Исаија

14 Јер Јехова ће се смиловати Јакову+ и опет ће изабрати Израел.+ Даће им да у својој земљи почивају,+ а странци ће им се придружити и прикључиће се Јаковљевом дому.+ 2 Народи ће их узети и довести на њихово место, а Израелов дом узеће их у наследство у Јеховиној земљи као слуге и слушкиње.+ Поробиће оне који су њих поробили+ и биће господари над онима који су их терали да раде.+

3 Тог дана, кад ти Јехова буде дао да починеш од свог бола, од свог немира и од тешког ропства којим си био притиснут,+ 4 изговорићеш ову подругљиву причу* о краљу Вавилона:

„Нема више онога који је друге терао да раде, нема више тлачења!+ 5 Јехова је сломио штап злих, владалачку палицу,+ 6 онога који је без престанка у јарости ударао народе,+ који је у гневу покоравао народе немилице их прогонећи.+ 7 Цела је земља починула,+ смирила се. Људи се веселе и кличу од радости.+ 8 Стабла смреке+ и ливански кедрови радују се кад виде шта ти се десило, и говоре: ’Откако си пао, дрвосече+ нас више не секу.‘

9 „Гроб*+ се доле због тебе усколебао, очекујући да у њега дођеш. Због тебе је пробудио немоћне мртваце,+ све земаљске вође које су биле попут јараца.+ Краљеве свих народа дигао је с њихових престола.+ 10 Сви они проговарају и говоре ти: ’Зар си и ти постао немоћан као и ми?+ Зар си се изједначио с нама?+ 11 У гроб* је бачен твој понос, звук твојих жичаних инструмената.+ Испод тебе су црви прострти као постеља, црви су ти покривач.‘+

12 „С неба си пао,+ ти што светлиш, зорин сине! На земљу си оборен,+ ти што си газио народе!+ 13 Ти си говорио у свом срцу: ’До небеса ћу се подићи.+ Изнад Божјих звезда+ подићи ћу свој престо+ и сешћу на зборну гору+ на крајњем северу.+ 14 Подићи ћу се изнад облака.+ Изједначићу се са Свевишњим.‘+

15 „Али у гроб* бићеш бачен,+ у најдубљу јаму.+ 16 Они који те виде посматраће те и размишљаће о теби говорећи: ’Је ли то човек који је тресао земљу, који је дрмао краљевства,+ 17 који је плодно тло претварао у пустињу и разарао градове,+ који своје затворенике није отпуштао кући?‘+ 18 Краљеви свих других народа почивају у слави, сваки у свом гробу.+ 19 А ти си одбачен, ни гроба немаш,+ као презрена младица, покривен побијеним људима који су мачем прободени и бачени у камену јаму,+ као изгажен леш.+ 20 Нећеш им се придружити у гробу, јер си своју земљу упропастио, свој си народ побио. Потомцима зликоваца никад се више име неће спомињати.+

21 „Припремите пањ на коме ће његови синови бити поклани због преступа њихових праочева,+ да се не подигну и не освоје земљу и да својим градовима не прекрију лице света.“*+

22 „Устаћу на њих“,+ говори Јехова над војскама.

„Затрћу Вавилону име+ и остатак, пород и потомство“,+ говори Јехова.

23 „Учинићу га пребивалиштем бодљикавих прасића и мочваром, помешћу га метлом уништења“,+ говори Јехова над војскама.

24 Јехова над војскама се заклео:+ „Заиста, како сам замислио, тако ће и бити, што сам одлучио, то ће се и остварити,+ 25 да бих сломио Асирца у својој земљи+ и згазио га на својим горама,+ да би се његов јарам скинуо с мог народа и да би се његово бреме скинуло с њихових леђа.“+

26 То је одлука која је донета против целе земље, то је рука која се подигла на све народе. 27 Јер је Јехова над војскама донео одлуку,+ и ко је може поништити?+ Његова се рука подигла, и ко је може одвратити?+

28 Те године кад је умро краљ Ахаз+ изречена је ова објава: 29 „Нека се нико у теби, земљо филистејска,+ не радује+ што је сломљена палица онога који те је ударао.+ Јер ће из змијског корена+ изаћи отровница,+ плод ће његов бити љутица хитра.+ 30 Првенци убогих имаће храну, сиромашни ће мирно почивати.+ Глађу ћу усмртити твој корен, а што остане од тебе, биће побијено.+ 31 Горко плачите, врата! Јадикуј, граде! Нека у теби, земљо филистејска, сви клону духом! Јер са севера дим долази, и нико не заостаје у непријатељским четама.“+

32 Шта ће се одговорити гласницима+ народа? Да је Јехова положио темељ Сиону,+ и у њему ће невољници из његовог народа наћи уточиште.