Богу допадљиво поштовање крви
„Позивамо вас да посведочите данас да сам чист од крви свих људи“ (Дела апостолска 20:26, НС).
1. Како Павлове речи из Дела апостолских 20:26 одражавају Јеховино гледиште на крв?
ОВЕ речи апостола Павла, као хришћанина, одражавају његово поштовање према крви, тој животној течности. У току овог разлагања испитаћемо шта је Павле мислио када је дао ту изјаву. Али, као прво, размотримо шта каже о крви Створитељ животињских и људских душа. Већ смо осматрали да Бог Јехова сматра крв, као представником живота, светом. Ко намерно или из нехата пролије крв, нарочито људску, постаје пред Богом крив за крвопролиће. Али, зар уопште не постоје могућности да се људска крв употреби у корист људи?
2. а) Зашто је био капиталан злочин када је неко у Израелу јео крв? б) Какве користи су имали Израелци од придржавања тог закона?
2 Божји закон о крви за Израел изричито је нагласио: „Не смете да једете крв ни од каквог тела, јер душа (живот, превод Стварност, БА) сваког тела је његова крв. Ко год је једе, биће одсечен од живота.“ Био је то капиталан злочин када би Израелци или странци који су међу њима боравили јели крв, чак и када би им служила као неопходна храна. Пре него што су јели месо, морали су да пролију крв и покрију је земљом, што је у преносном смислу значило да су крв вратили Богу (3. Мојсијева 17:13, 14, НС). То је био божански закон. Придржавајући се тога закона, Израелци су могли да очувају здрав духован однос са Јеховом, извором живота. Такође су имали и споредне користи од тога, наиме, могли су да сачувају своје телесно здравље.
Христова крв
3. а) Зашто је Исусова крв нарочито „драгоцена“? б) Како указују Хебрејска списа на Исусову жртву?
3 Међутим, Јехова је имао на уму једну нарочито истакнуту употребу крви. Ту се радило о откупу човечанства од греха и смрти посредством ’драгоцене крви’ Христа Исуса. Још пре ’оснивања света’ (пре него што су грешни Адам и грешна Ева произвели своје потомство које је требало искупити), Јехова је унапред знао како ће ослободити човечанство (1. Петрова 1:18—20; Римљанима 6:22, 23). „Крв његовог Сина Исуса Христа чисти нас од свакога греха“ (1. Јованова 1:7, НС). Та примена крви је толико важна да је Бог дао да се забележе у Хебрејским списима многи узори и сенке, који указују на Исусову савршену жртву (Јеврејима 8.1, 4, 5; Римљанима 15:4).
4. Која поређења садржи драма записана у 1. Мојсијевој 22. глави?
4 Вековима пре него што је дао закон Израелцима, Јехова је заповедио Авраму да жртвује свог сина Исака на брду Морију. На тај начин је Бог предочио да ће жртвовати свог јединорођеног сина Исуса. Исак је, својом вољном подложношћу, у тој драматичној епизоди предочио Исуса који ће послушати вољу свог Оца у погледу проливања његове животне крви за жртву (1. Мојсијева 22:1—3, 9—14; Јеврејима 11:17—19; Филипљанима 2:8).
5. Колико су жртве по Мојсијевом закону имале дубоко духовно значење?
5 Мојсијев закон је, такође, имао ’сенку будућих добара’, указавши на Исусову жртву у корист човечанства. Закон је допуштао само једну употребу крви — код жртвовања животиња за Јехову. Те жртве нису биле само пуки обред. Имале су дубоко духовно значење. До танчина су предочавале Исусову жртву и све оно што ће се њоме постићи (Јеврејима 10:1; Колошанима 2:16, 17).
6. Које ће две групе бити откупљене по узору жртава принесених на дан помирења? Како је то предочено?
6 На пример, Аронов поступак у вези са жртвама на Дан помирења предочавао је како ће велики првосвештеник Исус да примени вредност своје драгоцене животне крви за спасење, и то најпре за свој свештенички „дом“ од 144.000 помазаних хришћана, тако да би им се урачунала праведност и да би добили наследство као цареви и свештеници са њим на небесима. Затим је уследила жртва за „народ“, која је представљала Исусову откупнину за све људе који ће наследити вечан живот овде на Земљи. Већ сада се „великом мноштву“ тих људи урачунава праведност да би преживели претећу велику невољу. И то зато јер ’су опрали своје дугачке хаљине и обелили их у крви Јагњетовој’ и што показују веру приносећи Богу свету службу (3. Мојсијева 16:6, 15, 18—22; Јеврејима 9:11, 12; Откривење 14:1, 4; 7:4, 9, 14, 15).
