Да ли амајлије среће могу да те заштите?

КРИСТАЛ у џепу Бразилца. Пени америчком спортисти који доноси срећу. Крст свете Бриџит који виси преко кревета у дому ирске породице. Милиони људи користе такве предмете као амајлије среће или амулете.a Они верују да поседовање тих амајлија може да их заштити од зла и да им донесе срећу.

Узмимо, на пример, Бразил. Према часопису Veja, многи Бразилци носе „комаде стене и полудраго камење којима се приписује моћ да привуку срећу и животну енергију за оног ко их поседује“. Бојећи се да не омаловаже окултне силе, други у тој земљи стављају неки религиозни симбол или текст на зид свог дома. Неки чак користе Библију као свету амајлију; они је излажу на сто, стално отворену на Псалму 91.

У јужној Африци, на сличан начин се користи мути, или традиционални лек, не само због својих лековитих својстава, већ и као заштита против зле среће. Често се мисли да су болест, смрт, финансијски неуспеси, па чак и пропале романсе, последица бачених чини од стране непријатеља или последица пропуста да се задовоље мртви преци. Мути се обично добија од сеоског врача, који спрема напитке од биљака, дрвећа, или делова животиња. Занимљиво је, међутим, да је мути једва ограничен на сеоска подручја; та пракса је широко распрострањена у градовима Јужноафричке Републике. Међу онима који се ослањају на мути налазе се бизнисмени и апсолвенти универзитета.

Потрага за добром срећом такође је уобичајена у европским земљама. Књига Studies in Folklife Presented to Emyr Estyn Evans нас информише: „Једва да постоји парохија или град у Ирској где се не могу видети потковице причвршћене за врата или изнад врата неких станова или зграда.“ Још уобичајенији у тој земљи су рогозни крстови који висе преко кревета и врата да би донели срећу. Посматрачи кажу да, према спољашњем изгледу ствари, многи Ирци таква сујеверја узимају олако. Ипак, мало њих их потуно игнорише.

Потрага за заштитом

У чему је привлачност тих сујеверних веровања? Изгледа да она служе да задовоље основну потребу за сигурношћу коју људи имају. Заиста, колико људи се осећа сигурним у својим домовима, а још мање када ноћу ходају улицама? Додајмо томе притиске зарађивања за живот и бригу за децу. Да, ми живимо у ономе што Библија назива ’временом невоља‘ (2. Тимотеју 3:1, The New English Bible). Зато је сасвим природно да људи имају јаку жељу за заштитом.

То може нарочито бити случај у културама где су популарни различити облици спиритизма и магије. Страх од наводних духова мртвих или од тога да се буде жртва непријатељевог проклетства може учинити да такозвана заштита неке амајлије или амулета изгледа неопходна. У сваком случају, The World Book Encyclopedia примећује: „Већина људи има страхове који их чине несигурним. Празноверја помажу да се такви страхови савладају пружањем сигурности. Она људима пружају засигурање да ће добити оно што желе и да ће избећи невољу.“

Сумњива моћ амулета

Дакле, људи широм света носе и излажу амулете, талисмане и амајлије различитих врста и облика. Али, да ли је разумно веровати да амајлија коју је направио човек може да пружи икакву стварну заштиту? Многи од предмета који се популарно користе као амајлије јесу комерцијални производи који се производе масовно. Зар веровање да би нешто што је састављено у фабрици могло имати магичне моћи не пркоси логици и здравом разуму? А чак и напитак који посебно припрема сеоски врач није ништа више од мешавине обичних састојака — корења, трава и сличног. Зашто би таква мешавина имала магична својства? Осим тога, да ли постоји икакав стварни доказ да људи који користе амулете живе ишта дуже — или да су имало срећнији — од оних који их не носе? Зар они који праве такве магичне амајлије и сами не постају жртве болести и смрти?

Уместо да људима пружи истинску заштиту и осећање контроле над њиховим животима, празноверна употреба амулета и амајлија у ствари одвраћа људе од разумног суочавања са својим проблемима и подстиче их да на срећу гледају као на лек за све. Поуздање у моћ амулета може такође оном ко их користи дати лажно осећање сигурности. Човек под утицајем алкохола може тврдити да његови рефлекси и способности нису смањене, али ако покуша да вози, вероватно ће нашкодити себи или другима. Онај ко своје поуздање ставља у моћ неког амулета може на сличан начин себи направити штету. Имајући илузију да је заштићен, он може бити склон томе да преузме неразумне ризике или да донесе немудре одлуке.

Веровање у моћ амулета представља и друге озбиљне опасности које су сакривене од милиона оних што их користе. Које су то опасности, и да ли постоји икакав исправан начин да се спречи зло? Следећи чланак ће се позабавити тим питањима.

[Фуснота]