8 „Мученички стуб“

Израз ’стуб‘ у Матеју 27:40 користи се у вези са Исусовим погубљењем на Калварији, то јест на Месту лобање. Не постоје докази да је грчка реч ставрос овде означавала крст какав су пагани користили као верски симбол вековима пре Христа.

У класичном грчком језику реч ставрос означавала је једноставно усправан стуб, колац или пилон какав се користи за постављање темеља грађевина. Глагол ставро значио је „оградити колцима; направити дрвену ограду (палисад)“. Надахнути писци грчких књига Светог писма (такозваног Новог завета) писали су народним грчким језиком (такозваним коине) и користили су реч ставрос у истом значењу које је имала и у класичном грчком, наиме у значењу обичног стуба, или колца, без икакве попречне греде постављене под неким углом. Не постоје докази за супротно. Осим тога, апостоли Петар и Павле су користили реч ксилон за дрво на које је Исус био прибијен, што показује да је то био усправан стуб без попречне греде, јер ксилон у овом посебном смислу значи управо то (Дел 5:30; 10:39; 13:29; Га 3:13; 1Пе 2:24). У Септуагинти реч ксилон налазимо у Јзд 6:11 (2. Јездрина 6:11), и тамо се користи за греду на коју је требало обесити онога ко крши закон, као и у Дел 5:30 и 10:39.

У вези са значењем израза ставрос, В. Е. Вајн у свом делу An Expository Dictionary of New Testament Words (Речник с тумачењима новозаветних речи; репринт из 1966, I том, 256. страна) каже: „Реч СТАВРОС (σταυρός) првенствено се односи на усправни колац или стуб. На њега су прибијани злочинци осуђени на смрт. И саму именицу и глагол ставро, који значи ’причврстити на стуб или колац‘, у изворном смислу треба разликовати од крста, симбола с две греде који се користи у хришћанским црквама. Симбол крста потиче из древне Халдеје, а користио се као симбол бога Тамуза (у облику мистичног Тау, почетног слова његовог имена) како у тој тако и у суседним земљама, укључујући и Египат. До средине 3. века после Христа, цркве су или напустиле одређена учења хришћанске вере или су их искривиле. Да би се повећао утицај отпадничког црквеног система, пагани су примани у цркве иако нису доживели препород вером и у великој мери им се допуштало да задрже своја паганска обележја и симболе. Тако је Тау или Т, у свом најчешћем облику, наиме са спуштеним попречним краком, био усвојен као Христов крст.“

Речник латинског језика од Луиса и Шорта наводи да је основно значење израза crux „дрво, оквир или нека друга дрвена справа за погубљење на коју су злочинци били разапети или обешени“. Crux је тек касније попримио значење „крст“. Латински назив стуба за погубљење злочинаца гласио је crux simplex. Илустрацију таквог стуба, приказану на претходној страни, направио је Јустус Липсиус (1547⁠-1606) у својој књизи De cruce libri tres (Антверпен, 1629, 19. страна).

У књизи Das Kreuz und die Kreuzigung (Крст и распеће; Вроцлав, 1878) Хермана Фулде, на 109. страни стоји: „На местима на којима су се извршавала јавна погубљења није увек било дрвећа. Зато би се у земљу укопао обичан дрвени стуб. Злочинци су подигнутих руку били свезани или прибијени на њега, а често су им биле везане или прибијене и ноге.“ Пруживши мноштво доказа за то, Херман Фулда на 219. и 220. страни закључује: „Исус је погубљен на обичном стубу. У прилог томе говори следеће: (а) чињеница да је у то време на Истоку погубљење на стубу било уобичајено, (б) индиректно сам опис Исусових патњи и (в) бројне изјаве раних црквених отаца.”

Паул Вилхелм Шмит, који је био професор на Универзитету у Базелу, у свом делу Die Geschichte Jesu (Исусова историја; 2. том, Тибинген и Лајпциг, 1904, 386⁠-394. страна) направио је детаљну студију о грчкој речи ставрос. На 386. страни свог дела он је написао: „σταυρός [ставрос] означава сваки усправно постављени колац или балван.“ У вези са извршењем казне над Исусом, П. В. Шмит је на странама 387⁠-389 навео: „Осим шибања, према извештајима Јеванђеља, за извршење казне над Исусом у обзир долази само најједноставнији облик римског распећа, вешање неодевеног тела на стуб, који је, узгред речено, Исус морао да носи или вуче до места за погубљење како би као кажњеник још више био понижен... Било шта друго осим једноставног вешања искључено је због начина на који су се обично извршавала таква погубљења: Вар је на такав начин погубио одједном 2 000 људи (Јосиф Флавије, Јудејске старине, XVII 10. 10), исто као и Квадрат (Јудејски рат, II 12. 6), прокуратор Феликс (Јудејски рат, II 15. 2 [13.2]) и Тит (Јудејски рат, VII. 1 [V 11. 1]).“

Дакле, нема никаквог доказа да је Исус Христ био разапет на два комада дрвета постављена под правим углом. Ми не желимо ништа да додајемо Божјој писаној Речи уметањем паганске идеје о крсту у надахнути текст, и зато ставрос и ксилон преводимо у складу с њиховим основним значењем. Реч ставрос смо на неким местима ради јасноће превели користећи израз „мученички стуб“, као на пример у Мт 16:24, где ју је Исус употребио да предочи патње, срамоту и муке које чекају и његове следбенике.