Истаћи главне тачке

КОЈЕ су главне тачке неког говора? То нису једноставно занимљиви аспекти који се успут укратко наводе. То су важне мисли које се опширно разрађују. То су мисли које су од пресудне важности за постизање твог циља.

Да би истакао главне тачке, кључ је у томе да изабереш и уредиш свој материјал. Истраживање за неки говор обично донесе више информација него што се може употребити. Како можеш утврдити шта од тога да искористиш?

Као прво, размисли о својим слушаоцима. Да ли им је твоја тема углавном непозната, или је знају прилично добро? Да ли се већина њих слаже с оним што Библија каже о томе, или су неки донекле скептични? С каквим се изазовима суочавају у свом свакодневном животу док се труде да примењују оно што Библија каже о тој теми? Као друго, води рачуна да теби самом буде јасно шта желиш да постигнеш док слушаоцима говориш о својој теми. Користећи ове две смернице, испитај материјал и задржи само оно што заиста одговара.

Ако си добио основни предложак с темом и главним тачкама, треба да се држиш тог предлошка. Међутим, оно што износиш биће много квалитетније ако задржиш на уму горе наведене факторе док разрађујеш сваку главну тачку. Када не добијеш никакав предложак, сам ћеш морати да изабереш главне тачке.

Ако си добро упознат с тим које су ти главне тачке и ако ускладиш детаље у оквиру тих тачака, биће ти лакше да одржиш говор. Вероватно ће и твоји слушаоци имати више користи од њега.

Разни начини да уредиш свој материјал. Постоје разне методе да се састави говор. Кад упознаш те методе, установићеш да, зависно од твог циља, неке од њих могу бити делотворне.

Једна универзална метода обухвата тематску поделу материјала. (Свака главна тачка је потребна зато што доприноси томе да твоји слушаоци разумеју тему или ти помаже да постигнеш циљ свог говора.) Још једна метода је хронолошка. (На пример, након што си говорио о догађајима пре Потопа можеш говорити о догађајима пре уништења Јерусалима 70. н. е., а затим о догађајима из нашег времена.) Трећа је узрочно-последична метода. (Ова метода се може разрадити у оба правца. На пример, могао би почети да причаш о некој текућој ситуацији, то јест последици, а затим показати који је њен узрок.) Четврта метода обухвата супротности. (Могао би упоредити нешто добро с нечим лошим, то јест позитивно с негативним.) Понекад ће у говору бити више од само једне методе.

Када је Стефан био лажно оптужен пред јеврејским Синедрином, он је одржао један снажан говор, користећи хронолошку методу. Док читаш тај говор у Делима апостолским 7:2-53, запази да избор тачака има своју сврху. Стефан је најпре јасно рекао да ће причати о историји коју његови слушаоци нису могли да порекну. Затим је указао да је Бог употребио Јосифа да би избавио народ, иако су Јосифа његова браћа одбацила. Затим је показао да су Јевреји били непослушни Мојсију, кога је Бог користио. Закључио је тако што је истакао да су они који су учинили да Исус Христ умре показивали исти дух као и Јевреји из прошлих нараштаја.

Немој користити превише главних тачака. У разради било које теме постоји само неколико битних ствари. У већини случајева оне се могу набројати на прсте једне руке. И то је увек тако, без обзира да ли твој говор траје 5, 10, 30 минута или дуже. Гледај да не истакнеш превише тачака. Твоји слушаоци могу добро схватити само неколико мисли из једног говора. И што је говор дужи, то кључне тачке морају бити истакнутије и јасније дефинисане.

Без обзира на то колико ћеш главних тачака користити, води рачуна о томе да сваку од њих довољно разрадиш. Дај присутнима довољно времена да испитају сваку главну тачку како би је добро упамтили.

Твој говор треба да одаје утисак о једноставности. То не зависи увек од тога колико се материјала износи. Ако су твоје мисли јасно груписане у само неколико целина и ако их разрађујеш једну по једну, тај говор ће се лако пратити и упамтити.

Истакни главне тачке. Ако си исправно уредио свој материјал, неће ти бити тешко да својим излагањем нагласиш важност главних тачака.

Основни начин да истакнеш главне тачке јесте да доказе, библијске стихове и други материјал изнесеш тако да усмеравају пажњу на главну мисао и да је појачавају. Све мање важне тачке треба да објасне, докажу и појачају главну тачку. Немој додавати небитне ствари само зато што су занимљиве. Док разрађујеш мање важне тачке, јасно покажи како су повезане с главном тачком коју подупиру. Немој препуштати публици да то сама утврђује. Ту везу можеш показати тако што ћеш поновити кључне речи које изражавају главну мисао или тако што ћеш с времена на време поновити срж саме главне тачке.

Неки говорници истичу главне тачке тако што их набрајају. Премда то јесте један начин да се истакну главне тачке, то није замена за пажљив избор и логичну разраду самог материјала.

Неку главну тачку можеш једноставно навести пре него што изнесеш доказе који је подупиру. То ће помоћи слушаоцима да разумеју важност онога што следи, и такође ће нагласити ту главну тачку. Ту тачку можеш истаћи тако што ћеш је сажети након што је потпуно разрађена.

У служби на терену. Горе осмотрена начела не односе се само на припремљене говоре већ и на разговоре које водиш у служби на терену. Када се припремаш, узми у обзир неки важнији догађај о којем размишљају људи у том крају. Изабери неку тему која ће ти пружити прилику да покажеш како нада коју пружа Библија може помоћи да се реши тај проблем. Изабери отприлике две кључне тачке да би разрадио ту тему. Утврди које ћеш стихове користити да би поткрепио те тачке. Затим испланирај како ћеш започети разговор. Оваква припрема ће ти такође омогућити да будеш флексибилан, што је потребно у разговорима. То ти такође помаже да кажеш нешто што ће станар упамтити.