Млади питају...

Зашто имам ова осећања?

„Осећам као да се у мени води рат. Не знам где да се окренем за помоћ“ — Боб.

МНОГИ млади пате од сличне менталне тортуре. За разлику од својих вршњака који изгледају сасвим обузети интересом према супротном полу, они утврђују да су све више привучени члановима свог сопственог пола. За многе, то сазнање је поражавајуће.

Једна жена је о својој кћерки рекла: „Здравље је почело да јој попушта, није могла да једе нити да спава, постала је депресивна и ћудљива. Чак је покушала самоубиство.“ Који је био главни узрок ове недаће? „Имала је лезбијска осећања.“ Превазићи овакве склоности може за неке бити тешко. „Кад сам био предтинејџер“, признаје младић којег ћемо звати Марк, „почео сам да имам хомосексуална искуства с неким мојим друговима. С тим сам наставио и у адолесценцији све док нисам с Јеховиним сведоцима почео да проучавам Библију. Али још увек понекад сам имао неисправна осећања која су се у мени задржавала.“

Шта проузрокује да млада особа буде привучена свом сопственом полу? И шта млада особа треба да уради ако је муче таква осећања?

Природа или исхрана?

Данас је популарно рећи да су хомосексуалци рођени као такви и да је сексуална оријентација непроменљива. Часопис Тајм је, на пример, драматично објавио: „Једна нова студија наводи на помисао да постоје структуралне разлике између мозгова хомосексуалних и хетеросексуалних мушкараца.“ Међутим, ова студија је рађена на мозговима мушкараца који су умрли од сиде. То сигурно не доказује ову мисао!

Једна друга теорија укључује хормоне. Научници су приметили да лабораторијски пацови лишени мушких хормона показују „женско“ удварачко понашање. Закључили су да хомосексуалци могу слично бити жртве биолошке незгоде — превеликог или премалог излагања мушким хормонима пре рођења. Ипак, многи научници верују да је чудно понашање међу пацовима тек нешто више од рефлекса — а не стварно ’хомосексуалност‘. Осим тога, људи нису пацови. Писмо Харвардске медицинске школе за ментално здравље тврди: „Изузетно је невероватно да пренатални хормони утичу на... људску сексуалност на исти такав директан начин на који они организују рефлексе укључене у удварачко понашање пацова.“

Исто тако се много пажње посвећује генетским студијама. Међу хомосексуалним мушкарцима и женама који имају своје идентичне близанце, око половина њихових близанаца је такође хомосексуално. Пошто су хомозиготни [идентични] близанци генетски дупликати, изгледа логично закључити да је неки мистериозан ген изазвао ову девијацију. Међутим, запазите да половина браће и сестара тих близанаца није хомосексуална. Кад би ова карактеристика заиста била генетски програмирана, зар је не би сви близанци поседовали? Истина, гени и хормони могу играти извесну улогу. Чак и уз то, Сајентифик Американ је известио о налазима неких да докази „јако указују на то да околина у знатној мери доприноси сексуалној оријентацији“.

Фактор околине

Узмите у обзир околину у древној Грчкој. Ободрена еротским причама о неким њиховим митолошким боговима, записима филозофа̂ као што је Платон, и физичким васпитањем у гимназијама где су млади вежбали голи, хомосексуалност је постала бес елите у грчком говорном свету. Према књизи Љубав у древној Грчкој (Love in Ancient Greece), „на Криту се сматрало срамотом да неки дечак од доброг рода нема [мушког] љубавника.“ Никакав мистериозни ген нити хормон није изазвао такву декаденцију. Она је цветала зато што ју је Грчка култура допустила, да, подстицала! Ово добро илуструје колико снажну улогу околина може играти.

Нема сумње да данас поплава прохомосексуалне пропаганде доста доприноси ширењу овог гледишта. Алузије на хомосексуалност обилују на ТВ-у, у филмовима, музици и часописима. Кабловска телевизија неким младима пружа лак приступ тврдој порнографији. Двополни (унисекс) стилови одевања и дотеривања постали су шик. Неки стручњаци такође сматрају да антимушка пропаганда коју унапређују неке феминисткиње такође доприноси порасту лезбијства. Млади такође могу бити изложени лошим утицајима кроз дружење са школским друговима који отворено заступају хомосексуални начин живота (1. Коринћанима 15:33).

