1. Коринћанима

Глава X.

10 Али не ћу вам затајати, браћо, да оцеви наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше;

2 И сви се у Мојсија крстише у облаку и у мору;

3 И сви једно јело духовно једоше;

4 И сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стијене која иђаше за њима; а стијена бјеше Христос.

5 Али многи од њих не бијаху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.

6 А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што жељеше.

7 Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: Сједоше људи да једу и да пију, и усташе да играју.

8 Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.

9 Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.

10 Нити да вичемо на Бога, као неки од њих што викаше, и изгибоше од крвника.

11 Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које пошљедак свијета дође.

12 Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне.

13 Друго искушање не дође на вас осим човјечијега; али је вјеран Бог који вас не ће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушањем и крај, да можете поднијети.

14 За то, љубазна браћо моја, бјегајте од идолопоклонства.

15 Као мудрима говорим; судите ви шта говорим.

16 Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хљеб који ломимо није ли заједница тијела Христова?

17 Јер смо један хљеб, једно тијело многи; јер сви у једноме хљебу имамо заједницу.

18 Гледајте Израиља по тијелу: који једу жртве нијесу ли заједничари олтара?

19 Шта дакле говорим? да је идол што? или идолска жртва да је што?

20 Није; него што жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; аја не ћу да сте ви заједничари с ђаволима.

21 Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједнице у трпези Господњој и у трпези ђаволској.

22 Или да пркосимо Господу? Еда ли смо ми јачи од њега?

23 Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро.

24 Нико да не гледа што је његово, него сваки да гледа што је другога.

25 Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујте савјести ради;

26 Јер је Господња земља и што је на њој.

27 Ако ли вас ко од невјерника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савјести ради.

28 Ако ли вам пак ко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради онога који вам каже, и ради савјести; јер је Господња земља и што је на њој.

29 Али не говорим за савјест твоју, него другога; јер за што да моју слободу суди савјест другога?

30 Ако ја с благодаћу уживам, за што да се хули на мене за оно за што ја захваљујем?

31 Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли друго што чините, све на славу Божију чините.

32 Не будите на саблазан ни Чивутима, ни Грцима, ни цркви Божијој.

33 Као што и ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многијех, да се спасу.