8. библијска књига — Рута

Писац: Самуило

Место писања: Израел

Писање завршено: отприлике 1090. пре н. е.

Обухваћено раздобље: 11 година за време владавине судија

1. (а) Зашто Књига о Рути није само обична љубавна прича? (б) Који се значај Рути придаје у Библији?

КЊИГА о Рути је занимљива драма која прераста у предивну љубавну причу између Воза и Руте. Међутим, то није само нека романтична прича. Сврха ове књиге није да забави читаоце. Она истиче Јеховину намеру да омогући рођење наследника Краљевства и велича Јеховину доброту (Рута 1:8; 2:20; 3:10). Величина Јеховине љубави види се из чињенице да је за преткињу Исуса Христа изабрао једну Моавку, која је некада обожавала паганског бога Хемоса, а потом се обратила и почела да обожава правог Бога. Рута је једна од четири жене које се поименце спомињу у родословљу које почиње са Аврахамом, а завршава се са Исусом (Мат. 1:3, 5, 16). Рута и Јестира су једине жене по којима су библијске књиге добиле име.

2. Када су се одиграли догађаји из Књиге о Рути, када је књига написана и ко ју је написао?

² „У данима кад су судије делиле правду...“ Овим речима започиње Књига о Рути и уводи нас у своју занимљиву причу. На темељу тих речи можемо закључити да је сама књига настала касније, у време израелских краљева. Међутим, у њој се описују догађаји који су се одиграли у раздобљу од једанаест година за време владавине судија. Премда се не спомиње име писца, вероватно се ради о Самуилу, који је по свој прилици написао и Књигу о судијама и који се на почетку раздобља владавине краљева истицао као верни Божји слуга. Из завршних стихова ове књиге види се да је Давид у то време већ био позната особа, па можемо закључити да је књига написана отприлике 1090. пре н. е. Будући да је Самуило знао за Јеховино обећање да ће се појавити „лавић“ из Јудиног племена и да га је Јехова употребио да помаже Давида, који је припадао том племену, он је сигурно био врло заинтересован да запише родословље које је водило до Давида (Пост. 49:9, 10; 1. Сам. 16:1, 13; Рута 1:1, 4; 4:13, 18-22).

3. Које чињенице доказују да је Књига о Рути део библијског канона?

³ Никада се није оспоравало да Књига о Рути припада библијском канону. Довољан доказ је то што је Јехова надахнуо Матеја да уврсти Руту у Исусово родословље, као што се може видети у Матеју 1:5. Јевреји су одувек сматрали да Књига о Рути спада у канонске књиге писане на хебрејском. Стога и не изненађује што су фрагменти те књиге пронађени с другим канонским књигама међу свицима с Мртвог мора који су откривени 1947. Осим тога, Књига о Рути је у потпуном складу са оним што ће остварити Јеховино Краљевство и са захтевима прописаним у Мојсијевом закону. Премда је Израелцима било забрањено да склапају бракове с Хананцима и Моавцима који су поштовали идолске богове, они нису смели одбацити туђинце који су, попут Руте, почели да служе Јехови. Књига о Рути детаљно приказује закон о откупу и деверски брак (П. зак. 7:1-4; 23:3, 4; 25:5-10).

САДРЖАЈ КЊИГЕ О РУТИ

4. Коју је одлуку донела Рута и шта њена одлука говори о њеном ставу према служењу Богу?

