Радосна подложност ауторитету
„[Постадосте] од срца послушни“ (РИМЉАНИМА 6:17).
1, 2. (а) Какав је дух очигледан у данашњем свету, и какви су његов извор и последице? (б) Како Јеховине предане слуге показују да се разликују?
’ДУХ који сад делује у синовима противљења‘ данас је страшно очигледан. То је дух необуздане независности, који се шири од Сатане, ’кнеза силе ваздуха‘. Тај дух, тај ’ваздух‘, или доминантни став себичности и непослушности, има ’силу‘, или власт, над већином човечанства. То је један разлог због чега свет пролази кроз оно што је названо криза ауторитета (Ефесцима 2:2).
2 На срећу, Јеховине данашње предане слуге не пуне своја духовна плућа тим загађеним ’ваздухом‘, или духом побуне. Они знају да „иде гнев Божји на синове противљења“. Апостол Павле додаје: „Не бивајте дакле заједничари њихови“ (Ефесцима 5:6, 7). Уместо тога, прави хришћани настоје да буду ’испуњени духом [Јеховиним]‘, и пију „мудрост одозго“, која је „чиста, затим мирна, умерена, помирљива [„спремна да послуша“, NW]“ (Ефесцима 5:17, 18; Јаков 3:17).
Вољно подлагање Јеховином суверенитету
3. Шта је кључ за вољну подложност, и каквој нас великој лекцији учи историја?
3 Кључ за вољно подлагање јесте признавање законског ауторитета. Историја човечанства показује да одбацивање Јеховиног суверенитета не доноси срећу. Такво одбацивање није донело срећу Адаму и Еви, нити подстрекачу њихове побуне, Сатани Ђаволу (Постање 3:16-19). У свом садашњем пониженом стању, Сатана има ’срдњу велику‘ зато што зна да му је време кратко (Откривење 12:12). Мир и срећа човечанства, да, целог свемира, зависи од универзалног признавања Јеховиног праведног суверенитета (Псалам 103:19-22).
4. (а) Какву врсту подложности и послушности Јехова жели да показују његове слуге? (б) У шта треба да будемо уверени, и како то псалмиста изражава?
4 Ипак, због својих чудесно уравнотежених особина, Јехова није задовољан хладном послушношћу. Он је моћан, о, да! Али он није неки тиранин. Он је Бог љубави, и жели да га његова интелигентна створења слушају вољно, из љубави. Он жели да се она подложе његовом суверенитету зато што свесрдно изабирају да се ставе под његов праведан и законски ауторитет, уверени да за њих не би могло бити ништа боље него да га заувек слушају. Особа какву Јехова жели у свом свемиру дели осећања псалмисте који је написао: „Савршен је закон Господњи, - он душу крепи. Сведочанство Господње је верно, - даје мудрост невином. Праведне су наредбе Господње, - оне срце веселе. Заповест је Господња светла, - она очи просветљује. Страх од Господа чист је и довека траје. Све су пресуде Господње истините и праведне“ (Псалам 19:8-10 [19:7-9, ДК]). Безусловно поуздање у исправност и праведност Јеховиног суверенитета — то мора бити наш став ако желимо да живимо у Јеховином новом свету.
Радосно подлагање нашем краљу
5. Како је Исус био награђен за своју послушност, и шта ми вољно признајемо?
5 Сам Христ Исус бриљантан је пример подложности свом небеском Оцу. Ми читамо да је он ’понизио сам себе, остајући послушан до саме смрти, и то до смрти на крсту‘. Павле додаје: „Зато Бог њега и узвиси, и даде му име које је над сваким именом, да се на име Исусово преклони свако колено на небу, на земљи и под земљом, и сваки језик да призна да је Исус Христос Господ, на славу Бога Оца“ (Филипљанима 2:8-11). Да, ми радосно савијамо колена пред нашим Вођом и Краљем који влада, Христом Исусом (Матеј 23:10).
6. Како је Исус доказао да је сведок и вођа народима, и како ће се његова „кнежевска власт“ наставити након велике невоље?
