ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА Watchtower
ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА
Watchtower
српски (ћирилица)
  • БИБЛИЈА
  • ПУБЛИКАЦИЈЕ
  • САСТАНЦИ
  • bt погл. 25 стр. 196-202
  • „Призивам се на цара!“

Видео-садржај није доступан.

Нажалост, дошло је до грешке приликом учитавања видеа.

  • „Призивам се на цара!“
  • ’Темељно сведочи‘ о Божјем Краљевству
  • Поднаслови
  • Сличан материјал
  • „Стојим пред [...] судском столицом“ (Дела апостолска 25:1-12)
  • „Нисам био непослушан“ (Дела апостолска 25:13–26:23)
  • „Још [...] ћеш ме убедити да постанем хришћанин“ (Дела апостолска 26:24-32)
  • Павле храбро сведочи пред достојанственицима
    Стражарска кула – гласник Јеховиног Краљевства – 1998
  • Помозимо другима да прихвате поруку о Краљевству
    Стражарска кула – гласник Јеховиног Краљевства – 2003
  • „Призивам се на цезара!“
    Стражарска кула – гласник Јеховиног Краљевства – 2001
  • Храбро објављуј Јеховино краљевство!
    Стражарска кула – гласник Јеховиног Краљевства – 1990
Више
’Темељно сведочи‘ о Божјем Краљевству
bt погл. 25 стр. 196-202

ДВАДЕСЕТ ПЕТО ПОГЛАВЉЕ

„Призивам се на цара!“

Павле даје пример како се брани добра вест

На темељу Дела апостолских 25:1–26:32

1, 2. (а) У каквим околностима се нашао Павле? (б) Које се питање намеће што се тиче Павловог појављивања пред царем?

ПАВЛЕ је и даље у Цезареји под строгим надзором. Када се две године пре тога вратио у Јудеју, Јудејци су у року од неколико дана покушали да га убију барем три пута (Дела 21:27-36; 23:10, 12-15, 27). До сада нису успели у томе, али ипак не одустају. Кад Павле схвата да може пасти у њихове руке, римском намеснику Фесту каже: „Призивам се на цара!“ (Дела 25:11).

2 Да ли је Јехова подржао Павла у његовој одлуци да се појави пред римским царем? Одговор је важан за нас који темељно сведочимо о Божјем Краљевству у овом времену краја. Треба да сазнамо да ли је оно што је Павле урадио пример који ми треба да следимо када је потребно „законски потврђивати право на проповедање добре вести“ (Фил. 1:7).

„Стојим пред [...] судском столицом“ (Дела апостолска 25:1-12)

3, 4. (а) Шта се крило иза захтева Јудејаца да Павле буде одведен у Јерусалим и како је он избегао смрт? (б) Како Јехова данас подржава своје слуге као што је подржавао и Павла?

3 Три дана по доласку на власт, Фест је као нови намесник Јудеје дошао у Јерусалим.a Тамо су му свештенички главари и истакнути Јудејци изнели озбиљне оптужбе против Павла. Они су знали да се од новог намесника очекује да одржи мир с њима и свим Јудејцима. Зато су тражили од Феста да им учини услугу, то јест да Павла пошаље у Јерусалим да му се тамо суди. Међутим, иза тога се крио опаки план. Они су заправо хтели да убију Павла на путу из Цезареје у Јерусалим. Фест је одбио њихов захтев и рекао: „Нека ваше вође пођу са мном и изнесу оптужбе против тог човека ако је за нешто крив“ (Дела 25:5). Тако је Павле још једном избегао смрт.

4 Јехова је преко Господа Исуса Христа подржавао Павла током свих његових кушњи. Сетимо се да му је Исус у једној визији рекао: „Буди храбар!“ (Дела 23:11). Божје слуге се и данас суочавају с проблемима и претњама. Јехова нас не штити од свих потешкоћа, али нам даје мудрост и снагу да их издржимо. Увек можемо рачунати на изузетну снагу коју нам наш брижни Бог пружа (2. Кор. 4:7).

5. Како је Фест поступио с Павлом?

