3 „Шеол“, „хад“

Шездесет и шест места где се појављује реч „шеол“

Хебрејска реч шеол у преводу Нови свет преведена је изразом „гроб“. Међутим, читаоца на ту изворну реч упућују фусноте које наводе дослован израз „шеол“. Фусноте се налазе у: Пст 37:35; 42:38; 44:29, 31; Бр 16:30, 33; Пз 32:22; 1Са 2:6; 2Са 22:6; 1Кр 2:6, 9; Јов 7:9; 11:8; 14:13; 17:13, 16; 21:13; 24:19; 26:6; Пс 6:5; 9:17; 16:10; 18:5; 30:3; 31:17; 49:14, 14, 15; 55:15; 86:13; 88:3; 89:48; 116:3; 139:8; 141:7; Псл 1:12; 5:5; 7:27; 9:18; 15:11, 24; 23:14; 27:20; 30:16; Про 9:10; Пес 8:6; Ис 5:14; 7:11; 14:9, 11, 15; 28:15, 18; 38:10, 18; 57:9; Јзк 31:15, 16, 17; 32:21, 27; Ос 13:14, 14; Ам 9:2; Јон 2:2; Авк 2:5.

У хебрејском тексту на споменутим местима (изузев Ис 7:11) налази се реч шеол. У Ис 7:11 у изворном тексту стоји шеала („питај“), али уз незнатну промену ознака за самогласнике и у складу с више старих превода, та реч се чита као шеола, што значи „у шеол“. У грчкој Септуагинти реч шеол углавном је превођена са адис (хад).

Иако постоје различита мишљења о пореклу хебрејске речи шеол, она по свему судећи потиче од хебрејског глагола שׁאל (шаал), који значи „питати“ или „тражити“. То показује да је шеол симболично место које тражи или захтева све без разлике, примајући у себе мртве људе. (Види фусноте за Пст 37:35 и Ис 7:11 у енглеском издању Библије с референцама Rbi8.) Оно се увек повезује с мртвима и беживотним стањем. Једноставно речено, та реч значи „гроб“, али не у смислу неког дословног места на које се сахрањују преминули, већ у смислу симболичног заједничког места на које одлазе умрли људи. За разлику од тога, хебрејска реч кевер односи се на дослован гроб или место за сахрањивање мртваца (Пст 23:4, 6, 9, 20).

Десет места на којима се појављује реч „хад“

Грчки израз адис (хад) (који вероватно значи „невидљиво место“) у изворном тексту појављује се на десет места, и то у Мт 11:23; 16:18; Лу 10:15; 16:23; Дел 2:27, 31; От 1:18; 6:8; 20:13, 14. У преводу Нови свет на девет места преведен је изразом „гроб“, а на једном месту остављен је израз „хад“ (Лу 16:23). На местима где је коришћен превод „гроб“ налазе се фусноте које читаоца упућују на дослован израз.

У Дел 2:27, Петрово цитирање Псалма 16:10 показује да адис значи исто што и шеол и да се односи на симболично заједничко место на које одлазе умрли људи (за разлику од грчке речи тафос, која се односи на дослован гроб). Латинска реч која одговара речи адис гласи infernus (понекад inferus). Она значи „подземни; доњи“ и добро описује гроб, па стога представља одговарајући превод, близак грчком и хебрејском изразу.

У надахнутом тексту Светог писма речи шеол и адис повезују се са смрћу и умрлима, а не са животом и живима (От 20:13). Те речи саме по себи не преносе мисао о ужитку или боли нити пружају било какав наговештај тога.