Поглед у свет

Боље од људске интервенције

Десет година након што је једна олуја 1987. пообарала 15 милиона стабала у Енглеској, установљено је да су шумска подручја која људи нису дирали доживела најплодније обновљење, извештава The Daily Telegraph. Тамо где је дрвеће било оборено, више светла је допирало до тла. То је проузроковало да младице и жбунови израсту до висине од 6 метара, а и инсекти, птице и биљке такође су се намножили. Многа оборена стабла храста и тисе нису иструлила као што се очекивало, а вредност њихових трупаца, који су сада осушени, утростручила се. Конзерватор Питер Реин каже: „Више је штете направило добронамерно чишћење [које су спровели људи] него сама олуја. Многа стабла која су засађена те јесени била су засађена на брзину, лоше, и увенула су.“

Посао, напетост и срчани напади

Frankfurter Rundschau извештава да је умна напетост на послу други најважнији фактор ризика од срчаних проблема и проблема с циркулацијом, поред пушења које је први. Сумирајући анкету коју је спровео Федерални институт за сигурност и здравље на послу, у Берлину, у Немачкој, тај извештај каже: „Они који су у највећој опасности јесу запослени који имају веома ограничену слободу у доношењу одлука и чији посао пружа мало разноликости. Ако су још и у слободно време под притиском, на пример због тога што граде себи кућу или негују неког болесног рођака, тада се ризик од срчаног удара увећава за скоро девет пута.“ Један стручњак се залаже за то да се радницима дозволи већа слобода у доношењу одлука. „Само један разговор месечно међу свим радницима у одељењу могао би побољшати ствари.“

’Најефикаснији превоз на свету‘

Када путујете мање од осам километара у градској средини, бицикл може бити бржи од аутомобила, извештава The Island, из Коломба на Шри Ланки. Међународна група за заштиту околине Пријатељи Земље зове бицикл „најефикаснијим обликом превоза на земљи“. Они указују да бицикл може прећи 2 400 километара без загађивања ваздуха уз употребу енергије из хране чији су еквивалент само четири и по литра бензина, примећује тај извештај. Он додаје да је употреба бицикла корисна и за здравље.

Обиље кињења

Једна анкета коју је спровео римски Универзитет Ла Сапијенца открива да се многи ученици суочавају с облицима кињења у које спадају увреде, злостављање, ситна крађа, физички напади и претње. Ти напади су посебно забележени у Риму, где је преко 50 посто и дечака и девојчица претрпело случајеве кињења у периоду од три месеца. „У току дубљих разговора“, објаснила је истраживачица Ана Костанца Балдри, „многе девојчице су испричале случајеве чак озбиљног злостављања о којима нису говориле, и због страха а и... због тога што сматрају да су одређени начини понашања нормални“, рекле су италијанске новине La Repubblica.

Кињење није ограничено на децу. The Irish Times извештава да много одраслих доживљава кињење на свом радном месту, већином од својих претпостављених. „Вербални напади, критиковање тога како раде и кружење гласина о њима омиљени су трикови кињења на радном месту.“ „Понижавање и постављање нереалних пословних циљева такође су били уобичајени.“ Кињење је повезано са психолошким последицама у које спадају „забринутост, раздражљивост, потиштеност, параноја, стрес, губитак самопоуздања, губитак самопоштовања и повлачење у себе“, каже Times. У екстремним случајевима, кињење може довести до „нервног слома или чак самоубиства“.

Царски рез или нормалан порођај?