Отац и син

Понекад, такође дефектна породична околина изгледа да игра једну од главних улога, нарочито међу мушкарцима.a Отац даје значајан допринос дететовом емоционалном развоју (Ефесцима 6:4). Књига Породични живот учинити срећним каже: „Утицај мушких очевих својстава може да допринесе знатан удео развоју изграђене, уравнотежене личности.“b Дечаку је такође потребно признање, љубав и одобравање његовог оца. (Упореди Луку 3:22.) Шта може бити последица кад отац пропусти да свом детету пружи потребну пажњу? Емоционална тескоба. Писац о менталном здрављу Џозеф Николоси (Joseph Nicolosi) тврди да је мушка хомосексуалност „скоро увек последица проблема у породичним односима, нарочито између оца и сина“.

Може бити да мајка нехотице отежава ситуацију тиме што омаловажава свог супруга или тиме што је претерано брижна мајка за свог сина. Једна студија о женскастим дечацима изнела је следеће запажање: „Неки родитељи су желели девојчицу а не дечака и свог малог сина потајно су подстицали да се облачи као девојчица или су га они тако облачили.“

То не треба да значи да за искривљена сексуална осећања аутоматски треба окривити родитеље. Многи мушкарци који су одрасли уз претерано брижне мајке и нехајне, одсутне очеве или очеве злостављаче још увек су се развили у мужевне личности. Надаље, не потичу сви са хомосексуалним нагињањима обавезно из породица које неправилно функционишу. Међутим, изгледа тако да су неки дечаци рањени на један врло специфичан начин. „Као последица раног осећаја одбачености од стране оца...“, тврди др Николоси, „хомосексуалац носи осећај слабости и недораслости у погледу оних особина повезаних с мужевношћу, то јест, моћи, продорношћу и снагом. Он је привучен мужевној снази несвесним стремљењем ка својој сопственој мужевности.“

Један млади хришћанин по имену Питер пише: „Мој отац је био алкохоличар и редовно је тукао моју мајку и, понекад, нас децу. Кад сам имао 12 година, он је отишао. Дубоко сам осећао недостатак оца. Увек сам жудео за неким ко би попунио ту празнину коју сам сваког дана осећао. Кад сам коначно развио пријатељство с једним добрим хришћанином за кога сам мислио да може испунити ту потребу, почео сам да доживљавам сексуална осећања према њему.“

Интересантно је да је знатан број хомосексуалаца жртва злостављања у детињству.c Такво злостављање може изазвати трајну физичку и емоционалну штету. За неке оно може створити оно што је један писац назвао „искривљени сексуални идентитет“. Очито се то десило у древном Содому, где су млади дечаци показивали незајажљиве склоности према перверзним односима (Постање 19:4, 5). Јасно је да су они били продукт искоришћавања од стране одраслих.

Морално питање

Научници можда никад неће прецизно утврдити колику улогу природа и исхрана играју у привучености према истом полу. Али једно је јасно: сви су људи рођени с тенденцијом да подлегну неисправном размишљању и склоностима (Римљанима 3:23).

Млада особа која жели да угоди Богу мора се зато ускладити с Његовим моралним мерилима и мора се клонити неморалног понашања, иако такво поступање може бити убитачно тешко. Истина, сасвим је могуће да су појединци склони хомосексуалности, баш као што су неки појединци, према Библији, „склони срџби“ (Титу 1:7, NW). Али Библија ипак осуђује испољавања неправедног гнева (Ефесцима 4:31). Слично томе, хришћанин не може проналазити изговор за неморално понашање говорећи да је ’тако рођен‘. Злостављачи деце се позивају на сличан ганутљиви изговор кад кажу да је њихова жудња за децом „урођена“. Али може ли ико порећи да је њихов сексуални апетит перверзан? Таква је и пожуда за неким истог пола.

Млади који утврде да их привлачи исти пол морају дакле избегавати да се предају својим осећањима. Ипак, зашто Библија тако одсечно осуђује хомосексуалност? Да ли је такав стил живота заиста нездрав и перверзан? Ако је тако, шта млада особа може учинити да би га се отарасила? Ова ће питања бити размотрена у неком будућем издању Пробудите се!

[Фусноте]