Хришћанска неутралност у свету упрљаном крвљу
„Ко пролије човекову крв, његову ће крв пролити човек! Јер је човек створен по Божјој слици“ (1. Мојсијева 9:6, НС).
1. Који нас развоји светских догађаја од 1914, терају на размишљање?
У РАТОВИМА од 1914. Године проливено је море људске крви — више од 100 милиона људи изгубило је животе. А какав је изглед за будућност? Код уништења два јапанска града 1945. године изгубило је животе 200.000 људи; и напослетку, настала је нова доктрина велесила, која се прикладно зове ,,МАД“a) (осигурано узајамно уништење). Тако је настала основа за равнотежу страховања, изграђена на арсеналима нуклеарног оружја којим би се наша Земља могла више пута уништити. Подморнице уносе то ђаволско оружје у океане, а недавно настала претња ратом у свемиру повећала је ионако велику опасност. Чак и равнотежа страховања сада је у основи пољуљана. Има ли уопште излаза из тог лудила?
2. Шта је Исус прорекао за данашње време те шта је гарантовао хришћанима?
2 Свакако да га има. Али он неће бити избор народа. Исус је прорекао о дилеми у којој се сада налазе народи: „И биће знаци на сунцу, месецу и звездама, а на Земљи страх ће обузети народе, тако да неће имати излаза од хуке и морских таласа, а људи ће се онесвешћивати од страха и очекивања онога што иде на настањену земљу; јер ће небеске силе бити уздрмане“. Исус је закључио то пророчанство гаранцијом да ће хришћанима ’који бдију успети да избегну све ово што ће се збити’ (Лука 21:25, 26, 36).
Тражити мир са богом
3. а) Како народи служе интересима ’бога овог света’? б) Како ће Јехова да рашчисти то спорно питање?
3 Нације — пре свега оне које су наоружане нуклеарним оружјем — боре се за превласт у свету, што би могло довести до уништења света. То служи интересима ’бога овог свега’. Народи ’се сакупљају као један против Јехове и његовог Христа’, који је сада устоличен на небесима. Кад Јехова нареди, Христ ће разбити народе гвозденом палицом. Тада ће се испунити следеће пророчанство: „А Бог, који пружа мир, ускоро ће сатрти сотону под вашим ногама“ (2. Коринћанима 4:4; Псалам 2:2, 6—9; Римљанима 16:20, НС).
4. Како можемо ми да тражимо мир са Богом? (1. Петрова 3:11).
4 С наше стране, ми треба да тражимо мир са тим Богом. Како то можемо? Као прво, требамо желети да усвојимо Божје гледиште о светости људског живота и вредности животне крви која тече нашим венама и артеријама.
5. Који примери указују да се Јехова освећује за намерно проливање крви?
5 Јехова је Створитељ човека и дивног крвотока који снабдева људско тело хранљивим материјама да бисмо се одржали на животу. Бог никада није предвидео да се људска крв намерно пролива. Када је Кајин извршио прво убиство, Јехова је рекао да крв Авељева вапи за осветом. Касније када је Кајинов потомак Ламех постао убица, поетски се изразио да треба — уколико би он сам био убијен — да се освети та кривица за крвопролиће. Током времена настао је покварен свет у коме је преовладавало насиље. Јехова је у потопу уништио тај први људски свет. Једино је преживела породица мирољубивог Ноја, чије име значи „починак“ (1. Мојсијева 4:8—12, 23, 24; 6:13; 7:1).
6. Како гласи Божји закон о крви и кога он обавезује?
6 Јехова је затим обавестио Ноја о својој изричитој вољи у погледу крви. Врхунац тога била је следећа изјава: „Ко пролије човекову крв, његову ће крв пролити човек јер је човек створен по Божјој слици“ (1. Мојсијева 9:3—6, НС). Сви људи који живе данас, потомци су Нојеви; отуда тај божански закон, који истиче поштовање живота, обавезује све људе који желе да их Бог призна. Осим тога, шеста од десет Божјих заповести гласи: ,,Не убиј.“ Кривица за проливену крв захтева предузимање одговарајућих мера и освету (2. Мојсијева 20:13; 21:12; 5. Мојсијева 21:1—9; Јеврејима 10:30).
