Гледиште Библије

Потоп — чињеница или бајка?

’И све животиње уђоше у арку к Ноју, две по две‘ (Постање 7:8, 9).

КО НИЈЕ чуо о Потопу у Нојево време? Вероватно сте ту причу знали од детињства. Заиста, ако одете до локалне библиотеке да би истраживали о Потопу, можда ћете наћи много више књига које су о тој теми написане за децу него за одрасле. Стога, можда ћете одлучити да на извештај о Потопу гледате само као на причу за лаку ноћ. Многи мисле да извештај о Нојевом потопу, заједно с великим остатком Библије, није ништа више од бајке или, у најбољем случају, морална лекција коју ју је измислио човек.

Изненађујуће је да чак и неки који тврде да се њихова религиозна веровања темеље на Библији сумњају у то да се Потоп стварно догодио. Католички свештеник Едвард Џ. Маклејн је једном изјавио да причу о Ноју треба тумачити не као историју, већ као „алегорију или књижевно дело“.

Међутим, да ли је библијска приповест о Потопу само алегорија, коју никада није требало сматрати дословном? Да ли сама Библија допушта такво гледиште?

Веродостојни детаљи

Размотрите прво извештај који је направио Мојсије у књизи Постања. Ту, налазимо одређену годину, месец и дан када је почео пљусак, када се арка зауставила и када се земља осушила (Постање 7:11; 8:4, 13, 14). Мада одређени датуми нису увек забележени другде у Постању, ови датуми истичу чињеницу да је Мојсије Потоп сматрао стварним догађајем. Контрастирајте библијски звук истине с класичним почетним речима многих бајки: „Некада давно...“

Као још један пример, размотрите саму арку. Библија описује брод који је дугачак 133 метра, са односом између дужине и висине од 10 према 1 и односа дужине и ширине од 6 према 1 (Постање 6:15). Па, Ноје није био бродоградитељ. А сетите се да је то било пре више од 4 000 година! Ипак, арка је била изграђена с пропорцијама које су биле идеалне за њену сврху као пловни сандук. У ствари, савремени поморски архитекти установили су да су слични односи подесни за структурну јачину и стабилност на отвореним морима. Иако Библија не одређује тачно колико је времена Ноје провео градећи арку, тај извештај допушта да је за изградњу било потребно 50 или 60 година (Постање 5:32; 7:6). Ти фактори стоје у потпуној супротности с добро познатом причом која се налази у вавилонском епу о Гилгамешу. Тај еп описује масивну, незграпну коцку дужине страница неких 60 метара која је изграђена за само седам дана. За разлику од те вавилонске легенде, библијски извештај о Потопу ствара поверење у своју тачност.

Поред извештаја у Постању, Писмо десет пута указује на Ноја или на глобални Потоп. Да ли та указивања показују да су надахнути писци гледали на Потоп као на праву историју или као на бајку?

Потврђена аутентичност

У Писму се Ноје појављује у два родослова нације Израел, други родослов се завршава Исусом Христом (1. Летописа 1:3; Лука 3:36). Јездра и Лука, састављачи тих родослова, обојица су били вешти историчари и мора да су веровали да је Ноје био стварна особа.

И другде у Библији, Ноје је увршћен међу историјске личности, и споменут као човек од правде и вере (Језекиљ 14:14, 20; Јеврејима 11:7). Да ли би имало смисла да библијски писци укључе једну митску личност као пример који треба следити? Не, јер би то лако могло навести оне који читају Библију да закључе да је вера изван људске моћи и да је могу показивати само личности из романа. Ноје и други мушкарци и жене од вере, били су набројани јер су били људи са слабостима и осећањима попут наших (Јеврејима 12:1; упоредите с Јаковом 5:17).

У осталим указивањима у Писму, на Ноја и Потоп указује се у контексту уништења које је Бог донео неверној генерацији која је окруживала Ноја. Запазите Исусово указивање на Потоп, које је забележено у Луки 17:26, 27: „Како је било у време Нојево, онако ће бити у дане Сина човечјега. Јеђаху људи, пијаху, жењаху се, удаваху се, до дана кад Ноје уђе у корабљу. Дође потоп и погуби све.“

Исус Христ је био очевидац догађаја које је описао, будући да је постојао на небу пре свог живота на земљи (Јован 8:58). Ако је Потоп био само бајка, онда је Исус или алудирао на то да је његова будућа присутност илузорна, или је говорио неистину. Ни један ни други закључак није у складу са остатком Писма (1. Петрова 2:22; 2. Петрова 3:3-7). Стога је Исус Христ, као резултат личног осматрања, веровао да је библијски извештај о глобалном Потопу аутентична историја. За праве хришћане, ово је без сумње најуверљивији доказ да је Потоп у Нојево време био чињеница, а не бајка.

[Извор слике на 26. страни]

L. Chapons/Illustrierte Familien-Bibel nach der deutschen Uebersetzung Dr. Martin Luthers