Буди нежно самилостан
„Обуците се... у срдачну милост, доброту...“ (КОЛОШАНИМА 3:12).
1. Зашто данас постоји велика потреба за самилошћу?
НИКАДА пре у историји није било тако много људи у потреби за самилосном помоћи. У суочавању с болешћу, глађу, незапосленошћу, криминалом, ратовима, анархијом и природним катастрофама, милионима је потребна помоћ. Али постоји један још озбиљнији проблем, а то је очајно духовно стање човечанства. Сотона, који зна да му је време кратко, „обмањује целу земљу“ (Откривење 12:9, 12). Дакле, нарочито они ван праве хришћанске скупштине у опасности су да изгубе своје животе, а Библија искључује сваку наду у ускрсење за оне погубљене током Божјег предстојећег дана суда (Матеј 25:31-33, 41, 46; 2. Солуњанима 1:6-9).
2. Зашто се Јехова уздржава од уништавања злих?
2 Ипак, све до ових касних сати, Јехова Бог наставља да показује стрпљење и самилост према незахвалнима и злима (Матеј 5:45; Лука 6:35, 36). Он то чини из истог разлога из којег је одложио кажњавање неверне нације Израел. „Жив сам ја!, говори Господ, Вечни, што ја желим није да бездушник умре, него да промени правац свог живота, и да живи. Вратите се, вратите се са злог пута свога; зашто да мрете, доме Израиљев?“ (Језекиљ 33:11).
3. Који пример Јеховине самилости према онима који нису његов народ имамо, и шта ми учимо из тога?
3 Јеховина самилост се такође протегнула на зле Ниневљане. Јехова је послао свог пророка Јону да их упозори на претеће уништење. Они су позитивно реаговали на Јонино проповедање и покајали се. То је навело самилосног Бога, Јехову, да се уздржи од уништења тог града у то време (Јона 3:10; 4:11). Ако се Бог сажалио на Ниневљане, који би имали могућност ускрсења, колико више мора осећати самилост према људима који се данас суочавају с вечним уништењем (Лука 11:32).
Дело самилости без преседана
4. Како Јехова изражава самилост према људима данас?
4 У складу са својом самилосном личношћу, Јехова је опуномоћио своје Сведоке да стално посећују своје ближње са ’јеванђељем о краљевству‘ (Матеј 24:14). И кад људи реагују с цењењем на то дело спасавања живота, Јехова отвара њихова срца да схвате поруку о Краљевству (Матеј 11:25; Дела апостолска 16:14). У опонашању свог Бога, прави хришћани показују нежну самилост тиме што поново навраћају код заинтересованих особа, помажући им, где је могуће, путем библијског студија. Тако је, 1993, преко четири и по милиона Сведока Јехове, у 231 земљи, провело више од једне милијарде сати проповедајући од куће до куће и проучавајући Божју реч са својим ближњима. Ти новозаинтересовани, затим, имају прилику да предају своје животе Јехови и да се придруже редовима његових крштених Сведока. Тако и они преузимају одговорност вршења овог дела самилости без преседана у корист потенцијалних ученика који су још увек у замци Сотониног света који умире (Матеј 28:19, 20; Јован 14:12).
5. Кад божанска самилост буде достигла своју границу, шта ће се десити религији која погрешно приказује Бога?
5 Ускоро ће Јехова деловати као „велики ратник“ (Излазак 15:3). Из самилости према свом имену и према свом народу, он ће уклонити зло и успоставити један праведан нови свет (2. Петрова 3:13). Први који ће искусити Божји дан гнева биће цркве хришћанског света. Као што Бог није поштедео свој сопствени храм у Јерусалиму од руке краља Вавилона, тако он неће поштедети религиозне организације које га приказују на погрешан начин. Бог ће ставити у срце чланица Уједињених нација да опустоше хришћански свет и све друге облике криве религије (Откривење 17:16, 17). „И ја“, објављује Јехова, „[бићу] без милости и нећу имати милосрђа; дела њихова обратићу ја на главе њихове“ (Језекиљ 9:5, 10).