7. Зашто можемо да се радујемо испуњењу тих древних узора?
7 ’Живот је у крви’. Исусова крв је била савршена и зато његова жртва омогућује савршен живот свима који верују. Колико можемо да се радујемо што су се ти древни узори испунили у Исусовој љубазној жртви! (3. Мојсијева 17:14; Дела апостолска 20:28).
Крв — морално питање
8, 9. а) Које дивне функције обавља крв? б) Како можемо ми, слични Давиду, да изразимо Богу одговарајуће поштовање према дивној грађи нашег тела?
8 Сама грађа крви указује на изненађујућу мудрост. Еволуционисти, који су још увек дужни да нам објасне почетак живота, желе нам рећи да се животна крв некако развила. Како то невероватно звучи!
9 Наша сложена крв обавља дивне функције. Преноси кисеоник, којим се подржава живот, као и хранљиве материје у све делове нашег тела. Одстрањује отпадне продукте. Преноси бела крвна зрнца која сузбијају болести, као и крвне плочице које поправљају мање и веће озледе. Осим тога, учествује у регулацији телесне температуре. Крв сваког појединца је друкчија; генетичари у Енглеској говоре чак о „отисцима прстију ДНК“, који могу да се начине на основу прегледа крви, да би се идентификовали криминалци. Крв је један од многих органа тела о којима је Давид са одушевљењем рекао: „О Јехова, ти си ме претражио и познајеш ме. Тебе ћу славити јер сам дивно створен, на начин који улива страхопоштовање“ (Псалам 139:1, 14, НС).
10. а) Ко треба да одреди на који начин треба да се употреби крв? б) Које јасно упутство је Бог дао Ноју и Израелу? в) Који пример показује да је крв света и у случају нужде?
10 Зар не би требало да праведан Створитељ човечанства, творац крви, одреди на који прикладан начин ваља да се употреби та река живота? (Јов 36:3). Он нас о томе није оставио у неизвесности. Нашем претку Ноју рекао је: „Само не смете јести меса са његовом душом — његовом крвљу“ (1. Мојсијева 9:4, НС). Када је поновио Закон за Израел, јасно је изјавио: „Само буди чврсто одлучан да не једеш крв, јер је крв душа, па не смеш да једеш душу са месом. Не смеш да је једеш. Пролиј је на земљу као воду“ (5. Мојсијева 12:23, 24, НС). Давид је, без сумње, мислио на ту заповест када су тројица његових ратника ризиковала живот да би му донела воду за пиће из цистерне у Витлејему. ’Пролио ју је за Јехову’, као да је представљала њихову животну крв (2. Самуилова 23:15—17). Светост крви не би смела да се игнорише ни у случају нужде (Види такође 1. Самуилову 14:31—34).
У хришћанској скупштини
11, 12. а) Које тело, вођено духом, је одлучивало у питањима науке у првом веку? б) На који религиозни степен је то водеће тело ставило узимање крви? в) Зашто су трансфузије крви изједначене са узимањем крви кроз уста?
11 Замислимо Јерусалим у првом веку. Представимо себи велику собу у којој су окупљени Исусови апостоли и друге старешине хришћанске скупштине. Шта је тема њиховог разговора? Павле и Варнава су дошли из Антиохије да им изнесу проблем око обрезања, који је тамо настао. Веће доноси одлуку да новообраћени хришћани не морају да се подвргну телесном обрезању (Дела апостолска 15.1, 2, 6, 13, 14, 19, 20).
12 Водеће тело је објавило ту одлуку и при томе укратко изложило захтеве који још увек важе за хришћане. Они су рекли: „Свети дух и ми нађосмо за добро да не стављамо на вас никакве друге терете осим оних потребних ствари: да се уздржавате од ствари жртвованих идолима, и од крви, и од удављенога (меса у коме се крв задржала и од блуда. Ако се од свега овога брижљиво чувате, напредоваћете. Будите здрави! (Дела апостолска 15:28, 29, НС). Дакле, идолопоклонство, примање крви и блуд стављени су на исти религиозни степен. Хришћани морају да се уздржавају од свега тога да би остали духовно здрави и учествовали у испуњењу Божјих обећања. А што се тиче крви: нема разлике у томе да ли се она прима кроз уста или се врши трансфузија крви кроз вене. Сврха тога је иста — одржавање и храњење тела. Као што је водеће тело јасно указало, неуздржавање од крви значило би прекршај Божјег закона.