5 Неколико дана касније, Фест је „сео на судску столицу“ у Цезареји.b Пред њим су стајали Павле и његови тужиоци. Одговарајући на њихове неосноване оптужбе, Павле је рекао: „Нисам се огрешио ни о јудејски Закон, ни о храм, ни о цара.“ Био је недужан и требало је да га ослободе. Какву ће одлуку донети Фест? Будући да је хтео да угоди Јудејцима, упитао је Павла: „Хоћеш ли да идеш у Јерусалим да ти се тамо преда мном суди?“ (Дела 25:6-9). Какав бесмислен предлог! Кад би се Павле вратио у Јерусалим, његови тужиоци би имали улогу судија и сигурно би га осудили на смрт. У овом случају, Фест се одлучио за политичку корист на уштрб правде. Један од претходних намесника, Понтије Пилат, поступио је слично у случају једног још важнијег затвореника (Јов. 19:12-16). Судије у данашње време такође могу донети неправедне одлуке под притиском утицајних људи из политичких кругова. Зато не треба да нас изненади када се Божјим слугама изрекне неправедна пресуда.

6, 7. Зашто се Павле призвао на цара и који је пример тиме оставио правим хришћанима данас?

6 Павла је могло коштати живота то што је Фест желео да угоди Јудејцима. Зато је искористио право које је имао као римски грађанин. Рекао је Фесту: „Стојим пред царском судском столицом, и ту треба да ми се суди. Ништа нисам скривио Јудејцима, као што и сам добро видиш [...] Призивам се на цара!“ Призивање на цара је обично било неопозиво. Фест је нагласио ту чињеницу када је рекао: „Призвао си се на цара, пред цара ћеш и ићи“ (Дела 25:10-12). Обративши се вишем законском ауторитету, Павле је оставио пример правим хришћанима у данашње време. Када им противници „стварају неприлике служећи се законом“, Јеховини сведоци користе све што им закон ставља на располагање да би бранили добру вестc (Пс. 94:20).

7 Тако је Павле добио прилику да изнесе своју одбрану у Риму након што је више од две године провео у затвору због преступа које није починио. Међутим, још један владар је хтео да га види пре него што га одведу.

Реакција људи у судници након изрицања пресуде. Наш брат, његов адвокат и неколико Јеховиних сведока су тужни због неповољне пресуде. Остали, који нису Јеховини сведоци, радосно честитају адвокатима који су добили случај против нашег брата.

Ми улажемо жалбе на неправедне судске пресуде

„Нисам био непослушан“ (Дела апостолска 25:13–26:23)

8, 9. Зашто је краљ Агрипа дошао у Цезареју?

8 Неколико дана након што се Павле призвао на цара, краљ Агрипа и његова сестра Верника дошли су да „поздраве Феста“ као новог намесника.d У доба Римљана је био обичај да званичници дођу у такву посету новопостављеним намесницима. Честитавши Фесту на новом положају, Агрипа је несумњиво покушао да учврсти политичке и личне везе које би му у будућности могле користити (Дела 25:13).

БОЖЈЕ СЛУГЕ У САВРЕМЕНО ДОБА БРАНЕ СВОЈА ПРАВА ПРЕД ВИШИМ СУДОВИМА

Јеховини сведоци се понекад обраћају вишим судовима у нади да ће бити уклоњена ограничења што се тиче проповедања добре вести о Божјем Краљевству. Следе два примера.

Врховни суд САД је 28. марта 1938. године поништио одлуку нижег суда и ослободио групу Јеховиних сведока који су били ухапшени због дељења библијске литературе у Грифину у Џорџији. То је била прва од многобројних жалби упућених том суду у вези с правом Јеховиних сведока да проповедају добру вест.g

Други пример се односи на Миноса Кокинакиса, Јеховиног сведока из Грчке. Он је у раздобљу од 48 година био ухапшен више од 60 пута због „прозелитизма“. Осамнаест пута је изведен пред суд. Више година је провео у затвору и у изгнанству на удаљеним острвима у Егејском мору. Након последње пресуде која је донета 1986, Врховни суд је одбацио жалбу брата Кокинакиса. Он је затим затражио помоћ Европског суда за људска права. Тај суд је 25. маја 1993. године донео пресуду по којој је Грчка нарушила верску слободу брата Кокинакиса.