7. а) Зашто је било прикладно да је Јехова заповедио Израелу да крене у рат? б) Какав рат воде данас хришћани?
7 Зашто је Јехова дозволио, да, чак заповедио, израелском народу да ратује, иако је проливање крви било изричито забрањено? Не смемо заборавити да је било посреди свето ратовање у ком је Јехова, судија земље, истребио народе који су обожавали демоне. На пример, Хананејци који су били насељени у Обећаној земљи водили су демонски, неморалан начин живота, те тиме угрожавали Божји свети народ. Јехова се побринуо за то да земља „избљује“ те покварене људе са њиховог подручја, послуживши се теократским ратом (3. Мојсијева 18:1—30; 5. Мојсијева 7:1—6, 24). То оправдава данас духовно ратовање хришћана (2. Коринћанима 10:3—5; Ефесцима 6:11—18).
8. Шта показује да Бог не одобрава проливање недужне крви насумце?
8 Међутим, Јехова није одобравао проливање крви насумце. Зато о једном Јудином краљу пише следеће: „И много је недужне крви пролио Манасија тако да је напунио Јерусалим од једног краја до другог.“ Иако се Манасија касније покајао и понизио пред Јеховом, та кривица за проливену крв остала је на њему и његовој династији. Краљ Јосија, Манасијин богобојазни унук, предузео је позитивне кораке да очисти земљу и поново успостави право обожавање. Али ону кривицу за кривопролиће није могао да отклони. За време владавине Јосијиног сина Јојакима Јехова је навео Навуходоносора да крене на Јуду и изврши осуду над тим народом. „То се догодило Јуди само по наредби Јеховиној да би га удаљио испред свог лица због греха Манасијиног; због свега што је Манасија учинио и због недужне крви коју је пролио, те тако напунио Јерусалим недужном крвљу, а Јехова није пристао на опроштај“ (2. Царевима 21:16, НС; 24:1—4, НС; 2. Дневника 33:10—13).
Мерило за хришћане
9. Које је мерило, у погледу проливања крви, утврдио Исус за хришћане?
9 Требало би очекивати да је Исус, као оснивач хришћанства, утврдио мерило у погледу проливања крви. Да ли је то и учинио? Кратко пре но што је увео Спомен—славу на његову смрт, Исус се уверио да су два ученика понела два мача. У коју сврху? Да би поставио витално начело које ваља да поштују сви хришћани. Када су војници дошли у Гетсимански врт, Петар је у својој наглости замахнуо мачем и одсекао десно уво Малхусу, слуги јеврејског првосвештеника. Зар није било племенито борити се на тај начин за Божјег сина? Исус није тако мислио. Зацелио је уво том слуги и подсетио Петра да је његов небески Отац у стању да му пошаље 12 легиона анђела. Исус је затим изрекао фундаментално начело: „Јер ови који се маше за мач — од мача ће погинути“ (Матеј 26:51—53, НС; Лука 22:36, 38, 49—51; Јован 18:10, 11).
10. а) Које важно начело налазимо у Јовану 17:14, 16 и 18:36? б) Који начин поступања је хришћанима у првом веку донео спасење?
10 Изгледа да су се хришћани првог века касније сећали Исусове усрдне молитве Јехови, у којој је рекао за своје ученике: „Нису део овога света, као што ни ја нисам део овога света.“ Сећајући се јасног одговора који је Исус дао Понтију Пилату: „Моје Царство није део овога света. Кад би моје царство било део овога света, моје би се слуге бориле, да не будем предан Јеврејима. Али моје царство није одавде“ (Јован 17:14, 16, НС; 18:36, НС). У тим данима, Јеврејске партије су се бориле једна против друге, како речима тако и проливањем крви. Али, Исусови ученици нису се уплитали у те револуционарне сукобе. Око 30 година чекали су у Јерусалиму. Затим су послушали Исусов пророчански знак и ’побегли у брда’. Њихово неутрално држање и бекство донели су им спасење (Матеј 24:15, 16).
