Проповедник

9 Размишљао сам о свему томе и закључио да су и праведни и мудри, као и сва њихова дела, у рукама правог Бога.+ Човек не може да докучи ни љубав ни мржњу које су биле пре њега. 2 Свима на крају бива исто:+ праведнима као злима,+ добрима и чистима као нечистима, онима који приносе жртве као онима који их не приносе. Ономе ко је добар исто је као и грешнику. Ономе ко се заклиње исто је као и ономе ко се не заклиње олако. 3 Ово је несрећа која се дешава под сунцем: пошто сви имају исти крај,+ људима је срце пуно зла и лудост им је у срцу док су живи, а потом умиру*.

4 За онога ко је међу живима има наде, јер боље је живом псу него мртвом лаву.+ 5 Живи знају* да ће умрети,+ а мртви не знају ништа,+ нити имају икакву награду*, јер је успомена на њих избледела.+ 6 Нестала је и њихова љубав и њихова мржња и њихова љубомора, и више немају никаквог удела у ономе што се чини под сунцем.+

7 Хајде, с радошћу једи хлеб и с весељем пиј вино,+ јер су правом Богу по вољи твоја дела.+ 8 Нека твоја одећа увек буде бела* и увек стављај уље на своју главу.+ 9 Уживај у животу са женом коју волиш+ током свих дана свог испразног живота који ти је Бог дао под сунцем, током свих својих испразних дана, јер то ти је удео у животу и награда за твој мукотрпан рад под сунцем.+ 10 Све што можеш да чиниш*, чини то свом својом снагом, јер нема ни рада, ни размишљања, ни знања, ни мудрости у гробу*,+ у који идеш.

11 Видео сам под сунцем и то да трку не добијају увек они који су брзи, ни битку они који су моћни,+ нити хлеб увек имају они који су мудри, ни богатство они који су разборити,+ нити су увек успешни они који имају знање,+ јер време невоље и непредвиђени догађаји сналазе свакога од њих. 12 Јер човек не зна кад његов час долази.+ Као рибе уловљене у мрежу и као птице ухваћене у замку, тако људи упадају у клопку кад их изненада задеси време невоље.

13 Видео сам под сунцем и ову страну мудрости, и то ми се учинило важним: 14 Био је један мали град и у њему мало људи, а напао га је моћан краљ, који га је опколио и подигао око њега велики опсадни насип. 15 У њему се нашао један сиромашан, а мудар човек, који је спасао град својом мудрошћу. Али после су сви заборавили тог сиромашног човека.+ 16 Тада сам помислио: „Мудрост вреди више него снага,+ али мудрост сиромашног се презире и његове речи се не слушају.“+

17 Боље је слушати тихе речи мудрих људи него вику онога ко влада међу безумницима.

18 Мудрост вреди више него оружје, али један грешник може упропастити много добра.+