Лала — цвет с бурном историјом

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ХОЛАНДИЈЕ

„КАД у Холандију дође пролеће, хиљаде јутара као да... оживе“, каже холандско Министарство за туризам. Изненада, у једном праску боје, светли редови расцветалих лала потеку пољима, стварајући цветну раскош која привлачи туристе из свих делова света. За већину посетилаца, ти љупки и популарни вртни цветови за Холандију су карактеристични колико и ветрењаче, сир и дрвене ципеле. Али, да ли сте знали да лале у ствари имају своје порекло у Турској?

Холандске лале с оријенталним пореклом

Турски орнаменти који датирају из 12. века приказују лале, али европска литература први пут спомиње лале у 1550-им, запажа ботаничарка Аделејд Л. Сторк. Године 1553. један путник из Француске писао је да су „запањени странци“ на пијацама Константинопоља (Истамбул) куповали непознате „црвене љиљане с великим луком“. Локални људи су тај цвет називали ђулбенд, што на турском значи „турбан“ и та је реч, објашњава др Сторк, постала „етимолошки извор за реч ’тулипан‘.“

Један од странаца кога је заинтересовало то цвеће слично турбану био је Окир Гилан де Бизбек, аустријски амбасадор у Турској (1555-1562). Он је неке луковице понео из Константинопоља у Беч, где су биле засађене у вртовима Фердинанда I, хабсбуршког цара. Ту су луковице лале цветале под вештим надзором Шарла де Леклиза — француског ботаничара познатијег по свом латинском имену, Каролус Клузијус.

Ускоро је Клузијусова слава привукла пажњу Универзитета Лајден у Холандији, који га је наговорио да постане куратор ботаничког врта тог универзитета. Октобра 1593, Клузијус — и „скривена залиха луковица лале“ — стигли су у Лајден. Неколико месеци касније, у пролеће 1594, Клузијусов нови врт постао је позорница за прву лалу која је икада процветала у Холандији.

Лаломанија — олујан период

Живе боје и егзотичан облик лале фасцинирали су Холанђане. Романтичне приче о претераној вредности коју су турски султани приписивали тим луковицама учинили су да сваки грађанин свестан статуса буде завидан на њих. Ускоро је узгајање луковица лале постало уносан посао, а кад је потражња почела да надмашује залихе, цене за луковице су скочиле и покренуле олујан период који холандски историчари називају tulpenwoede, или лаломанија.

Лаломанија је достигла свој врхунац у 1630-им кад су луковице лале постале најпопуларнија роба. У то време, каже историчар уметности Оливер Импи, јефтиније је било купити слику лале коју је урадио Јан Д. де Хам (велики холандски сликар мртве природе из 17. века) него купити ретку луковицу лале. Једна луковица примала се као мираз за невесту, три луковице је била цена куће поред канала а једна једина луковица из подврсте Tulipe Brasserie продана је за једну цветајућу пивару. Трговци луковицама могли су да зараде приближно 44 000 долара (у данашњој вредности) месечно. „У коначиштима и гостионицама широм Холандије“, каже један извор, „разговори и трансакције окретали су се само око једне ствари — луковица.“

„Цене које су стално расле искушавале су многе породице из средње класе и оне сиромашне да спекулишу на тржишту лалама“, додаје The New Encyclopædia Britannica. „Домови, имања и индрустрије били су заложени како би се могле купити луковице за препродају по вишим ценама. Продаје и препродаје су се вршиле много пута а да луковице нису уопште извађене из земље.“ Богатства су се удвостручавала у трен ока. Сиромашни су постали богати; богати су постали супербогати. Трговина луковицама постала је френетично спекулативно тржиште док изненада, 1637, није било више продавача него купаца — и тржиште је пропало. Скоро преко ноћи, хиљаде Холанђана отишло је из богатства у пропаст.

Живо занесењаштво се наставља

Међутим, живо занесењаштво лалама преживело је последице лаломаније, а индустрија лалиних луковица почела је опет да напредује. У ствари, до 18. века холандске лале постале су тако познате да је један турски султан, Ахмед III, увезао хиљаде лала из Холандије. Тако се након дугог путовања холандско потомство турских лала вратило свом пореклу. Данас је узгајање лала у Холандији постало велика индустрија — или предиван бизнис, како неки кажу. Од 34 000 квадратних километара те земље, око 7 700 хектара користи се за узгајање луковица лале. Сваке године 3 000 узгајивача из те земље извезе скоро две милијарде луковица лале у више од 80 земаља.

Иако је лала имала бурну историју, човеково живо занесењаштво тим вртним љубимцем непромењено је. Тај предиван цвет кроз векове је покретао уметнике, песнике и научнике да на платну и папиру ухвате његов прекрасан облик и изразите боје. Након што је један од њих, научник из 18. века Јохан Кристијан Бенеман, написао на немачком монографију о лали, ту расправу је назвао Die Tulpe zum Ruhm ihres Schöpffers, und Vergnügung edler Gemüther (Лала на славу свом Створитељу и на уживање племенитих). За њега и за многе друге ауторе, примећује Аделејд Сторк, лала „није само неки предмет у рукама баштована, већ одражава величину и славу Створитеља“. Кад погледате тај нежни цвет, биће вам тешко да се не сложите.

[Оквир на 18. страни]

Како да узгајате своје лале

ПОД условом да постоји довољна залиха воде, подесна је скоро свака врста тла. Међутим, сађење може да се олакша тако да се површински слој тла помеша с песком, тресетом или компостом.

Посадите луковице лале у јесен. Постоје два начина да се то учини: можете ископати рупу за сваку поједину луковицу, или можете начинити леју да бисте засадили све луковице одједном.

Практично правило за сађење луковица лале: дубина сађења треба да буде два пута већа од висине луковице. То значи да доњи крај луковице (равна страна) треба да буде око 20 центиметара испод површине. Поставите луковице на око 12 центиметара удаљености.

Покријте луковице ископаном земљом и залијте одмах тако да раст може да почне. Кад је велики мраз, слој тресета или прекривач од лишћа заштитиће луковице и такође се спречити да се тло исуши. Уклоните тај прекривач у пролеће кад се први пут појаве младице.

Одсеците горњи део цвета кад латице почну да се спуштају; иначе, биљка ће донети семе и лишити луковицу хране потребне за раст следеће године. Пустите да лишће природно увене и уклоните га кад пожути.

Уместо да повремено посадите по неку луковицу ту и тамо, садите луковице исте врсте и боје заједно у групама. На тај начин створићете обојене мрље и у потпуности ћете уживати у цветном ремек-делу у свом врту (International Flower Bulb Centre, Holland/National Geographic).

[Извори слика на 17. страни]

Страна 16 доле: Nederlands Bureau voor Toerisme; горе лево, центар и горе десно: International Bloembollen Centrum, Holland; страна 17 доле: Nederlands Bereau voor Toerisme/Capital Press