11, 12 а) Које су одлуке морали да донесу Корнелије и Сергије Павле када су постали верници? б) Где су добили помоћ да би донели исправну одлуку? в) Шта се тиме даје до знања нама данас?
11 Неки можда питају: „Али, шта је било са капетаном Корнелијем и проконзулом Сергијем Павлом, кога је војска подупирала на Кипру? Зар нису ти људи били повезани са војском?,, Да, у тренутку када су прихватили хришћанску поруку. Библија нам, међутим, не каже шта су Корнелије и други учинили после свог обраћења. Сергије Павле — који је био интелигентан човек и ’задивљен науком Јеховином’ — без сумње је убрзо проверио свој световни положај у светлу своје недавно задобијене вере и донео исправну одлуку. Слично је учинио и Корнелије (Дела апостолска 10:1, 2, 44—48; 13:7, 12). Нигде не пише да су им ученици рекли шта треба да предузму. То су могли сами да увиде на основу свог личног студија Божје речи (Исаија 2:2—4; Михеј 4:3).
12 Тако ни данас хришћани не треба лично да говоре другима који став треба да заузму у питању хришћанске неутралности. Свако мора да донесе одлуке по савести и у складу са својим разумевањем библијских начела (Галатима 6:4, 5).
У ново доба
13. Како су прошли истраживачи Библије у својим напорима да избегну кривицу за крвопролиће у току првог светског рата?
13 Први тотални рат избио је на светској сцени 1914. године. Сви материјални извори нација, укључујући и њихов људски потенцијал, били су посвећени рату. Многи истраживачи Библије, како су се тада звали Јеховини сведоци, улагали су похвалне напоре да би избегли кривицу за крвопролиће. Били су жестоко прогањани, баш као што је Исус унапред рекао (Јован 15:17—20).
14, 15. а) На који начин је Јехова дао упутство за време другог светског рата? б) Који су очигледан став заузели Јеховини сведоци? в) Како је то било у супротности са оним што су радили светски религионисти?
14 Када је 1939. године поново дошло до глобалног сукоба, Јехова је дао својим слугама јасно упутство. Два месеца по објави рата дошло је тако упутство у облику библијског градива за студирање у Кули стражари од 1. новембра 1939. (енгл.). Чланак „Неутралност“ завршавао је речима: „Сви који су на страни Господа заузеће неутралан став према ратовању нација и заступаће потпуно и неуморно великог ТЕОКРАТУ и његовог Цара.“
15 До каквог резултата је то довело? Јеховини сведоци су се јединствено — као братство широм света — уздржали од проливања крви недужних људи као и своје браће у другим земљама. Док су се католици, протестанти, будисти и други међусобно клали, Исусови верни ученици следили су Исусову нову заповест: „Као што сам ја љубио вас, љубите и ви један другога“ (Јован 13:34, НС).
16. а) Како су се Јеховини сведоци показали као поштени грађани? б) Како су сведоци остали упорни у томе да плате Богу Божје, и до којих последица је то понекад довело?
16 Ти хришћани су наставили да дају ћесару ћесарево. Као поштени грађани слушали су земаљске законе (Матеј 22:17—21; Римљанима 13:1—7). Али што је још важније, они су дали Богу оно што је њему припадало, укључивши и свој предан живот и своје хришћанско обожавање. Дакле, када је ћесар захтевао од њих оно што је Богу припадало, поступали су у складу са начелом из Дела апостолских 4:19 и 5:29. Било да се радило о проливању крви, обављању послова у војсци без оружја, алтернативним службама или поздрављању симбола, као нпр. националне заставе, хришћани су заступали становиште да нема средњег пута. Неки су били погубљени ради таквог става (Матеј 24:9; Откривење 2:10).
Нису ступали у компромисе
17. а) Како су нацисти поступали са Јеховиним сведоцима, према једној књизи? б) Како су се Јеховини сведоци разликовали од других у суочавању са изазовом?
