1. Самуилова
„Срце моје кличе због Јехове,+
Уста своја широм отварам на непријатеље своје,
Јер се радујем спасењу које долази од тебе.+
3 Не говорите више тако охоло,
Нека из ваших уста не излазе непромишљене речи,+
Јер је Јехова Бог који све зна,+
Он свачија дела исправно просуђује.+
7 Јехова сиромаштво+ и богатство+ даје,
Понижава и узвисује,+
Из пепела сиромаха диже,+
Даје им да с великашима седе; даје им престо славе.+
Јер Јеховини су стубови земаљски,+
На њих је земљу* поставио.
10 Задрхтаће они који се Јехови противе,+
С небеса ће он на њих загрмети.+
Јехова ће судити крајевима земаљским,+
Снагу ће дати краљу своме,+
11 Елкана је отишао својој кући у Раму, а дечак је остао да служи+ Јехови пред свештеником Илијем.
12 Илијеви синови били су покварени људи.+ Нису марили за Јехову.+ 13 Свештеници су имали право да од народа добију део жртве,+ али кад би неко приносио жртву, долазио би свештеников слуга с трокраком виљушком у руци и док се месо још кувало,+ 14 забадао у котао или у лонац, у казан или у тигањ. Оно што би се наболо на виљушку свештеник је узимао за себе. Тако су у Силому чинили свим Израелцима који су ту долазили.+ 15 Исто тако, пре него што би се сало спалило,+ дошао би свештеников слуга и рекао човеку који је приносио жртву: „Дај месо да се испече за свештеника. Он неће да му даш кувано месо, већ сирово.“+ 16 Ако би му човек одговорио: „Нека се најпре спали сало,+ па онда узми шта ти душа жели“,+ овај би рекао: „Не, него дај одмах! Ако не даш, узећу силом!“+ 17 Грех тих слугу* био је веома велик пред Јеховом,+ јер су ти људи презирали Јеховине жртве.+
18 Самуило је као дечак служио+ пред Јеховом, и на себи је имао ланени ефод.*+ 19 Мајка му је сваке године правила једну малу тунику и доносила је кад би с мужем долазила да принесе годишњу жртву.+ 20 Илије је благословио+ Елкану и његову жену: „Нека ти Јехова да потомство од ове жене уместо оног ког је дала Јехови.“+ Затим су се вратили у своје место. 21 Тада се Јехова смиловао на Ану+ и она је опет затруднела и родила још три сина и две кћери.+ Дечак Самуило је растао пред Јеховом.+
22 Илије је био врло стар и чуо+ је све што су његови синови чинили+ целом Израелу и како су спавали са женама+ које су служиле на улазу у шатор састанка.+ 23 Зато им је говорио:+ „Зашто то радите?+ Чујем да сви у народу о вама лоше говоре.+ 24 Немојте тако,+ синови моји, нису добре вести које чујем и које се шире међу Јеховиним народом.+ 25 Ако човек згреши човеку,+ Бог се може заузети за њега.+ Али ако човек згреши Јехови,+ ко ће се заузети за њега?“+ Међутим, они нису послушали глас свог оца,+ пошто је Јехова хтео да их погуби.+ 26 Дечак Самуило је растао и стицао све већу наклоност код Јехове и код људи.+
27 Једном је један Божји човек+ дошао код Илија и рекао му: „Овако каже Јехова: ’Зар се нисам показао дому твог праоца док су они још били као робови у фараоновом дому у Египту?+ 28 Њега сам изабрао од свих Израелових племена+ да ми служи као свештеник, да на мом олтару+ приноси ка̂д и да носи ефод преда мном. Дао сам дому твог праоца све жртве које се спаљују, а које приносе Израелови синови.+ 29 Зашто онда газите моје жртве+ и моје приносе које сам одредио за своје пребивалиште?+ Зашто својим синовима исказујеш већу част него мени, па се гојите+ од најбољих делова свих жртава које приноси мој народ Израел?+
30 „’Зато овако говори Јехова, Израелов Бог: „Тачно је да сам рекао да ће твој дом и дом твог праоца довека вршити свештеничку службу преда мном.“*+ Али Јехова сада каже: „Неће бити тако! Јер ја исказујем част+ онима који мени исказују част,+ а који мене презиру, биће презрени.“+ 31 Ево, долазе дани када ћу одсећи твоју мишицу и мишицу дома твог праоца, тако да у твом дому више неће бити старих.+ 32 Усред свега добра у којем ће уживати Израел, гледаћеш непријатеља у мом пребивалишту.+ Никада више неће бити старих у твом дому. 33 Али једног од твојих ипак ћу оставити код свог олтара да ти очи гасну и да ти душа вене. Већи део твог дома погинуће од људског мача.+ 34 Ово ти је знак који ће доћи на твоја два сина, Офнија и Финеса:+ обојица ће погинути истог дана.+ 35 А ја ћу себи подићи верног свештеника+ који ће све чинити по мом срцу и по мојој души. Саградићу му трајан дом и он ће заувек служити као свештеник мом помазанику.*+ 36 Ко год остане+ од твог дома, доћи ће и поклониће му се за плату и за хлеб, и рећи ће: „Молим те, прими ме у свештеничку службу да бих имао парче хлеба.“‘“+