Понављање ради наглашавања

ЕФИКАСНО поучавање обухвата и понављање. Када се нека важна мисао каже више пута, постоји већа вероватноћа да ће је присутни упамтити. Ако се та мисао поново каже на мало другачији начин, можда ће је још боље разумети.

Ако твоји слушаоци не упамте оно што кажеш, твоје речи неће утицати на оно у шта они верују и на њихов начин живота. Али ће вероватно и даље размишљати о тачкама које си посебно нагласио.

Јехова, наш Велики Учитељ, пружа нам пример у томе како користити понављање. Он је нацији Израел дао Десет заповести. Преко једног анђеоског говорника, учинио је да народ чује те заповести код горе Синај. Касније их је дао Мојсију у писаном облику (Изл. 20:1-17; 31:18; П. зак. 5:22). По Јеховином упутству, Мојсије је још једном изрекао те заповести народу пре него што су ушли у Обећану земљу и помоћу светог духа их је записао, као што стоји у Поновљеним законима 5:6-21. Међу заповестима које су биле дате Израелу, био је и захтев да воле Јехову свим својим срцем, душом и животном снагом, и да му тако и служе. И то се увек изнова понављало (П. зак. 6:5; 10:12; 11:13; 30:6). Зашто? Зато што је то, као што је Исус рекао, „највећа и прва заповест“ (Мат. 22:34-38). Јехова је преко пророка Јеремије више од 20 пута подсетио народ Јуде колико је озбиљно да га слушају у свему што им је заповедио (Јер. 7:23; 11:4; 12:17; 19:15). А преко пророка Језекиља Бог је више од 60 пута рекао да ће народи ’познати да је он Јехова‘ (Јез. 6:10; 38:23).

У запису о Исусовој служби, такође примећујемо како се ефикасно користи понављање. На пример, постоје четири Јеванђеља — а свако описује важне догађаје о којима се извештава само у том Јеванђељу или у више њих, али гледано из мало другачијег угла. И сам Исус је у свом поучавању више пута, али на разне начине, говорио о истим основним поукама (Мар. 9:34-37; 10:35-45; Јов. 13:2-17). А док је био на Маслинској гори неколико дана пре своје смрти, Исус је употребио понављање да би нагласио следећи битан савет: „Бдите... јер не знате у који дан долази ваш Господ“ (Мат. 24:42; 25:13).

У служби на терену. Када сведочиш људима, ти се надаш да ће они упамтити оно што кажеш. Ефикасно понављање може ти помоћи да постигнеш тај циљ.

Понављање приликом разматрања извесних ствари, често помаже да се оне и боље урежу у саговорников ум. И зато, када прочиташ неки стих, можеш га нагласити тако што ћеш указати на кључни део стиха и питати: „Да ли сте запазили шта стоји у овом стиху?“

Ефикасно се могу употребити и последње реченице у разговору. На пример, можеш рећи: „Надам се да сте упамтили главну ствар из нашег разговора, наиме...“ Затим је понови једноставним речима. То би можда могло бити овако: „Божја намера је да Земља буде претворена у рај. Та намера ће се сигурно остварити.“ Или можда: „Библија јасно показује да живимо у последњим данима овог система ствари. Да бисмо преживели његов крај, треба да сазнамо шта Бог захтева од нас.“ Или би могло бити ово: „Као што смо видели, Библија пружа практичне савете о томе како изаћи на крај с проблемима у породичном животу.“ У неким случајевима можеш једноставно поновити неки цитат из Библије као мисао коју треба упамтити. Наравно, да би се то урадило ефикасно, треба унапред размишљати.

На накнадним посетама и библијским студијима, у понављање можеш укључити и питања за понављање.

Када је некоме тешко да разуме или да примени библијски савет, можда ту ствар треба да споменеш у више наврата. Настој да јој приђеш из разних углова. Разговори не морају бити опширни, али треба да охрабре студента да стално размишља о тој ствари. Упамти, Исус је користио такво понављање да би својим ученицима помогао да савладају жељу за истицањем (Мат. 18:1-6; 20:20-28; Лука 22:24-27).

Када држиш говоре. Када држиш говоре с подијума, твој циљ није само да изнесеш информације. Ти желиш да присутни то разумеју, упамте и да примене. Да би то постигао, добро користи понављање.

Међутим, ако пречесто понављаш главне тачке, изгубићеш пажњу својих слушалаца. Пажљиво изабери тачке које заслужују да их посебно нагласиш. То су обично главне тачке на којима се темељи твој говор, али ту могу спадати и друге мисли које би за присутне биле од посебне користи.

Да би неке ствари поновио, можда најпре у уводу треба да споменеш своје главне тачке. Уради то помоћу кратких изјава које пружају један општи преглед онога о чему ћеш говорити, помоћу неколико питања или помоћу кратких примера који износе проблеме које треба решити. Можеш навести колико има главних тачака и набројати их. Затим у главном делу говора разради све те тачке. У том делу говора можеш додатно истаћи главне тачке тако што ћеш их још једном споменути пре него што пређеш на следећу тачку. То се може урадити и помоћу неког примера који укључује и примену те главне тачке. Те тачке можеш још истаћи и тако што ћеш их у закључку поново набројати, нагласити их помоћу упоређивања, одговорити на постављена питања, или кратко изнети решења за наведене проблеме.

Поред горе наведеног, искусан говорник пажљиво посматра појединце који сачињавају његову публику. Ако је некима тешко да схвате неку мисао, говорник ће то уочити. Он ће поново обрадити важне тачке. Међутим, понављањем истих речи можда неће постићи свој циљ. Поучавање значи више од тога. Говорник мора бити прилагодљив. Можда на лицу места треба нешто да дода свом говору. Твоје делотворно поучавање у великој ће мери зависити од тога да ли си научио да на овакав начин удовољаваш потребама својих слушалаца.