Свет обузима страх

ЕКСПЛОЗИЈА огромне ауто-бомбе потресла је 110-спратни Светски трговачки центар у Њујорку 26. фебруара 1993. Хиљаде радника било је ухваћено у заглављеним лифтовима или је морало да бежи низ задимљене степенице. Они су осетили страх који је сада раширен у овом насилном свету.

Људи у многим земљама застрашени су бомбама, које су постале уобичајена слика у таквим земљама као што су Ирска и Либан. А, у Бомбају, у Индији, у само једном дану — 12. марта 1993. — експлодирало је 13 бомби, убивши око 200 људи! Један посматрач је рекао: „Цео Бомбај је у паници.“ Према часопису Њузвик, „свакодневност [ауто-бомби] то чини само још страшнијим“.

Нуклеарни страхови су још ту

Постоји страх да су нуклеарни реактори рањиви на бомбе. Успешан напад на неку нуклеарну централу могао би да проузрокује непроцењиву штету и патњу. Веровање у тај страх било је потврђено кроз покушај једног човека да својим аутом пројури кроз сигурносну капију у нуклеарној централи на Острву три миље у Сједињеним Америчким Државама.

Многи се боје да ће терористи и владари који су гладни власти набавити нуклеарно оружје. Неки су у страху да ће хиљаде незапослених совјетских нуклеарних научника покушати да продају своје вештине. Надаље, премда ПОЧЕТНИ уговор захтева уклањање свег стратешког нуклеарног оружја, спровођење тога неће бити завршено све до краја 1999, или чак касније. У међувремену, могућа употреба овог наоружања од стране неког фанатичког скоројевића, мора лебдети над човечанством као претећи олујни облак.

Насиље унапређује страх

Раширени пораст насилног криминала чини да људи буду у страху у својим домовима и на улицама. Процењује се да је 1990. било убијено 23 200 Американаца. У граду Чикагу, на пример, пораст употребе крек кокаина допринео је око 700 убистава у једној години. Извесна подручја неких градова постала су бојишта где пролазници, укључујући децу, бивају убијани у унакрсној ватри. Један часопис каже: „Насиље рапидно расте у градовима средње величине... Нико није имун док су општине широм [Сједињених Америчких Држава] преплављене дрогама и младим хулиганима. Сваке године свако четврто америчко домаћинство доживи неки насилни злочин или крађу“ (U.S.News & World Report, 7. октобар 1991).

Страх од силовања чини да жене страхују. У Француској је број извештених силовања порастао за 62 посто од 1985. до 1990. У Канади су се за шест година сексуални напади удвостручили на 27 000. Немачка је известила један сексуални напад на неку жену сваких седам минута.

Деца се такође боје за своју сигурност. Њузвик извештава да у Сједињеним Америчким Државама „деца, чак у четвртом и петом разреду, носе оружје, а учитељи и школски службеници су све више преплашени“. Ситуација је тако озбиљна да четвртина великих урбаних школских области користи детекторе за метал, али одлучни млади налазе начин да заобиђу те детекторе тако што пиштоље додају другима кроз прозоре.

Страх од сиде

Све више и више људи боји се да не навуче сиду. Само у Сједињеним Америчким Државама постоји преко 230 000 случајева. Сида је постала шести главни узрок смрти међу особама старости од 15 до 24 године. „Будућност нуди застрашујуће изгледе много раширеније болести“, каже Њузвик.

Смрт од сиде је све чешћа међу људима у подручјима плеса, позоришта, филмова, музике, моде, телевизије, уметности и сличних професија. Један извештај је рекао да је 60 посто смртних случајева Парижана у подручју журнализма, уметности и забаве у добу од 25 до 44 било због сиде. СЗО (Светска здравствена организација) извештава да је од осам до десет милиона људи широм света заражено ХИВ-ом. Др Мајкл Мерсон, директор СЗО, каже: „Сада је јасно да се данак инфекције ХИВ-ом широм света рапидно погоршава, посебно у земљама у развоју.“

Наравно, постоји и страх од еколошке катастрофе и други страхови. Ипак, само горњи извештаји јасно дају на знање да свет обузима страх. Да ли у томе има нешто посебно значајно? Да ли уопште можемо очекивати да се радујемо слободи од страха?

[Извор слике на 2. страни]

Фотографије на насловној страни: Лево: Tom Haley/Sipa Press; Доле: Malanca/Sipa Press

[Извор слике на 3. страни]

Bob Strong/Sipa Press