Судије

16 Једном када је Самсон дошао у Газу+ видео је тамо једну блудницу, па је ушао код ње.+ 2 До становника Газе стигао је глас: „Дошао је Самсон!“ Тада су га они опколили+ и целу ноћ чекали у заседи на градским вратима.+ Мирно су чекали целу ноћ, говорећи: „Убићемо га чим сване.“+

3 Али Самсон је лежао само до поноћи, а онда је у поноћ устао, ухватио градска врата+ с оба довратка и ишчупао их заједно са преворницом па их ставио на рамена и однео+ на врх горе која је наспрам Хеврона.+

4 После тога, заљубио се у жену која се звала Далила+ и која је живела у долини Сорик. 5 Филистејски савезнички кнезови+ дошли су код ње и рекли јој: „На превару сазнај+ у чему лежи његова тако велика снага и како га можемо надјачати, чиме да га свежемо да бисмо га савладали. А сваки од нас даће ти по хиљаду и сто сребрника.“+

6 Касније је Далила рекла Самсону: „Молим те, кажи ми у чему лежи твоја велика снага и чиме би се могао свезати и савладати?“+ 7 Самсон јој одговори: „Да ме свежу са седам још влажних, неосушених животињских жила,+ изгубио бих снагу и био бих као и сваки други човек.“ 8 Тада су јој филистејски савезнички кнезови+ донели седам влажних, још неосушених жила и она га је њима свезала. 9 Док је у њеној соби била постављена заседа,+ она повика: „Самсоне, ето Филистеја+ на тебе!“ Тада он покида жиле, као што се кида нит од кудеље кад се принесе ватри.+ Тако се није открило у чему лежи његова снага.+

10 Тада Далила+ опет рече Самсону: „Ето, преварио си ме и слагао.+ Молим те, кажи ми сада чиме би те требало свезати.“ 11 А он јој одговори: „Да ме чврсто свежу новим конопцима који се још нису користили, изгубио бих снагу и био бих као и сваки други човек.“ 12 Далила је узела нове конопце, свезала га њима па узвикнула: „Самсоне, ето Филистеја на тебе!“ У њеној соби била је постављена заседа.+ Али он покида конопце са својих руку као да су конци.+

13 Затим Далила рече Самсону: „До сада си ме варао и лагао.+ Кажи ми чиме би те требало свезати.“+ А он јој одговори: „Седам плетеница с моје главе уткај у основу ткања.“+ 14 Она их је учврстила клином па узвикнула: „Самсоне, ето Филистеја на тебе!“+ А он се пробуди из сна и истрже ткалачки клин и основу.

15 Тада му рече: „Како можеш да ми кажеш: ’Волим те‘,+ кад срце твоје није са мном? Већ си ме трипут преварио и ниси ми рекао у чему лежи твоја велика снага.“+ 16 Пошто је све време речима вршила притисак+ на њега и наваљивала, то је постало насмрт неподношљиво његовој души.+ 17 На крају јој је отворио своје срце+ и рекао: „Бритва+ никада није прешла преко моје главе, јер сам од мајчине утробе Божји назиреј.+ Да ми одсеку косу, моја би ме снага напустила, ослабио бих и био бих као и сваки други човек.“+

18 Када је Далила видела да јој је отворио своје срце, послала је људе да позову филистејске савезничке кнезове+ и поручила им: „Дођите сада, јер ми је отворио своје срце.“+ Филистејски кнезови су дошли код ње и донели јој новац.+ 19 Она је Самсона успавала на својим коленима и затим позвала једног човека да обрије седам плетеница с његове главе. Тако је она осетила надмоћ над њим јер га је напуштала снага. 20 Тада је повикала: „Самсоне, ето Филистеја на тебе!“ А он се пробудио из сна и помислио: „Изаћи ћу као и пре+ и ослободићу се.“ Али није знао да је Јехова одступио од њега.+ 21 Тако су га Филистеји ухватили, ископали му очи,+ одвели га у Газу+ и тамо му ставили двоструке бакарне окове.+ У тамници+ је окретао млин.+ 22 Али након што су га ошишали, почела је да му расте густа коса.+

23 Филистејски савезнички кнезови окупили су се да принесу велику жртву свом богу Дагону+ и да се веселе. Говорили су: „Наш бог* нам је у руке предао нашег непријатеља Самсона!“+ 24 Када је народ видео Самсона, почео је да хвали свог бога+ речима: „Наш бог нам је у руке предао нашег непријатеља,+ који је пустошио нашу земљу+ и који је побио многе од нас.“+

25 Када им се срце развеселило,+ рекли су: „Позовите Самсона да нас забавља.“+ Тада су из тамнице довели Самсона да их засмејава.+ Поставили су га између стубова. 26 Тада је Самсон рекао дечаку који га је водио за руку: „Пусти ме да опипам стубове на којима стоји ова грађевина и да се наслоним на њих.“ 27 (Храм је био пун мушкараца и жена, а били су ту и сви филистејски савезнички кнезови.+ На крову је било око три хиљаде мушкараца и жена који су гледали како их Самсон забавља.)+

28 Тада Самсон+ призва Јехову+ речима: „Суверени Господе Јехова, молим те, сети ме се,+ и дај ми снаге+ само још овај пут. Молим те, истинити Боже, дај да се осветим Филистејима за једно од своја два ока.“+

29 Тада је Самсон ухватио два средња стуба на којима је стајала та грађевина, један стуб десном руком, а други левом, и почео да их гура 30 па је рекао: „Нека моја душа погине+ с Филистејима.“ Тада се упро из све снаге и храм се срушио на савезничке кнезове и на цео народ који је тамо био.+ Тако је умирући побио више људи него што их је побио за свог живота.+

31 После су његова браћа и цео дом његовог оца дошли и узели га, а затим су га однели и сахранили између Сараје+ и Естаола,+ у гробу његовог оца Маноја.+ Самсон је двадесет година био судија Израелцима.+