Прва о краљевима
3 Соломон је склопио савез с фараоном, краљем Египта, оженивши се његовом ћерком.+ Довео ју је у Давидов град+ да тамо живи док он не заврши свој двор,+ Јеховин дом+ и зидине око Јерусалима.+ 2 Али народ је и даље приносио жртве на узвишицама,+ јер до тада још није био саграђен дом који носи Јеховино име.+ 3 Соломон је волео Јехову и живео је по одредбама свог оца Давида, само што је на узвишицама приносио жртве и спаљивао приносе.+
4 Краљ је отишао у Гаваон да тамо принесе жртве, јер је то била најзначајнија узвишица.+ Тамо је Соломон принео на олтару 1 000 жртава паљеница.+ 5 У Гаваону се Јехова појавио Соломону ноћу у сну. Бог му је рекао: „Кажи шта хоћеш да ти дам.“+ 6 А Соломон је рекао: „Ти си показао велику верну љубав према свом слуги Давиду, мом оцу, јер ти је служио верно, праведно и честитог срца. И даље показујеш велику љубав према њему јер си му дао сина да седи на његовом престолу.+ 7 И сада, Јехова, Боже мој, ти си свог слугу поставио за краља уместо мог оца Давида, иако сам још млад* и неискусан.+ 8 Твој слуга влада над твојим народом који си изабрао,+ народом који је толико велик да се не може пребројати. 9 Зато дај свом слуги послушно срце да може судити твом народу+ и разликовати добро од зла,+ јер ко може судити овом великом* народу?“
10 Јехови је било драго што је Соломон то тражио.+ 11 Бог му је тада рекао: „Пошто ниси тражио дуг живот ни богатство ни смрт својих непријатеља, него разборитост да можеш исправно судити,+ 12 даћу ти оно што си тражио.+ Даћу ти мудро и разумно срце,+ да будеш човек каквог није било пре тебе нити ће га бити после тебе.+ 13 А даћу ти и оно што ниси тражио+ – богатство и славу+ – тако да докле год си жив неће бити таквог краља као што си ти.+ 14 Ако будеш ишао мојим путевима, држећи се мојих прописа и мојих заповести, као што је ишао и твој отац Давид,+ даћу ти и дуг живот*.“+
15 Када се Соломон пробудио, схватио је да је то био сан. Затим је отишао у Јерусалим и стао пред ковчег Јеховиног савеза. Принео је жртве паљенице и жртве заједништва+ и приредио гозбу за све своје слуге.
16 У то време, две блуднице* су дошле код краља и стале пред њега. 17 Једна од њих је рекла: „Господару мој, ова жена и ја живимо у истој кући, и ја сам се породила док је и она била у кући. 18 Трећег дана после мог порођаја, породила се и ова жена. Биле смо заједно, само нас две. У кући није било никог другог. 19 Једне ноћи, син ове жене је умро, јер је легла на њега. 20 Она је устала усред ноћи док је твоја робиња спавала, па је мог сина, који је био поред мене, узела себи у наручје, а свог мртвог сина ставила је мени у наручје. 21 Кад сам ујутру устала да подојим свог сина, видела сам да је мртав. А кад сам га боље погледала, видела сам да то није мој син ког сам родила.“ 22 Али друга жена је рекла: „Није тачно! Мој син је овај живи, а твој је онај мртви!“ Али прва жена је говорила: „Није тачно! Твој син је онај мртви, а мој је овај живи!“ И тако су се препирале пред краљем.
23 На крају је краљ рекао: „Једна каже: ’Мој син је овај живи, а твој је онај мртви!‘ а друга каже: ’Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је овај живи!‘ “ 24 Краљ је рекао: „Донесите ми мач.“ И краљу су донели мач. 25 Краљ је затим рекао: „Расеците живо дете на два дела, па једну половину дајте једној, а другу половину другој.“ 26 Тада је жени чији је син био жив задрхтало срце због њеног сина, па је почела да преклиње краља: „Молим те, господару мој! Дајте њој живо дете, само га немојте убити.“ А друга жена је рекла: „Нека не буде ни моје ни твоје. Нека га расеку!“ 27 На то је краљ рекао: „Дајте живо дете првој жени! Немојте га убити, она му је мајка.“
28 Сви Израелци су чули какву је пресуду изрекао краљ и обузело их је страхопоштовање* према краљу,+ јер су видели да му је Бог дао мудрост да праведно суди.+