ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА Watchtower
ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА
Watchtower
српски (ћирилица)
  • БИБЛИЈА
  • ПУБЛИКАЦИЈЕ
  • САСТАНЦИ
  • g96 8. 12. стр. 4-8
  • Препознати симптоме и реаговати на њих

Видео-садржај није доступан.

Нажалост, дошло је до грешке приликом учитавања видеа.

  • Препознати симптоме и реаговати на њих
  • Пробудите се! – 1996
  • Поднаслови
  • Сличан материјал
  • Шта се догодило
  • Напад
  • У болници
  • Доктор објашњава
  • Мрачна прогноза
  • Од наших читалаца
    Пробудите се! – 1997
  • Срчано обољење — претња за живот
    Пробудите се! – 1996
  • Како се ризик може смањити?
    Пробудите се! – 1996
  • Пут ка опоравку
    Пробудите се! – 1996
Више
Пробудите се! – 1996
g96 8. 12. стр. 4-8

Препознати симптоме и реаговати на њих

КАД се појаве симптоми срчаног напада, од животне је важности да се сместа тражи медицинска помоћ, пошто је ризик од смрти највећи у првом сату после напада. Брза интервенција може спасти срчани мишић од непоправљиве штете. Што се више срчаног мишића сачува, то ће срце ефикасније пумпати после напада.

Међутим, неки срчани напади су неприметни, не пружају никакве спољашње симптоме. У тим случајевима особа можда и не зна да има болест коронарних артерија (БКА). Нажалост, за неке тежак напад може бити први наговештај срчаног проблема. Кад се догоди кардијални арест (срце престане да пумпа), мала је шанса за преживљавање уколико се сместа не позове хитна помоћ и ако присутна особа одмах не почне с кардиопулмоналном реанимацијом (КПР).

Од већине оних који имају симптоме БКА, извештава Harvard Health Letter, отприлике половина ће одложити да тражи тренутну медицинску помоћ. Зашто? „Обично зато што не схватају шта њихови симптоми значе или их не узимају за озбиљно.“

Џон,a жртва срчаног напада и Јеховин сведок, усрдно моли: „Кад осетите да нешто није у реду, немојте одлагати да тражите медицинску помоћ због страха да ћете деловати мелодраматично. Ја сам скоро изгубио живот зато што нисам реаговао довољно брзо.“

Шта се догодило

Џон објашњава: „Годину и по пре мог срчаног напада, доктор ме упозорио да имам висок холестерол, што је један важан фактор ризика код БКА. Али, ја сам смео с ума ту ствар, пошто сам сматрао да сам млад — испод 40 — и да имам добро здравље. Страшно ми је жао што тада нисам нешто урадио. Имао сам и друге упозоравајуће знакове — кратак дах приликом физичког напора, болове за које сам мислио да је лоше варење и, неколико месеци пре напада, изузетан умор. Сматрао сам да је већина тога због премало спавања и превеликог стреса на послу. Три дана пре срчаног напада, имао сам оно за шта сам мислио да је мишићни грч у грудима. Био је то један мањи напад пре великог напада три дана касније.“

Бол или притисак у грудима, назван ангина, пружа упозорење око половини оних који доживе срчани напад. Неки као симптоме доживљавају кратак дах или умор и слабост, што показује да срце не добија довољно кисеоника због срчаног застоја. Ти упозоравајући знакови треба да натерају особу да оде код доктора да прегледа срце. Др Питер Кон каже: „Кад се лечи ангина, не постоји гаранција да ће се срчани напад спречити, али су бар смањене могућности непосредног напада.“

Напад

Џон наставља: „Тог дана требало је да идемо да играмо безбол. Док сам на брзину ручао хамбургер и пржени кромпир, занемарио сам извесну нелагодност, мучнину и затегнутост у горњем делу тела. Али, кад смо стигли на безболски стадион и почели играти, могао сам да видим да нешто није било у реду. Током послеподнева, било ми је све горе.