⁴ Рута остаје с Нојемином (1:1-22). Прича започиње у време глади у Израелу. Један човек из Витлејема по имену Елимелех прешао је Јордан са својом женом Нојемином и два сина, Малоном и Хелеоном, како би се привремено настанили у моавској земљи. Тамо су се синови оженили Моавкама Орфом и Рутом. Међутим, породицу је задесила трагедија — најпре је умро отац, а касније и оба сина. Остале су само три удовице без деце, без потомства које би остало иза Елимелеха. Нојемина је чула да је Јехова поново обратио пажњу на свој народ и дао му хлеба, па је одлучила да се врати у родни крај, у Јуду. Снахе су пошле с њом. Нојемина их је преклињала да се врате у Моав и молила је Јехову да им покаже доброту и да им да мужеве из њиховог народа. Орфа се на крају „вратила... свом народу и својим боговима“, а Рута је остала с Нојемином јер је искрено желела да служи Јехови и била је одлучна у томе. Своју одлучност је изразила предивним речима: „Куда ти идеш, ићи ћу и ја, и где се ти настаниш, настанићу се и ја. Твој народ биће мој народ и твој Бог мој Бог. Где ти умреш, умрећу и ја, и тамо ћу бити сахрањена. Нека ми Јехова учини тако и нека ме још теже казни ако ме ишта осим смрти растави од тебе“ (1:15-17). Међутим, пошто је остала без мужа и без деце, Нојемина је рекла да је више не зову њеним именом, које значи „моје весеље“, него да је зову Мара, што значи „горчина“.

5. Које је добре особине показала Рута и како ју је Воз охрабрио?

⁵ Рута пабирчи на Возовом пољу (2:1-23). Када су стигле у Витлејем, Рута је молила Нојемину да јој допусти да пабирчи јер је било време жетве јечма. Приметио ју је власник поља Воз, старији Јеврејин који је био блиски рођак њеног свекра Елимелеха. Иако је по Божјем закону имала право да пабирчи, Рута је показала да је кротка особа јер је питала да ли сме да ради на пољу (Лев. 19:9, 10). Одмах је добила дозволу, а Воз јој је саветовао да пабирчи само на његовом пољу с његовим девојкама. Рекао јој је да је чуо како је одана Нојемини и охрабрио је речима: „Нека Јехова награди твоја дела и нека ти потпуну плату да Јехова, Израелов Бог, под чијим си крилима дошла да потражиш уточиште“ (Рута 2:12). То вече Рута је великодушно поделила с Нојемином плодове свог рада и објаснила јој да је толико напабирчила захваљујући Возовој доброти. Нојемина је у томе видела Јеховину руку, па је рекла: „Нека га благослови Јехова, који није ускратио своју доброту ни живима ни умрлима... Тај човек нам је род. Он је један од наших откупитеља“ (2:20). Да, Воз је био близак рођак који је по закону могао да у име умрлог Елимелеха подигне потомство за Нојемину. Рута је наставила да пабирчи у Возовим пољима све док се није завршила и жетва јечма и жетва пшенице.

6. Како је Рута тражила своје право да се уда за откупитеља и како је Воз на то реаговао?

⁶ Откупитељ Воз жени се Рутом (3:1–4:22). Будући да је била престара да би имала децу, Нојемина је рекла Рути да се она уместо ње уда за откупитеља. Било је уобичајено да у то важно доба године власник земље лично надгледа вејање жита, које се одвијало увече када би након топлог дана почео да дува поветарац. Воз је имао обичај да спава на гумну, па га је Рута тамо пронашла. Тихо му је пришла, открила му ноге и легла поред њих. Када се Воз у поноћ пробудио, она му је рекла ко је и замолила га да рашири свој скут над њом, као што је био обичај када су жене тражиле своје право да ступе у деверски брак.a Воз је на то рекао: „Нека те Јехова благослови, кћери моја“, а затим ју је похвалио што није ишла за младићима из страсти или похлепе. Рута нипошто не би предложила неки нечист однос, јер је била позната као „изузетна жена“ (3:10, 11). Међутим, Воз јој је тада рекао да постоји један други откупитељ који је у ближем сродству од њега и да ће ујутру разговарати с њим. Рута је остала да лежи код његових ногу до свитања. Потом јој је он дао јечам и она се вратила Нојемини, која ју је узбуђено испитивала о томе шта се десило.

7. Како се Воз договорио за брак и који је благослов уследио?