Јеховини сведоци су се много пута обраћали за помоћ Европском суду за људска права и однели победу у већини случајева. Ниједна друга организација, верске или неке друге природе, није постигла такав успех у одбрани основних људских права пред Европским судом за људска права.

Да ли и други имају користи од правних победа Јеховиних сведока? Доктор филозофије Чарлс Хејнс је написао: „Сви треба да смо захвални Јеховиним сведоцима. Без обзира на то колико су пута увређени, истерани из града или чак физички нападнути, они се и даље боре за своју (а тиме и нашу) слободу вероисповести. Када они победе, сви ми побеђујемо.“

g Извештаји о одлукама Врховног суда САД којима је потврђено право на слободу говора објављени су у часопису Пробудите се! од 8. јануара 2003, на странама 3-11.

9 Фест је испричао Агрипи за Павла и он је изразио жељу да га чује. Следећег дана су двојица владара дошла да га саслушају. Али њихова моћ и раскош ни у ком случају нису деловали снажније од речи које ће им упутити овај затвореник што стоји пред њима (Дела 25:22-27).

10, 11. Како је Павле показао поштовање према Агрипи и које је детаље из своје прошлости открио том краљу?

10 Павле је с поштовањем захвалио краљу Агрипи што му је пружио прилику да изнесе одбрану пред њим и признао је да је краљ добар познавалац свих обичаја и спорних питања међу Јудејцима. Затим је описао како је некада живео: „Био [сам] фарисеј и држао се учења те најстроже струје у нашој вери“ (Дела 26:5). Павле је као фарисеј очекивао долазак Месије. Сада је као хришћанин храбро указивао на то да је Исус Христ тај дуго очекивани Месија. Павлу се тог дана судило због онога у шта су веровали и он и његови тужиоци, то јест због наде у испуњење онога што је Бог обећао њиховим праочевима. Зато је Агрипу још више занимало шта то Павле има да каже.e

11 Сећајући се како је раније био окрутан према хришћанима, Павле је рекао: „И ја сам некада био уверен да треба да се свим силама борим против Исуса Назарећанина [...] Био сам толико бесан на њих [Христове следбенике], да сам их прогонио и у другим градовима“ (Дела 26:9-11). Павле није претеривао. Многима је било познато колико је он жестоко прогонио хришћане (Гал. 1:13, 23). Можда се Агрипа питао шта је могло да промени таквог човека.

12, 13. (а) Како је Павле описао своје обраћење? (б) Како се Павле „опирао бодилу“?

12 Одговор је лежао у ономе што је Павле затим рекао: „Док сам због тога путовао у Дамаск, са овлашћењем и налогом свештеничких поглавара, угледао сам у подне, краљу, светлост сјајнију од сунца. Она је с неба обасјала мене и оне који су путовали са мном. Кад смо сви пали на земљу, чуо сам неки глас како ми се обраћа на хебрејском: ’Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко ти је да се опиреш бодилу.‘ Ја сам упитао: ’Ко си ти, Господе?‘ А Господ је одговорио: ’Ја сам Исус, кога ти прогониш‘“f (Дела 26:12-15).

13 Пре него што је чудом добио ову визију, Павле се симболично речено „опирао бодилу“. Као што би се нека товарна животиња беспотребно повређивала када би се опирала оштрици бодила, тако је Павле себи наносио духовну штету тиме што се супротстављао Божјој вољи. Појавивши се Павлу на путу за Дамаск, ускрснули Исус је овог искреног човека који је очигледно био у заблуди навео да промени своје размишљање (Јов. 16:1, 2).

14, 15. Шта је Павле рекао о променама у свом животу?

14 Павле се заиста много променио. Обраћајући се Агрипи, рекао је: „Нисам био непослушан тој визији коју сам добио с неба, него сам најпре онима у Дамаску, а затим и онима у Јерусалиму и по целој Јудеји, као и другим народима, објављивао поруку да треба да се покају и окрену Богу чинећи дела која су доказ покајања“ (Дела 26:19, 20). Павле је годинама извршавао задатак који му је Исус Христ дао у тој визији. С каквим резултатима? Они који су се одазвали на добру вест коју је Павле проповедао покајали су се за своје неморално и непоштено понашање и окренули су се Богу. Ти људи су постали узорни грађани који поштују закон и доприносе реду и миру.

