Нездрави начини живота — колико је висока цена?

„БОЛЕСТ је господар сваког човека“, каже једна данска изрека. Свако ко постане жртва неке хроничне болести спремно ће посведочити да овај „господар“ може бити стварно окрутан! Па ипак, можда ћете се изненадити када сазнате да је болест често више налик позваном госту него господару. Центри САД за контролу и превенцију болести приписују 30 посто дана које пацијенти проведу у болници болестима и повредама које су се могле избећи. Шта је узрок? Нездрави и рискантни начини живота. Осмотрите неке примере.

ПУШЕЊЕ. Ајра, који има 53 године, има емфизем — последицу скоро четири деценије пушења. Да би лечио ово стање, потребна му је стална залиха кисеоника у боцама, што кошта око 400 долара месечно. Године 1994, деветодневно болничко лечење због његовог стања стајало га је 18 000 долара, због чега је укупна цена Ајрине здравствене неге те године била доста преко 20 000 долара. Ипак, Ајра не сматра да је хитно да престане с пушењем. Он каже: „Ја само имам ту невероватну страст.“

Ајрин случај није једини. Упркос добро познатим опасностима од пушења, људи широм света свакодневно попуше око 15 милијарди цигарета. Процењује се да су у Сједињеним Државама годишњи трошкови здравствене неге за болести повезане с пушењем 50 милијарди долара. То значи да је 1993, у просеку, за сваку купљену паклу цигарета, приближно 2,06 долара било потрошено на медицинске трошкове повезане с пушењем.

Кад се роди дете, медицински трошкови повезани с пушењем могу почети да се гомилају. Да наведемо само један пример: једна студија у Сједињеним Државама открила је да код беба које су родиле мајке које пуше, постоји двапут већи ризик да се развију несрасле усне или несрасла непца, стање које може захтевати и до четири операције до узраста од две године. Просечна цена медицинске неге и с тим повезаних трошкова за ово стање у току живота износи 100 000 долара по особи. Наравно, ни једним доларским износом не може се измерити емоционална цена тога када неко има урођено телесно оштећење.

Неки кажу да се високи трошкови здравствене неге компензују чињеницом да многи пушачи не живе толико дуго да би накупили накнаду од социјалног осигурања. Међутим, као што The New England Journal of Medicine примећује, „овај закључак је контроверзан; штавише, већина би се сложила да превремено умирање због пушења није хумано средство контролисања трошкова здравствене неге“.

ЗЛОУПОТРЕБА АЛКОХОЛА. Злоупотреба алкохола се доводи у везу с великим бројем здравствених проблема, укључујући цирозу јетре, срчано обољење, гастритис, чиреве и панкреатитис. Она такође може учинити особу подложнијом инфективним болестима, као што је упала плућа. Према др Стантону Пилу, у Сједињеним Државама се сваке године „потроши 10 милијарди долара да би се лечили људи који не могу да се контролишу у пићу“.

Алкохол често погађа фетус у материци. Сваке године се само у Сједињеним Државама роди на десетине хиљада деце с деформитетима зато што су њихове мајке пиле док су биле трудне. Код неких од ових беба, установљена је дијагноза фетусни алкохолни синдром (ФАС), и оне често пате од физичких и менталних оштећења. Прорачунато је да су за свако дете с ФАС-ом просечни медицински трошкови у току живота 1,4 милиона долара.

Пошто алкохол смањује контролу импулса, прекомерно пијење често игра улогу у избијању насиља, што може имати за последицу повреде које захтевају медицинску пажњу. Ту је и несавладива штета коју проузрокују они који управљају возилима док су пијани. Осмотрите последице код Линдзи, осмогодишње девојчице коју су морали да извлаче са задњег седишта из кола њене мајке након што се један пијани возач сударио с њима. Линдзи је провела седам недеља у болници и био јој је потребан велик број операција. Њени медицински трошкови премашили су 300 000 долара. Срећна је што је уопште жива.

ЗЛОУПОТРЕБА ДРОГЕ. Једна истраживачица процењује да је годишња цена злоупотребе дроге у Америци 67 милијарди долара. Џозеф А. Калифано, мл., председник Центра за зависност и злоупотребу супстанција на Њујоршком Универзитету Колумбија, указује на још један скуп аспект тог проблема: „Крек бебе, реткост пре једну деценију, пуне одељења која коштају 2 000 долара дневно... Да би се свака која је преживела довела до зрелог доба, трошкови могу износити и милион долара.“ Поред тога, примећује Калифано, „пропуст трудних мајки да затраже пренаталну негу и престану са злоупотребом дроге одговоран је за велик део од скоро 3 милијарде долара које је Социјално потрошило 1994. на болничку негу болесника у повезаности с коришћењем дроге“.

Трагедија ове ситуације је појачана када осмотримо непроцењиви људски данак овог порока. Брачни сукоби, запуштена деца и исцрпљена финансијска средства јесу међу уобичајеним проблемима који погађају породице које разара злоупотреба дроге.

