Религија у данашњој Пољској

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ПОЉСКЕ

ПОЉАЦИ су широм света познати по својој великој религиозности. У ствари, око 95 посто становништва се изјашњава као римокатоличко.

У овој земљи религиозне прославе схватају се веома озбиљно и саставни су део националне традиције. Поготово на селу, религиозни празници могу бити веома различити и свечани. Учесници се облаче у народну ношњу а народ учествује у разним играма.

Штампа редовно извештава о догађајима као што су ходочашћа до познатих места обожавања и религиозне поворке. Крштења, венчања у цркви, имендани и причешћа, такође су високо поштоване прилике.

Године 1978, Карол Војтила, из Пољске, постао је папа Јован Павле II. Ово је дало даљњи подстрек католичкој религији у Пољској. Поносита мноштва исказују добродошлицу своме земљаку кад год посећује своју домовину.

Све ове религиозне активности стварају утисак код људи изван Пољске, да Пољаци дубоко поштују и јавно показују своју веру. Међутим, у Пољској су католичке вође и други посматрачи забринути због измењених ставова и навика све већег броја чланова цркве.

Пољско виђење ствари

Истакнути представници Пољске католичке хијерархије заједно с новинарима и друштвеним радницима, имају другачије гледиште о стању католичке религије у данашњој Пољској. Све су чешће енергичне изјаве водећих личности против све учесталијег злочина, опадања моралног стандарда и све веће незаинтересованости за црквене доктрине и обичаје. Много дискусија се врти око питања: какав утицај врши савремени римокатолички облик обожавања на свакодневни живот људи?

На пример, пољски премијер Јозеф Глемп приметио је све већу световност међу људима и говорио је о потреби да се стане насупрот таласу неопаганизма у земљи. У католичком часопису Ład, писац Војчек Чуди пружио је детаљнију анализу ситуације. Он је рекао: ’Морамо размотрити питање које већ годинама узнемирује свештенике, социологе и психологе религије — питање у вези са очигледном разликом између религиозног и свакодневног живота. Слушате проповед, али истог часа када изађете из цркве, напросто заборавите на Божји свет. Упадате у један други свет, свет ваших свакодневних борби, где свој живот водите као да уопште нема Бога.‘

Надбискуп Хенрик Мусински, потпредседник Епископалне конференције, одлази још даље када каже: „Јеванђеље није успело да промени нашу унутрашњост. Пољаци су хришћани само по статистикама. Тешко је порећи да већина људи хришћанство посматра више као обичај него као религију.“

Промена вредности — промена понашања

Овакви изрази показују да су водећи представници цркве забринути због дубоких промена које су настале у јавним вредностима и понашању. Један од разлога је тај што се пређашње типично религиозно предање полако замењује другим стварима.

Да то илуструјемо: према једној социолошкој студији, Пољаци придају највећу важност у животу породици, затим поштењу, правди, љубазности и поузданости. Ствари везане за Бога и религију долазе тек на 16. место. Последица тога је смањена посећеност цркава, чак и од стране многих који тврде да су верници.

Пољски бискупи су такође забринути због статистика које показују да се масовно не обраћа пажња на црквена учења. На пример, према једној анкети на тему религије, од Ирене Боровик са универзитета Јагиелонски, само је 50 посто анкетираних рекло да верује у загробни живот, 47 посто је било мишљења да свештеницима треба дозволити женидбу, и 64 посто је одобравало развод.

Једна друга студија, објављена у часопису Wprost, показала је да „69 посто Пољака осуђује што црква забрањује употребу контрацептивних средстава, 56 посто приговара што је забрањен абортус, и 54 посто одобрава предбрачни секс“. Ове цифре одражавају садашњу подељеност у размишљању унутар цркве.

За протекле две деценије црква је због своје улоге у супротстављању комунизму стекла велико поштовање. Међутим, сада, све дубље упуштање цркве у политику и социјална питања изгледа да ствара незадовољство, што доводи до све веће поделе између чланова цркве и црквене хијерархије.

Шта је право решење?

Пре историјских промена 1989, влада је наметала специфична правила понашања. Велики део тога више не постоји. Нови политички систем је створио демократију и личну слободу, али такође и борбу за преживљавањем на либерализованом слободном економском тржишту. Овде многи мисле да пољско друштво једноставно није било спремно за такве радикалне промене. Шта је недостајало?

Да би морално и духовно опстали у данашњем свету, потребна је вера која се темељи на нечему дубљем него што су религиозни обичаји или церемоније. Сваки појединац мора изградити веру која је чврсто укорењена у личном спознању и разумевању Божје Речи, Библије.

Папа Јован Павле II недавно је потврдио да је потребно да хришћани буду редовни читачи Светог писма. Он је позвао људе да „негују интензивнији и чешћи контакт с Речју Божјом“. Он је додао: „Читање Светог писма од суштинске је важности за верника: то је први корак на лествама које се настављају медитирањем и горљивом молитвом.“ Папа је дао охрабрење: „Ко год тражи истину... треба свакодневно да се храни хлебом Речи Живота.“

Пре деветнаест векова, много раније него што је живот постао тако грозан и нестабилан као што је то данас, Исус Христ је молио Бога да заштити његове ученике од утицаја који их окружују и слабе им духовност. Он се молио: „Посвети их истином својом. Реч је твоја истина“ (Јован 17:17). Библија је зато „истина“ јер је Реч Божја, а не човечја. Апостол Павле је написао једној скупштини: „Примивши од нас реч Божјег проповедања, примисте је не као реч људску, него (као што заиста и јесте) као реч Божју“ (1. Солуњанима 2:13).

Пошто је Библија ’Реч Божја‘ и „истина“ је, она нам може дати оно што је потребно да бисмо се утврдили у овом световном свету. Библија изјављује: „Цело је Писмо од Бога надахнуто и корисно је за учење, за уверавање, за поправљање, за поучавање у правди, да буде савршен човек Божји и способан за свако добро дело.“

Многи искрени и интелигентни људи у Пољској и широм света, утврђују да лични студиј Библије пружа чврст темељ за веру у Бога и његове намере. Управо им оваква вера даје снагу да живе изворним хришћанским животом у данашњем све световнијем свету.

[Истакнути текст на 16. страни]

„Пољаци су хришћани само по статистикама“ (један пољски надбискуп).

[Истакнути текст на 17. страни]

Необазирање на црквена учења је раширено

[Мапа на 15. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ПОЉСКА