Да ли су трансфузије крви заиста неопходне?

ДОКТОР Сирил Годек, директор уролошког одељења болнице при колеџу Лонг Ајленд у Бруклину, Њујорк, прошлог новембра је у једном новинском чланку који је написао, покренуо горње питање. Он је написао: „Пошто не испуњава безбедносне критеријуме Управе за храну и лекове, крв данас вероватно не би била одобрена као лек. Крв је орган тела, а трансфузија крви није ништа друго до трансплантација органа.“

Доктор Годек је приметио: „Трансплантација органа је последња терапеутска опција која се нуди пацијентима. Због вероватноће појаве озбиљних пропратних ефеката, пацијенти се исцрпно информишу о свим могућим алтернативама пре него што се изврши трансплантација.“ У погледу трансфузије крви он је закључио: „Користи су под толико великим знаком питања, да су многи хирурзи усвојили филозофију ’избегавања трансфузије‘, не само из медицинских већ и из правних разлога.“

Највећи проблем трансфузије крви је то што се путем ње хиљаде људи зарази смртоносним болестима, укључујући и сиду. Премда су методи тестирања крви усавршени на много места, др Годек је нагласио: „Потенцијална опасност прети од крви коју су дале заражене особе, али чија се антитела која се могу открити тестом још нису развила.“

Закључујући свој чланак, др Годек је упутио горе поменуто питање: „Будући да лекари и хирурзи долазе до бољег разумевања физиологије преношења кисеоника и признају да ниво хемоглобина не мора да буде онолико висок као што се раније мислило, готово увек им је могуће да пронађу алтернативу трансфузији. До пре само годину дана, тешке операције трансплантације срца и јетре биле су праћене тако великим губитком крви, да се сматрало како је увек неопходна обилна надокнада крви. Сада се оба поступка врше без трансфузије.“

„Сасвим је могуће да ће у веома блиској будућности трансфузија бити потпуно елиминисана... Трансфузија не само што је скупа и опасна, она једноставно не обезбеђује највиши квалитет неге коју пацијент заслужује.“