6 О Христу као нашем Вођи, Јехова је прорекао: „Ево поставих га народима за сведока, за вођа и владаоца народа“ (Исаија 55:4). Својом земаљском службом и својим вођењем дела проповедања с неба након своје смрти и васкрсења, Исус је сам показао да је ’верни и истинити сведок‘ свог Оца за људе из свих нација (Откривење 3:14; Матеј 28:18-20). Такви народи су данас представљени у све већем броју ’великим мноштвом‘, које ће преживети ’велику невољу‘ (ДК) под Христовим вођством (Откривење 7:9, 14). Али, Исусово вођство не престаје ту. Његова „кнежевска власт“ (NW) трајаће хиљаду година. За послушне људе, он ће живети по свом имену „Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мира“ (Исаија 9:6, 7; Откривење 20:6).
7. Ако желимо да нас Христ Исус води на ’изворе живе воде‘, шта морамо без одлагања радити, и шта ће проузроковати да нас Исус и Јехова воле?
7 Ако желимо да извучемо корист из ’извора̂ живе воде‘ на које Јагње, Христ Исус, води људе праведног срца, ми без одлагања морамо својим начином поступања доказати да се радосно подлажемо његовом ауторитету као Краља (Откривење 7:17; 22:1, 2; упореди Псалам 2:12). Исус је изјавио: „Ако ме љубите, држите заповести моје. Ко има заповести моје и држи их, то је онај који ме љуби, а ко мене љуби, њега ће Отац мој љубити, и ја ћу га љубити“ (Јован 14:15, 21). Да ли желиш да те Исус и његов Отац воле? Онда буди подложан њиховом ауторитету.
Надгледници радосно слушају
8, 9. (а) Шта је Христ обезбедио за изградњу скупштине, и у ком погледу ти мужеви треба да буду примери стаду? (б) Како је подложност хришћанских надгледника симболизована у књизи Откривење, и како они треба да траже „послушно срце“ кад решавају правне ствари?
8 ’Скупштина је у подложности Христу.‘ Као њен Надгледник, он је обезбедио „дарове у људима“ за „изградњу“ скупштине (Ефешанима 4:8, 11, 12, NW; 5:24, NW). Тим духовним старијим мужевима речено је да ’пасу стадо Божје које им је предато‘, не ’као да владају онима који су им у део поверени [„који су Божје наслеђе“, NW], него да буду угледи стаду‘ (1. Петрова 5:1-3). Стадо је Јеховино, а Христ је „пастир добри“ тог стада (Јован 10:14). Пошто надгледници исправно очекују спремну сарадњу од оваца које су им Јехова и Христ поверили на бригу, они сами треба да буду дивни примери подложности (Дела апостола 20:28).
9 У првом веку, помазани надгледници симболично су били представљени као да су „у“, или „на“, Христовој десној руци, означавајући њихову подложност њему као Поглавару скупштине (Откривење 1:16, 20; 2:1). Ништа мање данас, надгледници унутар скупштина Јеховиних сведока треба да се подлажу Христовом вођству и ’понизе се под силну руку Божју‘ (1. Петрова 5:6). Кад се од њих тражи да решавају правне ствари, попут Соломона током својих верних година, они треба да моле Јехову: „Дај дакле слузи своме срце разумно [„послушно“, NW], да може судити народу твоме и распознати добро и зло“ (1. Краљевима 3:9). Послушно срце ће навести старешину да на ствари гледа као што их виде Јехова и Христ Исус како би одлука донесена на земљи што је могуће тесније наликовала одлуци донесеној на небу (Матеј 18:18-20).
10. Како сви надгледници треба да настоје да опонашају Исуса у начину на који је он поступао с овцама?
10 Путујући надгледници и скупштинске старешине на сличан ће начин настојати да опонашају Христа у начину на који је он поступао према овцама. За разлику од фарисеја, Исус није наметао мноштво правила која је било тешко следити (Матеј 23:2-11). Он је овцама сличним особама рекао: „Дођите к мени ви сви који се трудите и који сте оптерећени, и ја ћу вам одмор дати. Узмите јарам мој на себе, и примите наук мој, јер сам ја благ и смеран у срцу, и наћи ћете мир душама својим. Јер је јарам мој благ и бреме је моје лако“ (Матеј 11:28-30). Премда је истина да сваки хришћанин мора „своје бреме носити“, надгледници треба да упамте Исусов пример и да помажу својој браћи да осећају да је њихов терет хришћанске одговорности „благ“, ’лак‘, и радост га је носити (Галатима 6:5).
