24 „Зашто Свемоћни није одредио времена за суд?+
Зашто они који га познају не виде дане суда његовог?+
2 Људи међе померају,+
Стада отимају и онда их пасу.
3 Сирочету магарца одводе,
Удовици у залог бика узимају.+
4 Сиромахе терају с пута,+
Невољници земаљски тада се скривају.
5 Гле, као зебре+ у дивљини
Одлазе на посао, тражећи храну.
Пуста земља даје хлеб сваком од њих за децу њихову.
6 На њиви храну за стоку скупљају,
Виноград злог човека хитро пљачкају.
7 Голи су, без хаљине ноћи проводе,+
Немају се чиме покрити кад је хладно.+
8 На пљуску планинском кисну,
Заклона немају,+ па се уз стену привијају.
9 Од мајчиних груди зли отимају сироче,+
У залог узимају оно што невољник на себи има.+
10 Голи су невољници, без хаљине иду,
Гладни су, а класје пожњевено носе.+
11 Међу зидовима каменим у пољу они подне проводе,
Грожђе у преси газе, а жедни остају.+
12 Из града допире јецај оних који умиру,
А душе смртно рањених запомажу,+
Али Бог не мари за то.+
13 Зли се буне против светлости,+
Не познају путеве њене,
И не иду стазама њеним.
14 У зору убица устаје
И убија невољника и сиромаха,+
А ноћу крадљивац постаје.+
15 Око прељубника+ сумрак чека,+
И каже: ’Ниједно ме око видети неће!‘+
Покривалом сакрива лице своје.
16 По мраку крадљивци у куће проваљују,
А дању се закључавају.
За светлост дана не знају.+
17 Јер је злима јутро као другима густа тама,+
Јер знају за страхоте изненадне које густа тама носи.
18 Воде брзо односе зле.
Проклет ће бити посед њихов на земљи.+
Неће више ићи у винограде своје.
19 Као што суша и жега гутају отопљени снег,
Тако и гроб грешнике гута!+
20 Утроба мајчина заборавиће грешника, црви ће га слатко појести,+
Нико га се више неће сећати.+
А неправда ће се као стабло сломити.+
21 Он дира у жену неплодну, која не рађа,
И удовицу,+ којој не чини добро.
22 Али Бог ће снагом својом одстранити силнике.
Грешник ће устати и неће бити сигуран хоће ли жив остати.
23 Бог ће му дати да буде сигуран+ и да се ослања на себе,
Али ће очима својим посматрати путеве злих.+
24 Уздигну се они накратко, а онда их нема више,+
Руше се.+ Секу се као и сви други,
Као класови одсецају се.
25 Ко ће ме, дакле, лажљивцем прогласити,
Или у ништа претворити реч моју?“