Прва Самуилова

1 Био је један човек у Раматајим-Софиму*,+ у Јефремовим брдима,+ који се звао Елкана,+ син Јероама, сина Елијуја, сина Това, Суфовог сина, из Јефремовог племена. 2 Он је имао две жене. Једна се звала Ана, а друга Фенина. Фенина је имала децу, а Ана их није имала. 3 Тај човек је сваке године ишао из свог града у Силом+ да се поклони Јехови над војскама и принесе му жртве. Тамо су два Илијева сина, Офније и Финес,+ служила као Јеховини свештеници.+

4 На дан када би Елкана приносио жртву, дао би својој жени Фенини комад меса од жртве, а исто тако и свим њеним синовима и ћеркама,+ 5 а Ани би дао посебан комад, јер је њу више волео. Међутим, Јехова јој није дао децу*. 6 Њена супарница ју је стално вређала и узнемиравала зато што јој Јехова није дао децу. 7 Тако јој је чинила сваке године. Кад год би Ана ишла у Јеховин дом,+ њена супарница би је толико вређала да је она плакала и ништа није јела. 8 Њен муж Елкана јој је говорио: „Ана, зашто плачеш? Зашто не једеш и зашто си толико тужна*? Зар ти ја не вредим више од десет синова?“

9 Након што су у Силому јели и пили, Ана је устала и отишла. А свештеник Илије седео је на столици крај улаза у Јеховин храм*.+ 10 Ана је била сва очајна* па је почела да се моли Јехови,+ горко плачући. 11 Затим се заветовала: „Јехова над војскама, ако погледаш на невољу своје слушкиње па ме се сетиш и ако не заборавиш своју слушкињу и даш мушко дете својој слушкињи,+ ја ћу га дати теби, Јехова, да ти служи све дане свог живота и он никад неће шишати своју косу*.“+

12 Она се дуго молила Јехови, а Илије је посматрао њена уста. 13 Ана је говорила у свом срцу и само су јој се усне мицале, али глас јој се није чуо. Зато је Илије помислио да је пијана. 14 Илије јој је рекао: „Докле ћеш се опијати? Престани да пијеш вино.“ 15 Ана му је на то одговорила: „Нисам пијана, господару, него сам веома тужна*. Нисам пила ни вино ни неко друго алкохолно пиће, него отварам душу* пред Јеховом.+ 16 Немој мислити да је твоја слушкиња нека покварена жена. Молила сам се све до сада због своје велике туге и невоље.“ 17 Тада јој је Илије рекао: „Иди с миром, и нека ти Израелов Бог услиши молитву коју си му упутила.“+ 18 Она је рекла: „Нека твоја слушкиња и даље буде у твојој милости.“ Затим је отишла својим путем, јела је и лице јој више није било тужно.

19 Елкана и његова породица устали су рано ујутру и поклонили се пред Јеховом, а онда су се вратили својој кући у Раму.+ Елкана је имао односе са својом женом Аном и Јехова је обратио пажњу на њу*.+ 20 Пре него што се навршило годину дана*, Ана је затруднела и родила сина. Дала му је име+ Самуило*, рекавши: „Измолила сам га од Јехове.“

21 Након неког времена Елкана је отишао са целом својом породицом да принесе Јехови годишњу жртву+ и свој заветни принос. 22 Али Ана није отишла,+ јер је свом мужу рекла: „Кад престанем да дојим дечака, одвешћу га у Јеховин дом* и он ће остати тамо целог живота.“+ 23 Тада јој је њен муж Елкана рекао: „Учини како мислиш да је најбоље*. Остани код куће док не престанеш да га дојиш. Нека се Јехова побрине да буде онако како си рекла.“ Тако је она остала код куће док није престала да га доји.

24 Када је престала да га доји, одвела га је у Силом. Повела је трогодишњег јунца и понела ефу* брашна и велики крчаг вина.+ Дошла је у Јеховин дом у Силому+ и довела дечака са собом. 25 Тада су заклали јунца, а дечака су одвели код Илија. 26 Онда је она рекла: „Опрости, господару! Веруј ми*, господару, ја сам она жена која је стајала с тобом на овом месту и молила се Јехови.+ 27 Молила сам се за овог дечака и Јехова је услишио молитву коју сам му упутила.+ 28 Зато га сада дајем Јехови. Све дане свог живота нека буде посвећен Јехови.“

Ту се Елкана поклонио Јехови.