Прва Самуилова

17 Филистеји+ су сакупили своју војску, спремни за рат, и састали су се код Сохота+ у Јуди. Улогорили су се између Сохота и Азике,+ у Ефес-Дамиму.+ 2 Саул и Израелци сакупили су се и улогорили у долини* Или+ и сврстали се у бојне редове како би се сукобили с Филистејима. 3 Филистеји су стајали на једном брду, Израелци на другом брду, а између њих је била долина.

4 Из филистејског логора изашао је један ратник који се звао Голијат,+ из Гата.+ Био је висок шест лаката и један педаљ*. 5 На глави је имао кацигу од бакра и носио је оклоп начињен од бакарних плочица,+ тежак 5 000 сикала*. 6 На ногама је имао бакарне штитнике за потколенице, а на леђима кратко копље+ од бакра. 7 Дрвена дршка његовог дугачког копља била је тешка као ткалачко вратило,+ а гвоздена оштрица тог копља била је тешка 600 сикала*. Пред њим је ишао слуга који му је носио штит. 8 Филистејин је стао наспрам Израелових бојних редова+ и почео да им довикује: „Зашто сте изашли и сврстали се у бојне редове? Зар нисам ја Филистејин и зар нисте ви Саулове слуге? Изаберите међу собом једног човека па нека се бори са мном! 9 Ако ме победи у борби и убије ме, онда ћемо ми бити ваше слуге. Али ако ја савладам њега и убијем га, онда ћете ви постати наше слуге и служићете нам.“ 10 Филистејин је још рекао: „Ја данас изазивам израелску војску.+ Дајте ми човека да се боримо!“

11 Када су Саул и сви Израелци чули његове речи, уплашили су се и обузео их је велики страх.

12 Давид је био син једног човека из Ефрате,+ то јест из Витлејема+ у Јуди. Он се звао Јесеј+ и имао је осам синова.+ У Саулово време тај човек је већ био стар. 13 Три најстарија Јесејева сина отишла су за Саулом у рат.+ Та три његова сина која су отишла у рат звала су се: Елијав,+ који је био првенац, Авинадав,+ који је био други, и Сама,+ који је био трећи. 14 Давид је био најмлађи.+ Тројица најстаријих су отишла за Саулом.

15 Док је служио код Саула, Давид се враћао кући да би чувао овце+ свог оца у Витлејему. 16 А Филистејин је излазио пред Израелце 40 дана, свако јутро и свако вече.

17 Једног дана, Јесеј је рекао свом сину Давиду: „Молим те, узми ову ефу* прженог зрневља и ових десет хлебова и брзо их однеси својој браћи у логор. 18 Ових десет сирева* однеси њиховом заповеднику над хиљадом, а затим види како су ти браћа и донеси од њих нешто по чему ћу видети да су добро.“ 19 Они су у то време били са Саулом и свим Израелцима у долини Или,+ у рату против Филистеја.+

20 Давид је устао рано ујутру, задужио некога да чува овце, спремио се и отишао како му је заповедио Јесеј. Када је стигао до логора, војска је излазила на бојно поље, узвикујући ратни поклич. 21 Израелци и Филистеји сврстали су се у бојне редове једни наспрам других. 22 Давид је оставио своје ствари код чувара пртљага и отрчао на бојно поље. Када је дошао, питао је своју браћу како су.+

23 Док је разговарао с њима, из филистејских бојних редова изашао је онај ратник, који се звао Голијат,+ Филистејин из Гата. Изазивао је Израелце исто као и раније,+ и Давид је то чуо. 24 Када су Израелци угледали тог човека, сви су устукнули од страха.+ 25 Израелци су говорили: „Да ли сте видели оног човека који излази пред нас? Он долази да се руга Израелу*.+ Краљ ће дати велико богатство ономе ко га убије. Даће му и своју ћерку за жену,+ а дом његовог оца ослободиће свих обавеза према израелском краљу.“

26 Тада је Давид упитао људе који су стајали око њега: „Шта ће добити човек који убије тог Филистејина и скине срамоту са Израела? Јер ко је тај необрезани Филистејин да се руга војсци* живог Бога?“+ 27 Људи су му поновили која је награда обећана и рекли: „То ће добити човек који га убије.“ 28 Када је Давидов најстарији брат Елијав+ чуо како он разговара с људима, наљутио се на њега и рекао му: „Зашто си дошао овамо? Коме си оставио оно мало оваца у пустињи?+ Знам ја колико си дрзак и да не намераваш ништа добро! Дошао си овде само да би гледао битку!“ 29 Давид му је одговорио: „Шта сам сад урадио? Само сам питао.“ 30 Затим се окренуо према неком другом и поставио исто питање,+ а људи су му одговорили исто што и пре.+