13. а) Коју додатну заштиту пружа Јеховиним сведоцима уздржавање од крви? б) Како су други божански закони послужили као заштита Божјем народу?
13 Савремено ширење сиде, хепатитиса и других болести које се преносе трансфузијом крви показују да придржавање Божјих закона врло често доприноси добром физичком здрављу. У време писања Библије Бог је дао израелској нацији одређене законе о исхрани, карантину, хигијени и одстрањивању отпадака, који су били тачно подешени за услове под којима су Израелци боравили у пустињи (3. Мојсијева 11:2—8; 13:2—5; 5. Мојсијева 23:10—13). Тиме што су поштовали те прописе, Израелци нису само сачували присан духован однос са својим Богом, него су и у физичком погледу били заштићени од болести које су харале међу суседним народима. Тек у прошлом веку почели су медицински стручњаци да схватају колика се практична мудрост налази иза неких од тих закона. Такође су многи схватили да Божји закон о крви има смисла.
14. Какво лечење и који благослови су стајали на располагању Израелу када је био послушан?
14 Када је Израел био послушан, испунило се на њему следеће Божје обећање: „Ако добро слушаш глас Јехове, свога Бога и чиниш што је право у његовим очима, и ако пригнеш уво његовим заповестима и поштујеш све његове одредбе, никакве мучне болести које сам пустио на Египћане нећу пустити на тебе; јер ја сам Јехова који те лечи.“ Што је још важније: Израел је послушношћу задржао изгледе на будуће благослове Царства (2. Мојсијева 15:26; 19:5, 6).
15. Који недавни пример илуструје како можемо да будемо благословени ако поштујемо Божје прописе?
15 Јеховини сведоци цене многе корисне предности савремене медицине. На пример, када је прошле године једна терористичка бомба разорила краљевску салу у близини Сиднеја (Аустралија), преко 50 сведока, који су били брзо пребачени у оближњу болницу, било је захвално лекарима што су имали на залихи довољно течности која се употребљава као замена за крв. Сви повређени су преживели. Они су могли да буду захвални за такву методу лечења која је у складу са Јеховиним прописима. Такво лечење имало је још једну другу предност, наиме, код тога није постојала опасност да буду инфицирани ниједном болешћу која се преноси преко крви.
’Чист сам од крви свих људи’
16. Који став, као Павле, треба да имамо према светој служби?
16 Али, пребацимо се опет у први век. Прошло је отприлике седам година откако су Павле и Варнава чули да је Јехова објавио забрану идолопоклонства, узимања крви и блуда. За то време Павле је предузео два мисионарска путовања по Малој Азији и чак је дошао до југоисточне Европе. Сада на свом повратном Путовању свраћа у Милет где разговара са старешинама из Ефеса, који су тамо дошли да би се са њим састали. Он их подсећа да се није чувао, него је, у њиховој средини, ’робовао Господу са највећом понизношћу, са сузама и у искушењима’. Да ли смо ми данас самопожртвовани, дајући све од себе у служби Јехови? Требало би да будемо (Дела апостолска 20:17—19).
17. Како би требало, слично Павлу, да извршавамо своју службу?
17 Како је Павле извршио ту службу? Где год је срео људе, сведочио је, углавном у њиховим становима, без обзира на њихову религиозну припадност. Није се устручавао да поучи те старешине и сигурно су га они пратили док је учио „јавно и од куће до куће“. Они нису били једини који су извукли корист из Павлове ревносне службе, јер је он ’дао темељно сведочанство и Јеврејима и Грцима о потреби покајања пред Богом и вере у нашег Господа Исуса’. Запази реч „темељно“. Да ли смо и ми данас темељни у својим напорима да сведочимо свим врстама људи, свим етичким групама (Дела апостолска 20:20, 21; Откривење 14:6, 7).
