Проповедник

4 Опет сам посматрао сва тлачења+ која се чине под сунцем, и гле, потлачени сузе лију,+ а никога нема да их утеши.+ Моћ је у рукама њихових тлачитеља, а никога нема да их утеши. 2 Зато сматрам да су мртви који су већ помрли срећнији од живих који су још живи.+ 3 А и од једних и од других бољи је онај ко се још није ни родио,+ ко није видео мучан посао који се под сунцем ради.+

4 И видео сам да сав труд и сав успех у послу+ изазива супарништво међу људима.+ И то је испразност и трчање за ветром.

5 Безумник прекрсти руке+ и једе тело своје.+

6 Боља је једна шака починка него две шаке труда и трчања за ветром.+

7 Опет сам посматрао испразност под сунцем: 8 Има неко ко је сам, без друга,+ и без сина и без брата,+ али нема краја свем труду његовом. Очи његове не могу се наситити богатства.+ И пита се: „За кога се трудим и души својој ускраћујем оно што је добро?“+ И то је испразност и мучан посао.+

9 Боље је двојици+ него једноме, јер имају добру плату за свој труд.+ 10 Јер ако један падне, други ће подићи друга свог.+ А како ли је ономе ко је сам кад падне, а нема другог да га подигне?+

11 И ако двојица легну заједно, угрејаће се. А како ће се угрејати онај ко је сам?+ 12 И ако би неко надјачао једнога, двојица ће моћи да му се одупру.+ И троструко уже не кида се лако.

13 Бољи је младић сиромашан, а мудар,+ него краљ стар, а безуман,+ који више не зна да прими савет.+ 14 Јер он може изаћи из затвора и постати краљ,+ иако се у краљевству родио као сиромах.+ 15 Видео сам све живе који ходе под сунцем, и шта бива с тим младићем који долази на место његово.+ 16 Нема краја свем народу, свима којима је он на челу.+ Али народ му се касније неће радовати,+ јер и то је испразност и трчање за ветром.+