Пастири и овце у теократији

„Јехова је наш Судија, Јехова је наш Уредбодавац, Јехова је наш Краљ; он сам ће нас спасти“ (ИСАИЈА 33:22, NW).

1. Како може да се каже да су хришћани првог века и данашњи хришћани теократија?

ТЕОКРАТИЈА значи владавина од стране Бога. Она укључује прихватање Јеховиног ауторитета и слеђење његових смерница и упутстава у великим и малим одлукама које доносимо у животу. Скупштина првог века била је истинска теократија. Тадашњи хришћани су поштено могли да кажу: „Јехова је наш Судија, Јехова је наш Уредбодавац, Јехова је наш Краљ“ (Исаија 33:22, NW). С помазаним остатком као својим језгром, данашња организација Јехове Бога на сличан је начин права теократија.

На које смо начине данас теократски?

2. Који је један начин на који се Јеховини сведоци подвргавају Јеховином владању?

² Како можемо рећи да је Јеховина земаљска организација теократија? Зато што се они који јој припадају заиста подвргавају Јеховином владању. И они следе вођство Исуса Христа, онога кога је Јехова устоличио као Краља. На пример, у времену краја, Исусу је саопштена следећа директна заповест од Великог Теократе: „Замахни српом својим и жањи, јер дође време жетве, јер је сазрело жито земаљско“ (Откривење 14:15). Исус слуша и започиње са жетвом земље. Хришћани подупиру свог Краља у том великом делу ревно проповедајући добру вест и стварајући ученике (Матеј 28:19; Марко 13:10; Дела апостола 1:8). Чинећи то, они су такође сарадници с Јеховом, Великим Теократом (1. Коринћанима 3:9).

3. Како се хришћани подвргавају теократији у питањима морала?

³ Хришћани се и у понашању подвргавају Божјем владању. Исус је рекао: „Ко по истини ради, иде к светлости, да се виде дела његова, јер су по Богу учињена“ (Јован 3:21). Данас се воде бескрајне дебате у вези с моралним мерилима, али међу хришћанима нема места таквим расправама. Они неморалним сматрају оно за што Јехова каже да је неморално и то избегавају као кугу! Они се такође брину за своје породице, слушају своје родитеље и остају подложни вишим властима (Ефесцима 5:3-5, 22-33; 6:1-4; 1. Тимотеју 5:8; Титу 3:1). Дакле, они поступају теократски, у складу с Богом.

4. Какве су неисправне ставове показали Адам и Ева и Саул, и како хришћани показују другачији став?

⁴ Адам и Ева су изгубили Рај зато што су желели да доносе властите одлуке с обзиром на то шта је исправно а шта погрешно. Исус је желео управо супротно. Он је рекао: „Ја не тражим воље своје, него вољу Оца који ме је послао.“ Хришћани траже исту ствар (Јован 5:30; Лука 22:42; Римљанима 12:2; Јеврејима 10:7). Саул, први краљ Израела, слушао је Јехову — али само делимично. Зато је био одбачен. Самуел му је рекао: ’Послушност више вреди од жртве, и слушање речи његове више вреди од претилине овнујске‘ (1. Самуелова 15:22). Да ли је теократски следити Јеховину вољу до извесне мере, можда тиме да се буде редован у делу проповедања или у посећивању састанака, а затим се компромитовати у стварима морала или на неки други начин? Наравно да није! Ми настојимо да ’од срца вршимо Божју вољу‘ (Ефесцима 6:6; 1. Петрова 4:1, 2). За разлику од Саула, ми се у потпуности подвргавамо Божјем владању.

Савремена теократија

5, 6. Како Јехова данас поступа са човечанством, и до чега доводи сарадња с тим уређењем?

⁵ У прошлости, Јехова је владао и откривао истине преко појединаца, као што су пророци, краљеви и апостоли. Данас то више није случај; нема надахнутих пророка или апостола. Уместо тога, Исус је рекао да ће током своје краљевске присутности он идентификовати верно тело следбеника, ’верног и разборитог роба‘ и да ће га поставити над свим својим имањем (Матеј 24:45-47, NW; Исаија 43:10). Године 1919. тај роб је био идентификован као остатак помазаних хришћана. Од тада, као што је представљен Водећим телом Јеховиних сведока, он је центар теократије на земљи. Водеће тело је широм света представљено Одборима подружница, путујућим надгледницима и скупштинским старешинама.