17 У недавно објављеној књизи О боговима и људима објашњено је да су у Хитлеровом Трећем Рајху Јеховини сведоци били религиозна група која је претрпела „најјачи отпор“. Јеховини сведоци нису ступали у компромисе. Припадници других религиозних организација у Немачкој следили су своје војне свештенике и приносили верску службу немачкој држави, те примили „знак“ политичке дивље звери ’на својој десној руци и својим челима’ (Откривење 13:16). Они су пружили немачкој политичкој машинерији своју десну руку, тј. активну подршку и учинили свој став сасвим видљивим тиме што су изговарали „хај Хитлер“ и поздрављали заставу са кукастим крстом.
18. а) Који извештај показује да ли су Јеховини сведоци били политички неутрални? б) Како треба да делује данас на нас појединачно овај историјски извештај?
18 У горе споменутој студији пише какав став су заузели прави хришћани у тој земљи: „Једино су се Јеховини сведоци супротставили режиму. Борили су се из петних жила, што је имало за последицу да их је половина била ухапшена, а четвртина погубљена... Насупрот осталим религиозним организацијама, они нису светски у том смислу што не траже признање или плату материјалног света и не сматрају себе припадницима тог света. У политичком смислу су ’неутрални’, јер већ припадају једном другом свету, наиме, Божјем... Нити теже за компромисима, нити их нуде ... Ако би служили у армији, гласали или поздрављали Хитлера, значило би да су ставили захтеве овог света испред Божјих.“ Чак и у концентрационим логорима била је призната мирољубивост Јеховиних сведока као и уздржање од насиља. Како? Па тако што „су есесовци само Јеховиним сведоцима дозволили да их бријају бријачем, а да се код тога нису плашили да ће им ови пресећи гркљан“.
19. Како су Јеховини сведоци следили Исусов храбар пример и са којим резултатом?
19 Јеховини сведоци су у другом светском рату били истакнути узор за хришћанску неутралност. Јединствено, да, широм света следили су храбро Исусов пример тиме што нису били „део света“; они су, као и Исус, победили овај свет упрљан крвљу (Јован 17:16; 16:33; 1. Јованова 5:4).
Уточиште у случају кривице за кривопролиће
20. а) Зашто је хитно потребно да напустимо криву религију? б) Где можемо данас једино да нађемо уточиште?
20 Религиозне организације су странице историје обојиле црвено проливајући недужну крв у крсташким ратовима, „светим“ ратовима и за време инквизиције. Склапале су конкордате са крвожедним диктаторима. Одобравале су када су такви диктатори бацали Јеховине сведоке у затвор и концентрационе логоре, где су многи умрли. Добровољно су подржавале вође који су стрељали Јеховине сведоке или им одсецали главе. Ти религиозни системи неће умаћи Јеховином праведном суду. Он неће одуговлачити. Ко љуби правду нека не оклева да напусти криву религију, Вавилон велики упрљан крвљу, и затражи уточиште у Божјој организацији (Откривење 18:2, 4, 21, 24).
21. Шта је било наговештено Божјом припремом градова уточишта?
21 Многи од нас су, пре него што су проучавали Божју реч, пролили људску крв или припадали религиозним или политичким организацијама које су упрљане крвљу. У томе можемо бити упоређени са ненамерним убицом у Израелу. Он је могао да побегне у један од шест одређених градова, где је могао да нађе уточиште и на крају да буде ослобођен после смрти првосвештеника у Израелу. Данас то значи да се ставимо под благодат активне службе Исуса Христа, Божјег првосвештеника и ту останемо. Тиме што ћемо остати ту у заједници са Божјим помазаним народом, моћи ћемо да преживимо када буде савремени ,крвни осветник“, Исус Христ, извршио Божју осуду над кривцима за проливену крв. „Велико мноштво“, које сада бежи у Божју организацију, мора да остане у том уточишту све док Христ — у свом својству као првосвештеник — не ’умре’ у погледу своје откупитељске службе (4. Мојсијева 35:6—8, 15, 22—25; 1. Коринћанима 15:22—26; Откривење 7:9, 14).
