Поглед у свет

Високи трошкови криминала

Министарство правосуђа процењује да се у Сједињеним Државама сваког дана изврши отприлике 94 000 кривичних дела. Колико ти злочини коштају америчке грађане? Према речима економског аналитичара Еда Рубенштајна, непосредни трошкови — укључујући губитке личне имовине, као што су кола, готовина и накит — приближавају се суми од 20 милијарди долара годишње. Међутим, томе су додати трошкови у повезаности с криминалистичком службом, судовима, затворима и системима условног отпуштања. То даје суму и до отприлике 100 милијарди долара. Такође, пошто жртве злочина често пате од напада страха, траума или депресије, многи излазе на крај с тим негативним емоцијама тако што изостају с посла. Стога, губици у продуктивности могу лако довести „укупне трошкове за жртве злочина“ на „250 до 500 милијарди долара годишње“, каже Рубенштајн.

Непоштени калуђери

У Тајланду један будистички калуђер почетник зависан од амфетамина, признао је силовање и убиство једне 23-годишње британске туристкиње, извештава World Press Review. Међутим, овај злочин је само један у „низу скандала“ који су недавно узнемирили будистичке свештенике. „Поред све већег броја кривичних прекршаја, материјалистичка похлепа корумпира будизам.“ На који начин? „Продаја амајлија за срећу је уносан бизнис за неке калуђере, који се возе у лимузинама са шоферима.“ Као последица тога, „вера људи у некада дубоко поштовано будистичко свештенство сада се доводи у питање“. Тај часопис такође запажа да у циљу да обуздају „злоупотребу дроге“ међу калуђерима, „манастири отварају центре за детоксинизацију“.

Пропустљиве рукавице

Један пар латекс рукавица можда није довољан да оне који их носе заштити од ХИВ-а или хепатитиса, извештава часопис New Scientist. То је закључак који су донели истраживачи на Медицинском колеџу у Висконсину кад су открили да „свака трећа рукавица пропушта вирусе величине ХИВ-а или хепатитиса“. Џордан Финк, шеф алерголошког одељења на универзитету, почео је да испитује латекс рукавице након што су се 1992. доктори и медицинске сестре жалили на алергијске реакције. То је била година када је влада САД почела да захтева да медицинско особље носи гумене рукавице ако су у контакту с крвљу пацијента или с телесним течностима. Према речима Финка, здравствени радници који имају посекотине или друга оштећења на кожи треба да размисле о ношењу више од једног пара рукавица, каже часопис. Међутим, медицинско особље с неоштећеном кожом не треба да буде прекомерно узбуњено. „Неоштећена кожа је добра баријера“, каже Финк.

Одбијање преварантских стручњака

Након што је провела 17 година као потрошачки репортер за локалну ТВ-станицу у Бостону, у Масачусетсу, Пола Лајонс је саставила списак начина како превазићи „препредене вештине и немилосрдност преварантских стручњака“. Према једном чланку у часопису Ladies’ Home Journal, Лајонсини предлози укључују: одбијте да преко телефона послујете са странцем који вас зове. Никада не инвестирајте у оно што не разумете. Никада не плаћајте да бисте уз то добили нешто „бесплатно“. Не уздајте се превише у гаранције враћања новца. Избегавајте да дајете прилог добротворним установама које не знате. Никада не купујте половна кола а да их прво није прегледао самосталан механичар. „Можда ова правила изгледају прилично конзервативно“, каже Лајонс, али „она вас могу заштитити од неких од најгорих злоупотреба на тржишту.“

Бразилски здравстевни проблеми

Директор бразилског државног епидемиолошког центра, др Едуардо Левковиц, јадиковао је: „Наш народ има несрећу да пати и од здравствених проблема индустријализованог првог света и од спречивих болести трећег света.“ Цитиран у новинама The Medical Post, др Левковиц наводи главне узроке здравствених проблема међу Бразилцима. На врху списка су кардиоваскуларна болест, рак и респираторне болести. Као следеће долазе смртни случајеви као последица насилног злочина и саобраћајних несрећа. Након болести „првог света“ налазе се болести које су последица лоших животних услова. „Процењује се да половина бразилског становништва пати од неке врсте паразитске инфекције“, каже The Medical Post. Само маларија сваке године погађа отприлике 500 000 Бразилаца. Друге уобичајене паразитске болести пронађене у Бразилу јесу Шагасова болест, схистосомијаза, анкилостомијаза, лишманијаза и филаријаза.