15 Међутим, Јудејцима који су се противили Павлу то ништа није значило. Павле је рекао: „Зато су ме Јудејци ухватили у храму и покушали да ме убију. Али пошто сам добио помоћ од Бога, све до данашњег дана сведочим и угледнима и неугледнима“ (Дела 26:21, 22).

16. Како се можемо угледати на Павла када говоримо о нашим веровањима пред судијама и представницима власти?

16 Као праве Јеховине слуге, увек морамо бити спремни да одбранимо своју веру (1. Петр. 3:15). Када говоримо о нашим веровањима пред судијама и представницима власти, добро је да то учинимо на начин на који је Павле разговарао са Агрипом и Фестом. Ако им с поштовањем укажемо на то како библијска истина мења живот набоље, како наш тако и живот других који је прихватају, можда ће променити свој став.

„Још [...] ћеш ме убедити да постанем хришћанин“ (Дела апостолска 26:24-32)

17. Како је Фест реаговао на Павлову одбрану и који сличан став се и данас може видети?

17 Двојица владара нису могла да остану равнодушна на оно што је Павле тако уверљиво говорио. Запазимо шта се десило: „Док је Павле то говорио у своју одбрану, Фест је узвикнуо: ’Ти си полудео, Павле! Велика ученост помутила ти је разум!‘“ (Дела 26:24). Фестова бурна реакција је открила став који се и данас може видети. Многи мисле да су људи који говоре о ономе што стоји у Библији фанатици. Интелектуалцима је често тешко да прихвате библијско учење о ускрсењу мртвих.

18. Како је Павле одговорио Фесту и шта му је Агрипа на то рекао?

18 Али Павле је имао шта да каже намеснику: „Нисам полудео, узвишени Фесте. Оно што говорим је истина и здравог сам разума. За све ово зна краљ, коме се слободно обраћам [...] Верујеш ли, краљу Агрипа, у оно што је записано у Пророцима? Знам да верујеш.“ Агрипа му је одговорио: „Још мало па ћеш ме убедити да постанем хришћанин“ (Дела 26:25-28). Било да су ове речи биле искрене или не, оне показују да је Павлово сведочење дубоко утицало на краља.

19. До каквог су закључка дошли Фест и Агрипа?

19 Затим су Агрипа и Фест устали, дајући знак присутнима да је саслушање завршено. „Док су одлазили, говорили су једни другима: ’Овај човек није учинио ништа због чега би заслужио смрт или окове.‘ Затим је Агрипа рекао Фесту: ’Могао би да буде пуштен да се није призвао на цара‘“ (Дела 26:31, 32). Знали су да је пред њима стајао невин човек. Можда су након овога имали боље мишљење о хришћанима.

20. До којих је резултата довело то што је Павле сведочио представницима власти?

20 Изгледа да ниједан од владара који се помињу у Делима апостолским није прихватио добру вест о Божјем Краљевству. Да ли је било икакве користи од тога што се апостол Павле појавио пред њима? Сасвим сигурно јесте. Захваљујући томе што је Павле био извођен „пред краљеве и намеснике“ у Јудеји, пружено је сведочанство представницима римске власти до којих се иначе не би могло доћи (Лука 21:12, 13). Све то што је доживео, као и чињеница да је остао веран Богу, представљало је охрабрење за његову духовну браћу и сестре (Фил. 1:12-14).

21. Које добре резултате можемо видети када истрајавамо у проповедању о Божјем Краљевству?

21 Исто је и данас. Када истрајавамо у проповедању упркос проблемима и противљењу, и ми можемо видети пуно добрих резултата. Можемо сведочити званичницима с којима је иначе тешко ступити у контакт. Наша верност и истрајност могу бити извор охрабрења хришћанској браћи и сестрама и могу их подстаћи на то да буду још одважнији у давању темељног сведочанства о Божјем Краљевству.