⁶ Сарађивање с теократском организацијом битан је део подвргавања теократији. Таква сарадња доприноси јединству и реду широм света у ’целој заједници браће‘ (1. Петрова 2:17, NW). То је, опет, угодно Јехови, који „није Бог нереда, него мира“ (1. Коринћанима 14:33, Ча).

Старешине у теократији

7. Зашто може да се каже да су хришћанске старешине наименоване теократски?

⁷ Сви наименовани старији мужеви, без обзира на свој положај ауторитета, испуњавају квалификације за службу надгледника, или старијег мужа, изложене у Библији (1. Тимотеју 3:1-7; Титу 1:5-9). Надаље, Павлове речи ефешким старешинама односе се на све старешине: ’Пазите дакле на себе и на цело стадо у коме вас Дух Свети постави епископима [„надгледницима“, NW], да пасете цркву Господњу [„скупштину Божју“, NW]‘ (Дела апостола 20:28). Да, старешине су наименоване светим духом, који долази од Јехове Бога (Јован 14:26). Њихово наименовање је теократско. Осим тога, они пасу Божје стадо. Стадо припада Јехови, а не старешинама. Божја организација је теократија.

8. Какве су опште одговорности данашњих старешина?

⁸ У свом писму Ефесцима, апостол Павле је изложио опште одговорности старешина, рекавши: „Он је дао једне као апостоле, а једне као пророке, једне као еванђелисте, а једне као пастире и учитеље, на усавршавање светих за дело службе, и за уздизање тела Христова“ (Ефесцима 4:11, 12). Апостоли и пророци су прошли с раним детињством „тела Христова“. (Упореди 1. Коринћанима 13:8.) Али, старешине су још увек веома запослене еванђелизирајући, пасући и поучавајући (2. Тимотеју 4:2; Титу 1:9).

9. Како старешине треба да се припреме да у скупштини заступају Божју вољу?

⁹ Пошто је теократија владавина Бога, ефикасне старешине су потпуно упознате с Божјом вољом. Јошуи је било заповеђено да свакодневно чита Закон. И старешине треба да редовно проучавају и консултују Писмо и да буду потпуно упућени у библијску литературу коју објављује верни и разборити роб (2. Тимотеју 3:14, 15). То укључује часописе Кулу стражару и Пробудите се! и друге публикације које показују како се библијска начела примењују на специфичне ситуације.a Међутим, премда је важно да старешина зна и следи смернице објављене у литератури Watch Tower Society (Друштва Кула стражара), он такође треба да буде потпуно упућен у библијска начела која су темељ за те смернице. Он ће тада бити у стању да примени библијске смернице с разумевањем и саосећањем. (Упореди Михеј 6:8.)

Служити с хришћанским духом

10. Каквог лошег става старешине треба да се чувају, и како?

¹⁰ Око 55. године н. е., апостол Павле је написао своје прво писмо скупштини у Коринту. Један од проблема којима се бавио био је повезан са извесним људима који су желели да буду истакнути у скупштини. Павле је писао: „Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас почесте да краљујете! О да бисте у истини краљевали, да бисмо и ми с вама краљевали!“ (1. Коринћанима 4:8). У првом веку н. е., сви хришћани имали су наду да ће владати као небески краљеви и свештеници с Исусом (Откривење 20:4, 6). Ипак, очигледно је да су неки у Коринту заборавили да на земљи нема краљева у хришћанској теократији. Уместо да поступају попут краљева овог света, хришћански пастири развијају понизност, особину која се свиђа Јехови (Псалам 138:6; Лука 22:25-27).

11. (а) Који су неки изванредни примери понизности? (б) Какво гледиште о себи треба да имају старешине и сви други хришћани?