„Неколико пута сам легао на клупу за играче, с лицем окренутим на горе, и покушао да раширим грудне мишиће, али они су се све више и више затезали. Док сам играо, рекао сам себи, ’можда имам грип‘, пошто сам се повремено осећао прозебло и слабо. Кад сам потрчао, био сам приметно без даха. Опет сам легао на клупу. Кад сам сео, није било сумње да сам у озбиљној невољи. Викнуо сам мом сину Џејмсу: ’Морам у болницу, ОДМАХ!‘ Чинило ми се да су ми груди колабирале унутра. Бол је била тако велика да нисам могао да устанем. Мислио сам, ’Ово не може да буде срчани напад, зар не? Имам само 38!‘“

Џонов син, који је тада имао 15 година, прича: „Требало је само неколико минута да тата изгуби снагу, тако да смо га морали однети до кола. Мој пријатељ је возио кола док је тати постављао питања да би био у току с његовим стањем. На крају, тата није одговарао. ’Џоне!‘ повикао је мој пријатељ. Али отац и даље није реаговао. Онда се тата тргнуо на свом седишту, почео је да се грчи и да повраћа. Ја сам стално викао: ’Тата! Волим те! Молим те, немој да умреш!‘ Након напада, његово цело тело је клонуло на седиште. Мислио сам да је умро.“

У болници

„Отрчали смо у болницу да тражимо помоћ. Прошле су две или три минуте откако сам мислио да је тата умро, али надао сам се да могу да га оживе. На моје изненађење, око 20 других Јеховиних сведока који су били на безболском игралишту били су у чекаоници. Они су ме тешили и уверавали да ме воле, што је била велика помоћ у тако несрећном тренутку. Око 15 минута касније, један доктор је дошао и објаснио: ’Успели смо да оживимо твог оца, али имао је тежак срчани напад. Нисмо сигурни хоће ли остати жив.‘

„Затим ми је допустио да на кратко видим тату. Био сам дирнут татиним изразима љубави према нашој породици. С великим болом, рекао је: ’Сине, волим те. Увек памти да је Јехова најважнија личност у нашем животу. Немој никада престати да му служиш и помози својој мајци и браћи да никада не престану да му служе. Ми имамо чврсту наду у ускрсење, и ако умрем, желим све вас да видим кад се вратим.‘ Обојици су нам потекле сузе љубави, страха и наде.“

Џонова жена, Мери, стигла је један сат касније. „Кад сам ушла у амбуланту за хитне случајеве, доктор је рекао: ’Ваш муж је имао тежак срчани напад.‘ Била сам шокирана. Објаснио је да су Џону осам пута дефибрилирали срце. Та хитна мера укључује употребу електричног напона да се заустави хаотично ударање срца и да се поврати нормалан ритам. Заједно с КПР-ом, применом кисеоника и интравенским лековима, дефибрилација је напредна метода за спасавање живота.

„Кад сам видела Џона, срце ме заболело. Био је веома блед и било је много цеви и жица које су његово тело повезивале с мониторима. Тихо сам се помолила Јехови да ми пружи снагу да издржим ову кушњу због наша три сина, и молила сам се за вођство да донесем мудре одлуке у вези с тим шта може да се догоди. Док сам прилазила Џоновом кревету, мислила сам: ’Шта се каже ономе кога волиш у оваквој прилици? Да ли смо стварно спремни за такву ситуацију која угрожава живот?‘

„’Драга‘, рекао је Џон, ’знаш да ово можда нећу преживети. Али, важно је да ти и дечаци останете верни Јехови зато што ће овај систем ускоро завршити и више неће бити болести и смрти. Желим да се пробудим у том новом систему и да тамо видим тебе и наше дечаке.‘ Сузе су нам потекле низ лице.“

Доктор објашњава

„Касније ме доктор позвао на страну и објаснио да је испитивање показало да је Џонов срчани напад био због 100-постотног застоја у левој предњој силазној артерији. Имао је застој и у још једној артерији. Лекар ми је рекао да морам донети одлуку што се тиче Џоновог лечења. Две доступне могућности биле су лекови и ангиопластика. Он је мислио да би ово друго било боље, тако да смо се одлучили за ангиопластику. Али, доктори нису ништа обећавали, пошто већина не преживи овакав срчани напад.“

Ангиопластика је хируршка техника у којој се катетер који на врху има један балон убаци у коронарну артерију и затим надува да би се отворио застој. Ова процедура има високу стопу успеха у обнављању протока крви. Кад је неколико артерија озбиљно зачепљено, обично се препоручује бајпас операција.