Теократска подложност
11. (а) Како особа може поштовати поглаварство а ипак не бити заиста теократска? Прикажи. (б) Шта значи бити заиста теократски?
11 Теократија је владавина од Бога. То укључује начело поглаварства изражено у 1. Коринћанима 11:3. Али, то значи више од тога. Особа може изгледати да показује поштовање према поглаварству а ипак не бити теократска у пуном смислу те речи. Како би то могло бити? Да то прикажемо, демократија је владавина народа, а демократа се дефинише као „особа која верује у идеале демократије“. Човек може тврдити да је демократски, имати учешћа у изборима, и чак бити активан политичар. Али ако се, у свом општем понашању, руга духу демократије и свим начелима која то укључује, да ли може да се каже да је он заиста демократски? Слично томе, да би била заиста теократска, особа мора чинити више од подлагања поглаварству на неки номиналан начин. Она мора опонашати Јеховине путеве и особине. Она мора заиста бити вођена од Јехове на сваки начин. А пошто је Јехова свом Сину доделио пуни ауторитет, бити теократски такође значи копирати Исуса.
12, 13. (а) Шта нарочито укључује бити теократски? (б) Да ли теократска подложност укључује слушање мноштва правила? Прикажи.
12 Упамти, Јехова жели вољну подложност мотивисану љубављу. То је његов начин управљања свемиром. Он је сама персонификација љубави (1. Јованова 4:8). Христ Исус је „одсјај славе његове и слика обличја његова“ (Јеврејима 1:3). Он захтева да његови прави ученици воле једни друге (Јован 15:17). Зато бити теократски укључује не само бити подложан већ и бити пун љубави. Та ствар може да се сажме на следећи начин: Теократија је владавина од Бога; Бог је љубав; зато је теократија владавина љубави.
13 Старешина би могао мислити да браћа, да би била теократска, треба да слушају свакаква правила. Неке старешине праве правила од предлога које с времена на време пружа „верни и разборити роб“ (Матеј 24:45, NW). На пример, једном је предложено да због лакшег упознавања браће у скупштини, може бити добро да се не седи увек на истом месту у Дворани Краљевства. То је требало да буде практичан предлог, а не неко круто правило. Али, неке старешине су можда склоне да то претворе у правило и сматрају да они који га не следе нису теократски. Ипак, може бити много добрих разлога због којих неки брат или сестра можда воли да седи у извесном подручју. Ако старешина с љубављу не узима такве ствари у обзир, да ли је он сам заиста теократски? Да би био теократски, ’све што радиш, нека буде у љубави‘ (1. Коринћанима 16:14).
Служити с радошћу
14, 15. (а) Како старешина може извесну браћу или сестре лишити њихове радости у служењу Јехови, и зашто то не би било теократски? (б) Како је Исус показао да цени љубав коју изражавамо својом службом, пре него количину? (в) Шта старешине треба да узму у обзир?
14 Бити теократски такође значи служити Јехови с радошћу. Јехова је ’срећан Бог‘ (1. Тимотеју 1:11, NW). Он жели да му његови обожаваоци служе радосно. Они који су присталице правила треба да упамте да је међу уредбама које је Израел морао да ’извршава‘ било следеће: „Веселићеш се пред Господом, Богом својим, свачим што будеш имао [„за што се прихватиш руком“, ДК]“ (Деутероном 12:1, 18). Ма чега да се прихватимо у Јеховиној служби треба да буде радост, а не терет. Надгледници могу много допринети да браћа буду срећна да ураде оно што могу у служењу Јехови. Насупрот томе, ако старешине нису пажљиве, они неку браћу могу лишити њихове радости. Ако, на пример, праве поређења, похваљујући оне који су достигли или премашили скупштински просек сати проведених у сведочењу и индиректно критикујући оне који то нису постигли, како ће се осећати они који су можда имали неки оправдани разлог за извештавање много мањег времена? Зар то не би могло учинити да се осећају беспотребно криви и лишити их њихове радости?