¹¹ Да ли је понизност слабост? Ни у ком случају! Сам Јехова је описан као понизан (Псалам 18:36 [18:35, ДК]). Краљеви Израела водили су војске у битку и владали су нацијом под Јеховом. Ипак, сваки краљ је морао да пази „да се срце његово не би подигло изнад браће његове“ (Деутероном 17:20). Ускрснули Исус је небески Краљ. Међутим, кад је био на земљи, он је опрао ноге својим ученицима. Каква понизност! А показујући да је желео да његови апостоли буду на сличан начин понизни, он је рекао: „Кад дакле ја вама опрах ноге, Господ и Учитељ, и ви сте дужни један другоме ноге прати“ (Јован 13:14; Филипљанима 2:5-8). Сва слава и хвала треба да иде Јехови, а не било ком човеку (Откривење 4:11). Било да су старешине или нису, сви хришћани о себи треба да мисле у светлу Исусових речи: „Ми смо сад залудне [„некорисне“, Ча] слуге; свршили смо што смо били дужни учинити!“ (Лука 17:10). Било које друго гледиште је нетеократско.

12. Зашто је љубав битна особина коју хришћанске старешине треба да развијају?

¹² Заједно с понизношћу, хришћанске старешине развијају љубав. Апостол Јован је показао важност љубави кад је рекао: „Ко нема љубави, тај не позна Бога. Јер је Бог љубав“ (1. Јованова 4:8). Појединци без љубави нису теократски. Они не знају Јехову. С обзиром на Божјег Сина, Библија каже: „Исус... како је љубио своје који беху у свету, испуни до краја љубав своју према њима“ (Јован 13:1). Говорећи 11 људи који ће бити део водећег тела у хришћанској скупштини, Исус је рекао: „Ово је заповест моја: Љубите се међу собом, као што сам ја вас љубио“ (Јован 15:12). Љубав је знак препознавања правог хришћанства. Она привлачи оне сломљеног срца, оне који тугују и духовне заробљенике који чезну за слободом (Исаија 61:1, 2; Јован 13:35). Старешине морају да буду примерне у показивању љубави.

13. Иако проблеми данас могу бити тешки, како старешина може да буде сила за добро у свим ситуацијама?

¹³ Данас се од старешина често тражи да помогну у решавању сложених проблема. Брачне тешкоће могу бити дубоко укорењене и постојане. Млади имају проблема које је одраслима можда тешко схватити. Емоционалне болести је често тешко разумети. Старешина који се суочава с таквим стварима можда није сигуран шта да ради. Али, ако се у молитви ослања на Јеховину мудрост, ако истражује Библију и информације објављене од верног и разборитог роба и ако се с овцама опходи понизно и с љубављу, он може да буде уверен да ће бити сила за добро чак и у најтежој ситуацији.

14, 15. Који су неки изрази који показују да Јехова благосиља свој народ многим дивним старешинама?

¹⁴ Јехова богато благосиља своју организацију ’даровима у људима‘ (Ефешанима 4:8, NW). С времена на време, Друштво Кула стражара прима срдачна писма која сведоче за љубав коју показују понизне старешине које саосећајно пасу Божје овце. На пример, један скупштински старешина пише: „Не могу да се сетим неке посете покрајинског надгледника која је на мене више утицала или о којој се још прича у скупштини. Покрајински надгледник ми је помогао да видим важност позитивног става код опхођења с браћом, с нагласком на похвали.“

¹⁵ Једна сестра која је морала да отпутује у једну удаљену клинику на лечење пише: „Какво је охрабрење кад се можеш састати са старешином те прве тескобне ноћи у болници тако далеко од куће! Он и друга браћа провели су много времена са мном. Чак и људи у свету који су били упућени у то кроз шта пролазим мислили су да никако не бих преживела без утехе, бриге и молитава те љубазне и предане браће.“ Једна друга сестра пише: „Данас сам жива зато што ме старешинство стрпљиво водило кроз моју битку са већом депресијом... Један брат и његова жена нису знали шта да ми кажу... Али, оно што ме највише дирнуло било је то да иако нису у потпуности разумели кроз шта пролазим, они су се с пуно љубави бринули за мене.“

16. Какву опомену Петар пружа старешинама?

¹⁶ Да, многе старешине примењују опомену апостола Петра: „Пасите стадо Божје које вам је предато и надгледајте га, не силом него добровољно, и не за нечист добитак, него из добра срца, и не као да владате онима који су вам у део поверени, него будите угледи стаду“ (1. Петрова 5:1-3). Какав су благослов такве теократске старешине!

Овце у теократији

17. Наведи неке особине које треба да развијају сви чланови скупштине?