⁷ Воз је рано ујутру отишао на градска врата како би потражио откупитеља. Узео је десет градских старешина као сведоке, а затим је том ближем сроднику дао прилику да искористи предност и откупи све што је припадало Елимелеху. Да ли је он то прихватио? Његов првобитни одговор био је потврдан јер му се учинило да ће повећати своје богатство. Међутим, када је чуо да мора склопити и деверски брак с Рутом, уплашио се за сопствено наследство и, изувши сандалу, законски је потврдио да одбија понуду. Библијски извештај не спомиње његово име, него га ословљава нечасним изразом „Ти, тај и тај“. Затим је Воз пред истим сведоцима откупио Руту као своју жену. Да ли је то учинио из неког себичног разлога? Није, него зато „да се име умрлога не би избрисало“ (4:1, фуснота, 10). Сви присутни су изразили жељу да Јехова благослови ту заједницу коју је с пуно љубави утемељио, а касније се показало да ју је заиста дивно благословио! Рута је остарелом Возу родила сина, којем је Нојемина постала дадиља. Људи су за њега говорили да је ’Нојеминин син‘, а добио је име Овид (4:17).

8. Шта још показује да се Потомак родио захваљујући Јеховином управљању догађајима?

⁸ У закључним стиховима Књиге о Рути наводи се родословље од Фареса, преко Воза, до Давида. Неки критичари сматрају да нису набројени сви нараштаји јер би у противном животни век тако малог броја особа био предуг. Да ли је то тачно? Или је можда свако од њих био благословљен дуговечношћу и сином који му се родио у старости? Вероватно је овај други закључак исправан јер указује на то да је требало да се обећани Потомак роди захваљујући Јеховином управљању догађајима и његовој милости, а не људској моћи репродукције. Јехова је и у другим приликама на сличан начин показао своју моћ, на пример у повезаности с рођењем Исака, Самуила и Јована Крститеља (Пост. 21:1-5; 1. Сам. 1:1-20; Лука 1:5-24, 57-66).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

9. У ком су нам погледу главни учесници драме о Рути дали добар пример?

⁹ Овај предиван извештај сигурно је користан свима који воле правду јер им помаже да изграде јаку веру. Сви главни учесници ове занимљиве драме показали су изузетну веру у Јехову и „због своје вере [су] добили сведочанство да су Богу по вољи“ (Јевр. 11:39). Тако су нама дали добар пример. Нојемина је показала дубоко поуздање у Јеховину љубав и доброту (Рута 1:8; 2:20). Рута је спремно оставила своју домовину како би служила Јехови. Била је одана и подложна, а уз то и вредна жена. Воз је дубоко ценио Јеховин закон и понизно је пристао да изврши Јеховину вољу, а уз то је волео верну Нојемину и вредну Руту, па је био спреман да искористи своје право да као откупитељ склопи брак.

10. Зашто извештај о Рути треба да ојача наше поуздање да ће се остварити обећања о Краљевству?

¹⁰ Брачна заједница, коју је утемељио Јехова — у овом случају брачна заједница на темељу права откупа — служила је њему на част. Јехова је омогућио брак између Воза и Руте и у својој доброти га је благословио. На тај начин је сачувао непрекинутом Јудину краљевску лозу која је најпре водила до Давида, а на крају и до Већег Давида, Исуса Христа. Пошто је Јехова тако брижно пазио да се Наследник Краљевства роди према његовим законским одредбама, можемо имати потпуно поверење у њега и с поуздањем очекивати испуњење свих обећања о Краљевству. То би требало да нас подстакне да будемо вредни у савременој жетви, уверени да ћемо добити савршену плату од Јехове, Бога духовног Израела, под чијим смо ’крилима дошли да потражимо уточиште‘ и чија се намера у вези с Краљевством величанствено остварује док се коначно не испуни у потпуности (2:12). Књига о Рути је још једна незаобилазна спона у библијском извештају чији је врхунац то Краљевство!

[Фуснота]