15 Неколико сати које неко може посветити јавном сведочењу може представљати већи напор него много сати које други проведу проповедајући, с обзиром на млађе године, боље здравље, и друге околности. У том погледу, старешине не смеју да им суде. Заиста, Исусу је Отац дао ’власт да суди‘ (Јован 5:27). Да ли је Исус критиковао сиромашну удовицу зато што је њен принос био мањи од просека? Не, он је био у стању да осети оно чега су је заиста коштала та два мала новчића. Они су били ’све што је имала, сва њена храна‘. Какву су дубоку љубав према Јехови они представљали! (Марко 12:41-44). Да ли старешине треба да буду ишта мање осетљиве на љубазне напоре оних чије је све бројно испод „просека“? Што се тиче љубави према Јехови, такви напори могу бити доста изнад просека!
16. (а) Ако надгледници користе бројеве у својим говорима, зашто им је потребна разборитост и добра равнотежа? (б) Како се браћи најбоље може помоћи да повећају своју службу?
16 Да ли ове примедбе сада треба претворити у неко ново „правило“ да бројеве — чак и просеке — никада не треба спомињати? Ни у ком случају! Ради се о томе да надгледници треба да нађу равнотежу између охрабривања браће да прошире своју службу и помагања да чине оно што могу с радошћу (Галатима 6:4). У Исусовој илустрацији о талентима, господар је поверио свој посед својим робовима „свакоме према његовој моћи“ (Матеј 25:14, 15). Старешине на сличан начин треба да узму у обзир могућности сваког објавитеља Краљевства. То захтева разборитост. Сасвим је могуће да је некима стварно потребно охрабрење да учине више. Они могу ценити помоћ да боље организују своју активност. У сваком случају, ако може да им се помогне да оно што могу раде с радошћу, та радост ће их вероватно ојачати да прошире своју хришћанску активност тамо где је то могуће (Нехемија 8:10; Псалам 59:17 [59:16, ДК]; Јеремија 20:9).
Мир који долази од радосне подложности
17, 18. (а) Како нам радосна подложност може донети мир и праведност? (б) Шта може бити наше ако заиста поклањамо пажњу Божјим заповестима?
17 Радосно подлагање Јеховином законском суверенитету доноси нам велики мир. Псалмиста је рекао у молитви Јехови: „Велики мир имају који твој закон љубе; у њих нема спотицања“ (Псалам 119:165). Слушајући Божји закон, ми доносимо корист себи. Јехова је рекао Израелу: „Овако говори Господ, избавитељ твој, Светац Израиљев: Ја, Господ, Бог твој, учим те за твоје добро, и путем те водим којим имаш ићи. Ох да си ти заповести моје слушао! Мир би твој као река био, срећа твоја као валови морски“ (Исаија 48:17, 18).
18 Христова откупна жртва доноси нам мир с Богом (2. Коринћанима 5:18, 19). Ако имамо веру у Христову откупљујућу крв и савесно настојимо да се боримо против наших слабости и вршимо Божју вољу, ми налазимо олакшање од осећања кривице (1. Јованова 3:19-23). Таква вера, подупрта делима, пружа нам праведан положај пред Јеховом и дивну наду преживљавања ’велике невоље‘ и вечног живљења у Јеховином новом свету (Откривење 7:14-17, ДК; Јован 3:36; Јаков 2:22, 23). Све то може бити наше ако заиста будемо ’слушали његове заповести‘.
19. Од чега зависи наша срећа сада и наша нада у вечни живот, и како је Давид изразио наше срдачно уверење?
19 Да, наша срећа сада и наша нада у вечни живот на рајској земљи окреће се око наше радосне подложности Јеховином ауторитету као Сувереног Господа свемира. Делимо увек осећања Давида, који је рекао: „Теби, Господе, припада величанство, моћ и част, вечност и слава, јер је твоје све што је на небу и на земљи; теби припада, Господе, краљевство, јер си ти сврх свега величанствено узвишен! А сад те ми, Боже наш, славимо и хвалимо име твоје славно“ (1. Летописа 29:11, 13).
Тачке које треба упамтити
◻ Какву врсту подложности и послушности Јехова жели да показују његове слуге?
◻ Како је Исус био награђен за своју послушност, и шта морамо доказати нашим начином поступања?
◻ Како сви надгледници треба да опонашају Исуса у начину на који је он поступао с овцама?
◻ Шта је укључено у то да се буде теократски?
◻ Какве нам благослове доноси радосна подложност?
[Слика на 24. страни]
Старешине охрабрују стадо да радосно ураде оно што могу
[Слика на 26. страни]
Јехова је задовољан онима који га слушају од срца