22. Како се разликују чланице УН од светог Божјег народа у погледу Исаије 2:4?
22 На тргу УН у Њујорку могу се на зиду прочитати следеће речи из Исаије 2:4. „Те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.“ Али, ко данас поступа у складу са тим речима? Ниједна чланица такозваних Уједињених нација. Само мирољубива, свеопшта „нација“ од преко три милиона Јеховиних сведока јасно доказује како се може очувати хришћанска неутралност у свету упрљаном крвљу.
[Фуснота]
a Енглеска реч ,,мад“ значи ,,луд, лудачки“.
Обнављање градива
◻ Како можемо да тражимо мир са Богом?
◻ Како Јехова гледа на намерно проливање крви?
◻ Шта се подразумева под хришћанском неутралношћу?
◻ Које изванредне примере беспрекорности имамо?
◻ Како можемо наћи уточиште за своје спасење?
[Оквир на 24. страни]
Извештај вере, храбрости и беспрекорности
У књизи Нови религиозни покрети: перспектива за разумевање друштва могу се читати следећи коментари о интегритету Јеховиних сведока за време нацистичког прогонства:
„Јеховини сведоци су, због свог одбијања да сарађују представљали изазов за тоталитарни концепт новог друштва, и доказано је да су тим изазовом као и својом тврдоглавом отпорношћу узнемирили градитеље новог поретка. Што су сведоци више били прогањани, све су више представљали прави идеолошки изазов. Давно опробаним методама гоњења, мучења, хапшења и ругања, нападачима није успело да ни једног Јеховиног сведока преобрате за нацистичку идеологију, већ је то било за њих као пуцање уназад. Нацисти су се успаничили због те непредвидиве реакције.
Између та два ривалистичка тражиоца лојалности владала је огорчена борба и све се више погоршавала када физички јачи нацисти нису више били тако сигурни, ни тако добро укорењени у својим убеђењима као ни тако уверени у даљи опстанак свог 1.000—годишњег царства. Сведоци нису сумњали у своје корене, јер је њихово веровање било очигледно од времена Авеља. Док су нацисти морали да сузбијају отпор и уверавају своје поборнике, служећи се често језиком и сликовитим излагањем секташког хришћанства, сведоци су били сигурни да ће њихови чланови показати тоталну, непопустљиву лојалност — све до смрти.“
Заиста ће бити срећан дан када буде била свршена та победа хришћанске лојалности (Римљанима 8:35—39). Тада, под царском владавином „Кнеза мира“, прослављеног Исуса Христа, ’неће бити краја обиљу кнежевске власти и миру’ (Исаија 9:6, 7, НС).
[Оквир на 25. страни]
Млади чувари беспрекорности
Ево једног цитата из недавно објављеног дневника једног посматрача из једне европске земље. Он указује како су храбро млади сведоци заступали став да ’не буде део света’ (Јован 17:14).
„12. март, 1945: процеси преког суда. Оптужена су двојица младих Јеховиста. Тужба: одбијање војне службе (по духу њихове религије). Млађи, са непуних 20 година, био је осуђен на 15 година затвора. Међутим, старији је био осуђен на смрт, те су га одмах одвели у град у коме је живео да би тамо био јавно погубљен и тако послужио као застрашујући пример. Био је 14. жртва. Тај случај ме је дубоко дирнуо. Не може се тако поступати против Јеховиста. Ти младићи нису направили од себе застрашујући пример, него су постали мученици. Био је здрав младић. Било ми га је жао.
Поподне смо сазнали појединости о погубљењу тог младића. Било је извршено на тргу пред прилично великим бројем људи. Пре погубљења, један од војника из ланца стражара пуцао је на себе — због стида. Учинио је то, јер је пуковник од њега захтевао да помогне џелату. Међутим, он то није хтео. Уместо тога, одузео је себи живот. Младић је умро храбро. Није проговорио ни реч.“
Колико срећни ће бити такви млади људи у васкрсењу, јер су радије изабрали да осете жалац смрти него да изгубе место у Јеховином новом саставу ствари! (Упореди Осију 13:14).