Несташица органа

Године 1994. „број људи којима је потребна трансплантација органа“ у Сједињеним Државама „прешао је број донатора скоро за трећину“, каже The Journal of the American Medical Association. Од 1988. до 1994, број људи који су имали трансплантацију повећао се за 49 посто, док се број донатора органа повећао само за 37 посто. С потражњом органа која надмашује понуду, неки критично болесни пацијенти умрли су чекајући да неки орган буде на располагању. Коментаришући о овој дилеми, часопис New Scientist каже: „Пошто операције пресађивања постају све више рутинске, више људи их жели и увећавају списак.“ Стога тај извештај спомиње да су „трансплантације органа постале жртва свог властитог успеха“.

Скупи комшија

Кад власници кућа у Британији продају свој дом, они имају законску обавезу да открију детаље о било којим прошлим расправама које су имали са својим комшијама, извештава лондонски The Sunday Times. Једна 80-годишња удовица која је пропустила да информише купце да се локалним властима два пута жалила на бучног комшију, била је успешно тужена за лажно представљање. Сада се суочава с банкротством након казне од 45 000 долара. Нови власници су шест година живели у тој кући, али су установили да је живот поред њиховог комшије неподношљив и нису имали никаквог избора већ да је продају, рекли су суду. Да би избегли такве проблеме, неки купци су прибегли томе да изнајмљују приватне детективе како би проверили понашање њихових потенцијалних комшија. Површно испитивање може коштати само 75 долара, али неки купци су спремни да плате и 1 500 долара за детаљнију проверу.

Верни морски коњић

Оксфордски зоолог Аманда Винсент открила је да морски коњићи очигледно остају доживотно верни свом партнеру. Истражујући врсту Hippocampus whitei с југоисточне обале Аустралије која је дуга 10 центиметара, др Винсент је била задивљена када је установила такву верност међу рибама, запажа лондонски The Times. Било је примећено да свако јутро мужјак чека своју женку на претходно договореном месту. Када се састану, морски коњићи мењају боју а затим играју. Стварање потомака је подељено искуство. Женка леже своја јаја и ставља их у посебну кесицу за легло на репу мужјака. Затим их он оплођује и она остају у кесици све до рођења. Ако партнер умре, преживели морски коњић спојиће се само с неким другим неспареним морским коњићем. Жалосно је да је опстанак ових дивних створења у опасности, јер се милиони сваке године хватају за акваријуме и за употребу у традиционалној азијској медицини.

Гладни тешких метала

Када тешки метали, као што су никал, олово, цинк и кадмијум, затрују тло, земља постаје опасна и неупотребљива. Садашње методе чишћења захтевају да се саструже тло и баци на место организовано за одлагање смећа, или да се одстрани затровано тло и изложи јаким киселинама које испуштају заробљени метали. Међутим, те методе чишћења су веома скупе. Сада научници проучавају много јефтинији и чистији начин да би помогли да се реши овај проблем. Зове се биљно лечење. Тај процес укључује коришћење биљака које апсорбују тешке метале из тла и преносе метале до лишћа, стабла и других делова биљке изнад земље. Када се једном тешки метали извуку из земље, биљке се могу прерадити и вреднији метали поново искористити, каже часопис Science.

„Кување — и шиштање — на плин“

Под тим насловом је Science News известио да су британски истраживачи установили да „жене које кувају на плин имају бар дупло већу вероватноћу да доживе шиштање, недостатак даха и друге симптоме астме од оних жена које јела припремају користећи електричне рингле и рерне“. Истраживање, које је спроведено у лондонској болници св. Томас, запажа да су симптоми и даље постојали чак и кад су се користили аспиратори. И мада су и мушкарци и жене учествовали у анкети, „последице су се показале само код жена — вероватно због тога што оне проводе више времена у кухињи“.