не заисках.

34 Сами знате да потреби мојој и онијех који су са мном били послужише ове руке моје.

35 Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се ријечи Господа Исуса коју он рече: много је блаженије давати него ли узимати.

36 И ово рекавши клече на кољена своја са свима њима и помоли се Богу.

37 А свију стаде велики плач и загрливши Павла цјеливаху га,

38 Жалосни највише за ријеч коју рече да више не ће видјети лица његова; и отпратише га у лађу.