РИМСКИ НАМЕСНИК ПОРЦИЈЕ ФЕСТ

Једини извештаји очевидаца у којима се говори о Порцију Фесту налазе се у Делима апостолским и у записима историчара Јосифа Флавија. Фест је отприлике 58. године н. е. постављен за намесника Јудеје уместо Феликса и по свему судећи је на том положају и умро само две или три године касније.

Порције Фест.

Изгледа да је Фест углавном био разборит и способан намесник, за разлику од његовог претходника Феликса и наследника Албина. Када је Фест почео да влада, Јудејом су харали разбојници. Према речима Јосифа Флавија, „Фест је [...] поставио себи циљ да доведе у ред оне који су стварали немире у земљи. Зато је већину разбојника похватао, а многе од њих је и погубио.“ Док је он био намесник, Јудејци су подигли зид како би онемогућили краљу Агрипи да посматра шта се дешава на подручју храма. Фест је Јудејцима најпре наредио да га сруше, али им је касније на њихов захтев дозволио да тај проблем изложе римском цару Нерону.

Изгледа да је Фест заузео чврст став против криминалаца и бунтовника. Али у жељи да сачува добре односе с Јудејцима, био је спреман да правду гурне у страну – барем када је реч о апостолу Павлу.

КРАЉ ИРОД АГРИПА II

Агрипа о коме се говори у 25. поглављу Дела апостолских био је краљ Ирод Агрипа II, праунук Ирода Великог и син Ирода који је прогонио јерусалимску скупштину 14 година пре тих догађаја (Дела 12:1). Агрипа је био последњи владар из те династије.

Краљ Ирод Агрипа II.

Седамнаестогодишњи Агрипа је био у Риму, где се образовао на двору римског цара Клаудија, када му је 44. године н. е. умро отац. Цареви саветници су сматрали да је Агрипа и сувише млад да би наследио оца на том положају. Зато је постављен намесник. Па ипак, према речима Јосифа Флавија, док је Агрипа још увек био у Риму, заузимао се за Јудејце и залагао за њихове интересе.

Клаудије је отприлике 50. н. е. поставио Агрипу за краља Халкиде, а 53. н. е. за краља Итуреје, Трахонитиде и Авилине. Агрипа је такође надгледао јерусалимски храм и имао је власт да Јудејцима поставља првосвештенике. Клаудијев наследник Нерон проширио је подручје над којим је Агрипа управљао на делове Галилеје и Переје. У време када се срео с Павлом, Агрипа је био у Цезареји са својом сестром Верником која је напустила мужа, краља Киликије (Дела 25:13).

Агрипа није успео да угуши побуну Јудејаца против Рима 66. године н. е., па је и сам постао мета побуњеника, због чега није имао другог избора него да се придружи Римљанима. Када је отпор Јудејаца на крају био сломљен, нови цар Веспазијан је наградио Агрипу тако што му је доделио још неке територије.

a Видети оквир „Римски намесник Порције Фест“.

b „Судска столица“ је заправо била столица постављена не неком издигнутом постољу, што је означавало да су судијине одлуке коначне и да се морају поштовати. Пилат је седео на судској столици када је разматрао оптужбе изнете против Исуса.

c Видети оквир „Божје слуге у савремено доба бране своја права пред вишим судовима“.

d Видети оквир „Краљ Ирод Агрипа II“.

e Павле је као хришћанин прихватао Исуса као Месију. Пошто су Јудејци одбацили Исуса, сматрали су Павла отпадником (Дела 21:21, 27, 28).

f Што се тиче Павлове изјаве да је путовао „у подне“, један изучавалац Библије је запазио: „Уколико није био у заиста великој журби, путник би правио паузу током подневне жеге. Из овога видимо до које се мере Павле напрезао док је прогонио хришћане.“

    Публикације на српском (1979-2025)
    Одјава
    Пријава
    • српски (ћирилица)
    • Подели
    • Подешавања
    • Copyright © 2025 Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania
    • Правила коришћења
    • Правила приватности
    • Подешавање приватности
    • JW.ORG
    • Пријава
    Подели