Често бразилски доктори и мајке више воле царски рез него нормалан порођај. Доктор открива да „може обавити више порођаја, може зарадити више новца на свом радном месту и не мора изгубити викенд“, извештава часопис Veja. Мајке „бирају да не прођу процедуру нормалног порођаја, како би избегле бол (међутим, много више бола је укључено у опоравак од порођаја царским резом), и оне верују да ће та процедура бити естетски корисна за тело (што није)“. У јавним болницама, трећина свих порођаја обавља се царским резом, а у неким приватним болницама, та стопа је висока чак и до 80 посто. „Порођај је постао комерцијални производ“, каже др Жоао Луиз Карваљо Пинто е Силва, главни за акушерство на Универзитету Кампинас. „Људи обично заборављају да је царски рез, за разлику од нормалног порођаја, операција. Већи је губитак крви, време под анестезијом је дуже и повећава се могућност инфекције.“ Према том доктору, „царски рез би требало правити само у три случаја: када је у опасности живот пацијенткиње или бебе, када нема трудова или када се појаве изненадне компликације“, каже Veja.

Нестаје побожност у Грчкој

Атински лист Ta Nea недавно је објавио резултате анкете о религији у Грчкој сличне оној коју је спровео 1963. Резултати показују како побожност слаби у тој земљи. Једну генерацију раније, 66 посто је рекло да иду у цркву најмање два или три пута месечно, у поређењу с мање од 30 посто у недавној анкети. Више од две трећине од 965 одраслих који су били анкетирани на ширем подручју Атине рекло је да црква „мало“ служи или „нимало“ не служи друштву, извештава новинска агенција Ројтер. Пишући у листу Ta Nea, уважени грчки водитељ анкета Илиас Николакопулос говорио је о „постепеној секуларизацији грчког друштва“, примећујући да сада постоји „опрез и озлојеђеност“ према цркви у Грчкој.

Храните парадајз рекламама из поштанског сандучета

Шта би пошта могла да уради са 500 тона неиспоручивих реклама путем поште месечно, укључујући и каталоге и друге рекламе? Поштанска служба Далас-Форт Ворт, из Тексаса, почела је да већи део тога шаље на претварање у компост. The New York Times извештава да се тај компост користи у узгајању парадајза и невена, и резултати обећавају. Те бактерије које исецкане рекламе претварају у компост хране се бљутавим пивом и газираним напицима, отпадним материјама произвођача напитака. Пиво и сода садрже шећер, на којем бактерије успевају. Џоел Симсон, потпредседник компаније за компостовање која је спровела тај експеримент каже: „Исте ствари које гоје нас, гоје и те бактерије и чине их срећнима.“

Помоћ за оне с кожним обољењима

The Irish Times извештава да „многи људи који пате од кожних обољења не иду код лекара због неугодности и могу провести године ’патећи у тишини‘“. Наглашавајући њихову невољу, др Гилијан Марфи каже: „Имам пацијенте са псоријазом, чија кожа дословно отпада када скидају одећу, и они се осећају тако нечисто и неугодно да не желе да одседну у хотелу или да оду код фризера.“ Бил Канлиф, професор дерматологије на Лидском универзитету, додаје: „Акне погађају људе и физички и ментално. Постоји опште мишљење да су прљаве и заразне. Ако [је] двоје људи истих способности дошло на разговор, посао ће добити онај који нема акне.“ Канлиф каже да је имао неке пацијенте који су били толико ван себе због тога што су имали акне да су покушали самоубиство. На недавном Конгресу Европске академије за дерматологију и венерологију у Даблину, у Ирској, доктори су нагласили потребу да се одмах иде код лекара. „За неке људе то је ужасан проблем“, рекао је један доктор, „али важно је сетити се да су доступни врло ефикасни начини лечења.“

Говор родитеља — више од умирујућих звукова?

Неки научници кажу да родитељи који весело тепају својим бебама можда им пружају много више од нежне наклоности. Патриша Кул, с Вашингтонског универзитета, и њени сарадници проучавали су говор који је упућен дојенчади на три различита језика — руском, шведском и енглеском. Чини се да врло претерани обрасци говора родитеља не само што заокупе пажњу бебе него јој такође служе и као основа за учење тог језика. „До старости од 6 месеци“, каже часопис Science, „бебе науче да категоришу гласове самогласника, поклањајући пажњу разликама које имају значење у њиховом матерњем језику, као што је разлика између ’ее‘ и ’ах‘, док занемарују безначајне варијације.“