ПРОМИСКУИТЕТ. Сваке године, у Сједињеним Државама више од 12 милиона људи добије сексуално преносиве болести (СПБ), због чега Сједињене Државе имају највишу стопу СПБ-а од свих развијених земаља. Дејвид Селентано, са Универзитетске школе хигијене и здравља јавности Џон Хопкинс, зове ово „националном збуњеношћу“. Директна цена ових болести, не укључујући сиду, износи око 10 милијарди долара годишње. Нарочито су тинејџери у опасности. И није ни чудо! Према једном извештају, до дванаестог разреда школовања, око 70 посто њих имало је сексуални однос и близу 40 посто њих имало је најмање четири партнера.

Сида је сама по себи катастрофа здравствене неге. Почетком 1996, најефикаснија доступна терапија — инхибитори протеазе комбиновани са стандардним старијим лековима — годишње кошта између 12 000 и 18 000 долара по особи. Али то је само делић скривене цене сиде, која укључује губитак продуктивности жртве и оних који узимају слободно време с посла или из школе како би се бринули око ње. Процењује се да ће до 2000. године ХИВ и сида појести између 356 и 514 милијарди долара широм света — еквивалент уништавања целе привреде Аустралије или Индије.

НАСИЉЕ. Када је била начелник санитетске службе САД, Џојслин Елдерс је известила да су 1992. медицински трошкови насиља били 13,5 милијарди долара. Председник САД Бил Клинтон, приметио је: „Један од разлога због којих је америчка здравствена нега тако скупа јесте тај што су наше болнице и одељења за хитне случајеве пуне људи који су посечени и упуцани.“ С добрим разлогом, The Journal of the American Medical Association назива насиље у Сједињеним Државама „опасност по здравље јавности“. Тај извештај наставља: „Иако насиље није болест у ’класичном‘ смислу, његов утицај на здравље појединаца и јавности дубок је попут утицаја многих физиолошких болести — можда и дубљи.“

Један извештај 40 болница у Колораду каже да је просечан трошак за сваку жртву насиља током првих девет месеци 1993. био 9 600 долара. Више од пола оних који су били хоспитализовани није имало осигурање, а многи од њих нису могли или хтели да плате за своје трошкове. Такве ситуације доводе до виших пореза, виших премија за осигурање и виших болничких рачуна. Болничко удружење Колорада извештава: „То плаћамо сви ми.“

Промена начина живота

С људског становишта, изглед да се промени тренд у нездравим начинима живота је црн. „Америка није Еденски врт и никада се нећемо отарасити злоупотребе свих супстанција“, каже један извештај Универзитета Колумбија. „Али до мере до које обуздамо такву злоупотребу, пожњећемо богату жетву здравијих беба, мање насиља и криминала, нижих пореза, смањених трошкова здравствене неге, већих зарада, образованијих ученика и мање случајева сиде.“

Јеховини сведоци су утврдили да је Библија највећа помоћ у постизању тог циља. Библија није обична књига. Њу је надахнуо Створитељ човека, Јехова Бог (2. Тимотеју 3:16, 17). Он је ’Онај који те учи за твоје добро, и путем те води којим имаш ићи‘ (Исаија 48:17). Начела изложена у Библији су здрава, и они који иду по њеном савету пожњеће велике користи.

На пример, Естер је једном била тежак пушач.a Након што је почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима, њена учитељица Библије позвала ју је да проведе дан у обиласку светске централе Јеховиних сведока, у Бруклину, у Њујорку. Из почетка, Естер се нећкала. Знајући да Јеховини сведоци не пуше, питала се како ће моћи цео дан да буде с њима. Зато је Естер ставила једну цигарету у ташну, размишљајући да ако јој се буде припушило, једноставно ће се ушуњати у тоалет. Баш као што је и планирала, након једног од обилазака, Естер је ушла у женски тоалет и извадила цигарету. Али тада је нешто приметила. Просторија је била беспрекорно чиста, а ваздух је био свеж. „Једноставно нисам могла да упрљам то место пушећи ту цигарету“, присећа се Естер, „те сам је бацила у шољу и пустила воду. И то је била задња цигарета коју сам такла!“

Широм света, милиони попут Естер уче да живе у складу с библијским начелима. Они лично извлаче корист, и постају веће благо за друштво у ком живе. Што је још важније, доносе част свом Створитељу, Јехови Богу. (Упоредите с Пословицама 27:11.)

Иако ни најбољи човекови напори не могу поново створити „Еденски врт“, Библија каже да ће Бог то учинити. Друга Петрова 3:13 наводи: „Очекујемо по обећању његову [Божјем] ново небо и нову земљу у којој ће правда наставати.“ (Упоредите са Исаијом 51:3.) На тој новој земљи, здравствена нега неће више бити предмет бриге, јер ће човечанство уживати у животу са савршеним здрављем — онако како је Бог намеравао од почетка (Исаија 33:24). Да ли бисте желели да сазнате више о Божјим обећањима? Јеховини сведоци би били срећни да вам помогну.

[Фусноте]

[Извор слике на 26. страни]

© 1985 P. F. Bentley/Black Star