Без компаса у мору реклама
„ТАТА, а шта то месец рекламира?“ Ово чудно питање, које је једно дете поставило, појавило се у песми коју је написао Карл Сандберг пре око 50 година. У будућности такво једно питање можда и неће звучати толико чудно. Према часопису New Scientist, два директора рекламних предузећа у Лондону заједно раде на плану да искористе рефлексију сунчеве светлости како би пројектовали рекламе на површину Месеца.
Замислите само, користити Месец као огласну таблу! Помислите на рекламирање комерцијалне поруке светској публици, поруке коју посматрачи не могу искључити, прекинути спуштањем телефонске слушалице, бацити у смеће нити пригушити даљинским управљачем. Ова идеја вас можда не одушевљава, али за друге то би било остварење њиховог сна.
Пошто рекламирање још није доспело на Месец, оно је преплавило Земљу. Већина америчких часописа и новина резервише 60 посто својих страна за рекламе. Само у недељном издању часописа The New York Times може се наћи 350 страна реклама. Неке радио станице посвећују рекламама 40 минута по сату.
Затим, ту је и телевизија. Према једној процени, америчка омладина седи пред телевизијским рекламама три сата недељно. До своје матуре, они ће бити изложени утицају 360 000 ТВ реклама. Телевизори емитују рекламе на аеродромима, у болничким чекаоницама и школама.
Велики спортски догађаји сада су главна рекламна збивања. Тркачка кола су постала брзе огласне табле. Неки спортисти већину свог новца добијају од рекламера. Један врхунски кошаркаш је зарадио 3,9 милиона америчких долара играјући кошарку. Рекламери су му платили девет пута толико да би рекламирао њихове производе.
Од њих се не може побећи. Комерцијалне рекламе налазе се по зидовима, аутобусима и камионима. Оне украшавају унутрашњост таксија и подземних железница — па чак и врата јавних тоалета. Звучне поруке чујемо у супермаркетима, продавницама, лифтовима — па још и док чекамо на телефонску везу. У неким земљама толико много реклама стиже поштом да многи станари од поштанског сандучета продуже право до најближе канте за смеће да би бацили ту безвредну пошту.
Према извештају Insider’s Report, који је објавио Макан-Ериксон, једна светска рекламна агенција, процењена свота новца која је 1990. широм света потрошена на рекламирање, износила је 275,5 милијарди америчких долара. Отада, та је цифра скочила на 411,6 милијарди долара за 1997, и планираних 434,4 милијарде долара за 1998. Огроман новац!
А какав је ефекат свега тога? Једна аналитичарка је то овако рекла: „Рекламирање је једно од најмоћнијих социјализујућих сила у култури... Рекламе не продају само производе. Оне продају имиџе, вредности, циљеве, појмове о томе ко смо и шта треба да будемо... Оне обликују наше ставове а наши ставови обликују наше понашање.“
Пошто не можете умаћи рекламирању, зашто не бисте открили како оно функционише и како може утицати на вас?