¹⁷ Међутим, теократија није сачињена само од старешина. Ако пастири морају да буду теократски, морају и овце. На које начине? Па, иста начела која воде пастире морају да воде и овце. Сви хришћани, не само старешине, морају да буду понизни ако желе да приме Јеховин благослов (Јаков 4:6). Сви морају развијати љубав зато што без ње наше жртве Јехови нису њему угодне (1. Коринћанима 13:1-3). И свако од нас, не само старешине, треба да буде ’испуњен познањем [Јеховине] воље у свој мудрости и разуму духовноме‘ (Колошанима 1:9).

18. (а) Зашто није довољно само површно познавање истине? (б) Како свако од нас може да буде испуњен тачним спознањем?

¹⁸ И млади и стари се непрестано суочавају с тешким одлукама док настоје да остану верни упркос томе што живе у Сатанином свету. Светски трендови у облачењу, музици, филмовима и литератури представљају испит духовности за неке. Површно познавање истине није довољно да нам помогне да одржимо своју равнотежу. Да бисмо били сигурни да ћемо остати верни, треба да будемо испуњени тачним спознањем. Потребна нам је разборитост и мудрост коју може да нам пружи само Божја реч (Пословице 2:1-5). То значи развијање добрих навика проучавања, медитирање о ономе што учимо и практиковање тога (Псалам 1:1-3; Откривење 1:3). Павле је писао свим хришћанима, не само старешинама, кад је рекао: „Јака храна [је] за људе зреле, код којих је разумевање извежбано дугим искуством у разликовању добра и зла“ (Јеврејима 5:14).

Пастири и овце раде заједно

19, 20. Какви су савети дати свима да сарађују са старешинама, и зашто?

¹⁹ Коначно, треба да се каже да истински теократски дух показују они који сарађују са старешинама. Павле је писао Тимотеју: „Старешинама који се добро старају, да се даје двострука част, особито онима који се труде у речи и у науци“ (1. Тимотеју 5:17; 1. Петрова 5:5, 6). Старешинство је дивна предност, али већина старешина су породични људи који сваког дана иду на свој светски посао и који имају жене и децу за које треба да се брину. Премда су они срећни што служе, њихова служба је лакша и доноси више награда кад их скупштина подупире, а не претерено критикује и захтева (Јеврејима 13:17).

²⁰ Апостол Павле је рекао: „Сећајте се својих старешина који вам проповедише реч Божију; гледајте на свршетак њиховог владања, подржавајте [„опонашајте“, NW] њихову веру“ (Јеврејима 13:7, Ча). Не, Павле није подстицао браћу да следе старешине (1. Коринћанима 1:12). Следити неког човека није теократски. Али, сигурно је мудро опонашати доказану веру неког теократског старешине који је активан у делу еванђелизације, који је редован на састанцима и који се са скупштином опходи понизно и с пуно љубави.

Доказ вере

21. Како хришћани показују снажну веру попут Мојсијеве?

²¹ Заиста, постојање теократске организације у овом најпокваренијем времену људске историје сведочанство је моћи Великог Теократе (Исаија 2:2-5). То је такође сведочанство вере скоро пет милиона хришћанских људи, жена и деце, који се боре с проблемима свакодневног живота али који никада не заборављају да је Јехова њихов Владар. Баш као што се верни Мојсије „чврсто држао Невидљивога као да га гледа“, тако и данашњи хришћани имају сличну јаку веру (Јеврејима 11:27, Ча). Они имају предност да живе у теократији, и свакодневно захваљују Јехови за то (Псалам 100:4, 5). Док осећају Јеховину спасоносну снагу, они су срећни што објављују: „Јехова је наш Судија, Јехова је наш Уредбодавац, Јехова је наш Краљ; он сам ће нас спасти“ (Исаија 33:22, NW).

[Фуснота]

Шта Библија показује?

◻ На који се начин хришћани подвргавају теократији?

◻ Како је теократија данас организована?

◻ На које начине старешине треба да се припреме да испуне своје одговорности?

◻ Које битне хришћанске особине старешине треба да развијају и испољавају?

◻ Какав однос у теократији треба да постоји између оваца и пастира̂?

[Слика на 16. страни]

Адам и Ева су изгубили Рај зато што су желели да доносе властите одлуке о исправном и погрешном

[Слика на 18. страни]

Ако се старешина с овцама опходи понизно и с љубављу, он ће увек бити сила за добро