18. а) Како треба, слично Павлу, да будемо свом душом активни у служби Богу? б) Како би ваљало, слично Павлу, да се понашамо с обзиром на све већа оптерећења?
18 Реч „темељно“ појављује се још у следећој Павловој изјави: „Али мени није нимало стало до моје душе, само да свршим своју трку и службу коју сам примио од Господа Исуса — да дам темељно сведочанство за добру вест о Божјој незаслуженој доброти“ (Дела апостолска 20:24, НС). Његова душа или његов живот не би имао никакву вредност да није своју службу извршио на тај начин. Да ЛИ имамо и ми исти такав став према својој служби? Док последњи дани јуре свом крају а стресови, прогонства, болести или поодмакла старост нас оптерећују, поставља се питање: показујемо ли још увек Павлов дух, темељно тражећи људе који то ’заслужују’ (Матеј 10:12, 13; 2. Тимотију 2:3, 4; 4:5, 7).
19. Зашто је Павле могао да каже: ’Чист сам од крви свих људи’?
19 Павле није очекивао да ће поново видети те старешине из Ефеса. Па ипак, у потпуном уверењу могао је да им каже: „Позивам вас да посведочите данас да сам чист од крви свих људи.“ У ком погледу? Павле није пролио крв у рату. Није ни јео крв. Али био је веома заинтересован за живот других, који је био предочен крвљу. Није хтео да они изгубе живот у дан Божјег суда, јер је он пропустио да им да темељно сведочанство. Није се устручавао да пружи тим старешинама, као и другима, ’сав савет Божји’ (Дела апостолска 20:26, 27, НС).
20. а) Којој одговорности треба данас да удовољимо, сагласно са упозорењима која је Јехова, у више наврата, упутио Језекиљу? б) Шта ће то да значи за нас и оне који нас слушају?
20 Што се више примиче „велика невоља“, то је нужнија потреба да се објави сав савет Божји. Ситуација је слична оној од пре 2,600 година, када се примицало уништење Јерусалима. Јеховина реч је дошла пророку Језекиљу говорећи: „Сине човечји, поставио сам те за стражара дому Израелову, а ти слушај речи из мојих уста и упозоравај их од мене. Кад кажем злобнику: ’Сигурно ћеш умрети’, а ти га не упозориш и не проговориш да би упозорио злобника на његов зао пут, како би га сачувао у животу; пошто је зао, умреће у свом преступу, али ћу његову крв искати из твојих руку“ (Језекиљ 3:17—21, НС; 33:7—9). Јеховине помазане слуге и њихови сапутници, „велико мноштво“, сносе данас сличну одговорност. Наше сведочење треба бити темељно. Само тада можемо да се спасемо у дан Божје освете, заједно са онима који нас слушају (Исаија 26:20, 21; 1. Тимотију 4:16; Откривење 7:9, 14, 15).
21. На које начине треба да имамо Богу допадљиво поштовање према крви и шта ће бити исход тога?
21 Нека свако од нас буде решен да послуша сав савет Божји — било да се ради о хришћанској неутралности, уздржавању од крви, показивању вере у Исусову драгоцену жртву или о темељном сведочењу. Тада можемо да имамо удела у радосном испуњењу Псалма 33:10—12: „Јехова је разбио савете народа; осујетио је помисли народа. Савет Јеховин остаће до у недогледно време... Срећан је народ коме је Бог Јехова“ (НС).
Како би одговорио?
◻ Која употреба крви доноси трајне благослове?
◻ Како нам може бити од користи ако се уздржавамо од крви?
◻ Како можемо да ’останемо чисти од крви свих људи’?
◻ Који пример темељитости треба да следимо?
[Оквир на 30. страни]
У Вол Стрит Џурналу од 20.марта 1986. изашао је чланак под насловом „Складишта резерве крви нису сигурна од сиде“. У уводном одломку читамо: „Залихе крви у САД нису тако безбедне како би то хтеле да поверујемо организације складишта резерве крви. У првом реду могуће је, да су трансфузије одговорне за то да се стечени синдром недостатка имунитета преноси са сада најугроженијих група на становништво уопште. Тест антитела сиде, који се примењује за проверу поклоњене крви не гарантује да се могу открити све инфициране јединке. Што је још горе: одговорни из складишта резерве крви оклевају да предузму мере које би побољшале безбедност трансфузија.“