31 Неки су чули шта је Давид питао, па су то јавили Саулу. Зато га је он позвао код себе. 32 Давид је рекао Саулу: „Нека се нико не плаши тог Филистејина.* Твој слуга ће отићи да се бори с њим.“+ 33 Али Саул је рекао Давиду: „Не можеш ти да се бориш с тим Филистејином, јер си још дете,+ а он је ратник од своје младости.“ 34 Давид је рекао Саулу: „Када је твој слуга чувао овце свог оца, једном је дошао лав,+ а други пут медвед и однео овцу из стада. 35 Ја сам кренуо за њим, напао га и избавио овцу из његових чељусти. А када је он насрнуо на мене, ухватио сам га за врат*, оборио сам га и убио. 36 Твој слуга је убио и лава и медведа, а тако ће проћи и тај необрезани Филистејин, јер се руга војсци* живог Бога.“+ 37 Давид је још рекао: „Јехова ме је избавио из лављих и медвеђих канџи, па ће ме избавити и из руку тог Филистејина.“+ Тада је Саул рекао Давиду: „Иди и нека Јехова буде с тобом.“

38 Саул је дао Давиду своју ратну опрему, ставио му на главу бакарну кацигу и на груди оклоп. 39 Тада је Давид припасао његов мач и покушао да хода, али није могао јер никад раније није носио такву опрему. Давид је рекао Саулу: „Не могу да ходам у овоме, јер никад раније то нисам носио.“ Тако ју је Давид скинуо са себе. 40 Затим је узео свој штап, изабрао пет глатких каменова из потока* и ставио их у своју пастирску торбу, па је с праћком+ у руци пошао према Филистејину.

41 Филистејин се приближавао Давиду, а пред њим је ишао слуга који му је носио штит. 42 Када је Филистејин угледао Давида, презриво му се подсмехнуо због његове младости. Наиме, Давид је био тек младић, румен и лепог лица.+ 43 Филистејин је рекао Давиду: „Зар сам ја пас+ да идеш на мене са штаповима?“ И почео је да га проклиње призивајући своје богове. 44 Затим је Филистејин рекао Давиду: „Само дођи! Даћу твоје месо птицама и зверима!“

45 Давид је одговорио Филистејину: „Ти идеш на мене с мачем, с дугим и кратким копљем,+ а ја на тебе идем у име Јехове над војскама,+ Бога израелске војске, коме се ти ругаш*.+ 46 Јехова ће те данас предати мени у руке+ и ја ћу те убити и одсећи ћу ти главу. Данас ћу мртва тела филистејске војске дати птицама и зверима. И сви народи на земљи знаће да је прави Бог са Израелом.+ 47 Све ово мноштво* знаће да Јехова не спасава ни мачем ни копљем,+ јер Јехова одлучује о исходу битке+ и он ће све вас предати нама у руке.“+

48 Тада је Филистејин пошао напред, прилазећи све ближе Давиду, а Давид је брзо потрчао према бојном пољу у сусрет Филистејину. 49 Давид је гурнуо руку у торбу, извадио камен и бацио га из праћке. Погодио је Филистејина у чело, тако да му се камен забио у чело и он је пао лицем на земљу.+ 50 Тако је Давид праћком и каменом савладао Филистејина. Оборио га је и убио иако није имао мач у руци.+ 51 Затим је Давид дотрчао до Филистејина и стао поред њега. Онда је узео његов мач,+ извукао га из корица и одсекао му главу, да би био сигуран да је Филистејин мртав. Када су Филистеји видели да је њихов јунак погинуо, почели су да беже.+

52 Тада су људи из Израела и људи из Јуде кренули на Филистеје и уз бојне покличе гонили их од долине+ све до врата Акарона.+ Филистеји су падали мртви по путу од Сагарима+ до Гата и Акарона. 53 Након што су се Израелци вратили из жестоке потере за Филистејима, опљачкали су њихов логор.

54 Давид је узео Филистејинову главу и однео је у Јерусалим, а његово оружје ставио је у свој шатор.+

55 Када је Саул угледао Давида како иде у сусрет Филистејину, упитао је Авенира,+ заповедника војске: „Авенире, чији је син тај младић?“+ Авенир је одговорио: „Заклињем ти се*, краљу, не знам!“ 56 А краљ је рекао: „Распитај се чији је син тај младић.“ 57 Када се Давид вратио након што је убио Филистејина, Авенир га је повео са собом и довео пред Саула. Давид је држао Филистејинову главу+ у руци. 58 Саул га је упитао: „Младићу, чији си ти син?“ А Давид је одговорио: „Ја сам син твог слуге Јесеја+ из Витлејема.“+