Мрачна прогноза

После ангиопластике, Џонов живот је и даље висио на концу даљња 72 сата. Најзад, његово срце је почело да се опоравља од трауме. Али, Џоново срце је пумпало само половином свог ранијег капацитета а један велики део срца постао је закржљало ткиво, тако да је изглед да ће бити срчани инвалид био скоро неизбежан.

Размишљајући о прошлости, Џон саветује: „Дужни смо нашем Створитељу, нашим породицама, нашој духовној браћи и сестрама и себи самима да пазимо на упозорења и да водимо рачуна о свом здрављу — посебно ако смо у опасности. Ми до једне знатне мере можемо бити узрок среће или туге. То стоји до нас.“

Џонов случај је био тежак и захтевао је тренутну пажњу. Али, не треба сви који осећају нелагодност у облику жгаравице да трче доктору. Ипак, његово искуство је једно упозорење, и они који осећају да имају симптоме треба да се прегледају.

Шта може да се уради да се смањи ризик од срчаног напада? То ће осмотрити следећи чланак.

[Фуснота]

a Имена у овим чланцима су измењена.

[Оквир на 6. страни]

Симптоми срчаног напада

• Неугодан осећај притиска, стезања или бола у грудима који траје више од неколико минута. Може да се замени с јаком жгаравицом

• Бол која може да се шири према бради, врату, раменима, рукама, лактовима или левој руци — или да буде присутна само у тим деловима тела

• Дуготрајна бол у горњем делу стомака

• Кратак дах, вртоглавица, несвестица, знојење или осећај дрхтавице на додир

• Исцрпљеност — може се доживети недељама пре напада

• Мучнина или повраћање

• Чести напади ангине који нису изазвани напрезањем

Симптоми могу да варирају од благих до јаких и не појављују се сви код сваког срчаног напада. Али, ако дође до било које комбинације тих симптома, брзо тражите помоћ. Међутим, у неким случајевима нема симптома; на то се указује као на неприметне срчане нападе.

[Оквир на 7. страни]

Поступци за преживљавање

Ако ви или неко кога знате показујете симптоме срчаног напада:

• Препознајте симптоме.

• Ма шта да радите, престаните и седните или лезите.

• Ако симптоми трају више од неколико минута, назовите локалну хитну помоћ. Реците диспечеру да сумњате на срчани напад и пружите му информације које су потребне да вас пронађу.

• Ако сами колима можете брже одвести болесника до хитне помоћи, учините то. Ако мислите да имате срчани напад, замолите некога да вас одвезе тамо.

Ако чекате хитну помоћ:

• Олабавите тесну одећу, укључујући каиш или кравату. Помозите болеснику да му буде удобно, подупирући га јастуцима ако је неопходно.

• Останите мирни, било да сте жртва или помажете. Узбуђење може повећати вероватноћу аритмије опасне по живот. Молитва може снажно помоћи да останете мирни.

Ако изгледа да жртва престаје да дише:

• Гласно питајте: „Чујеш ли ме?“ Ако нема одговора, ако нема пулса, и ако болесник не дише, почните с кардиопулмоналном реанимацијом (КПР).

• Упамтите три темељна корака за КПР:

1. Подигните браду болесника, да би се отворио ваздушни пут.

2. С отвореним ваздушним путем, док држите болесников нос затворен, полако два пута удувавајте у уста док се груди не подигну.

3. Притисните 10 до 15 пута на средину груди између брадавица да бисте истерали крв из срца и груди. Сваких 15 секунди, поновите два удисаја и затим 15 притискања док се поново не појаве пулс и дисање или док не дође хитна помоћ.

КПР треба да врши неко ко је за то обучен. Али кад нема никога ко је обучен, „било каква КПР је боља од никакве“, каже др Р. Каминз, начелник јединице за хитну срчану негу. Уколико неко не почне ове кораке, шансе за преживљавање су веома мале. КПР искупљује време док не стигне помоћ.

[Слика на 5. страни]

Брзо лечење после срчаног напада може спасти живот и смањити штету по срце

    Публикације на српском (1979-2025)
    Одјава
    Пријава
    • српски (ћирилица)
    • Подели
    • Подешавања
    • Copyright © 2025 Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania
    • Правила коришћења
    • Правила приватности
    • Подешавање приватности
    • JW.ORG
    • Пријава
    Подели