6. На које начине су Јеховини сведоци мотивисани да покажу самилост?
6 Док још увек има времена, Јеховини сведоци настављају да показују самилост према својим ближњима тиме што ревно проповедају Божју поруку спасења. И наравно, где је могуће, они такође помажу људима који су у материјалној потреби. Међутим у том погледу, њихова првенствена одговорност је да брину за потребе чланова уже породице и оних који су с њима повезани у вери (Галатима 6:10; 1. Тимотеју 5:4, 8). Многе акције помоћи које су извршили Јеховини сведоци у корист суверника који су претрпели различите катастрофе истакнути су примери самилости. Међутим, хришћани не морају да чекају на кризу пре него што покажу нежну самилост. Они брзо испољавају ту особину у успонима и падовима у свакодневном живљењу.
Део нове личности
7. (а) Како се у Колошанима 3:8-13, самилост повезује с новом личношћу? (б) Шта нежна наклоност олакшава хришћанима да раде?
7 Истина је да су наша грешна природа и лош утицај Сотониног света препреке томе да будемо нежно самилосни. Зато нас Библија подстиче да одбацимо „гнев, љутину, пакост, хуле, и срамотне речи“. Уместо тога, нама се саветује да ’обучемо новога човека [„нову личност“, NW]‘ — личност која одговара Божјој слици. Пре свега, саветује нам се да се обучемо „у срдачну милост, доброту, понизност, благост и устрпљивост“. Библија нам затим показује један практичан начин да испољавамо те особине. „Сносите један другога и опраштајте један другоме, ако има ко жалбу на кога. Као што је Христос [„Јехова“, NW] вама опростио, тако опраштајте и ви.“ Много је лакше опраштати ако према нашој браћи развијамо „срдачну милост [’нежну наклоност самилости‘, NW]“ (Колошанима 3:8-13).
8. Зашто је важно имати дух опраштања?
8 С друге стране, пропуст да испољавамо самилосно опраштање доводи у опасност наш однос с Јеховом. Исус је то снажно показао у својој илустрацији о робу који није био вољан да опрости, кога је господар бацио у тамницу „док не плати сав дуг“. Тај роб је заслужио такво третирање јер је шокантно пропустио да покаже самилост према једном другом робу који је молио за милост. Исус је ту илустрацију закључио говорећи: „Тако ће и Отац мој небески учинити с вама ако сваки од вас од срца не опрости брату своме“ (Матеј 18:34, 35).
9. Како је нежна самилост повезана с најважнијим аспектом нове личности?
9 Бити нежно самилостан важан је аспект љубави. А љубав је знак распознавања правог хришћанства (Јован 13:35). Стога, библијски опис нове личности закључује: „А изнад свега тога обуците се у љубав, која је свеза савршенства“ (Колошанима 3:14).
Завист — препрека самилости
10. (а) Шта може проузроковати да љубомора ухвати корен у нашим срцима? (б) Које лоше последице могу уследити из љубоморе?
10 Због наше грешне људске природе, осећања зависти могу лако ухватити корен у нашим срцима. Неки брат или сестра могу бити благословљени природним способностима или материјалним предностима које ми немамо. Или је можда неко добио посебне духовне благослове и предности. Ако постанемо завидни таквима, да ли ћемо бити у стању да се с њима опходимо с нежном самилошћу? Вероватно не. Уместо тога, осећања љубоморе могу се коначно манифестовати у критичком говору или нељубазним делима, јер Исус је о људима рекао: „Уста говоре оно што у срцу изобилује“ (Лука 6:45). Други могу стати на страну таквог критицизма. Тако мир породице или скупштине Божјег народа може бити нарушен.
11. Како су десеторица Јосифове браће избацили самилост из својих срца, и с каквом последицом?
11 Осмотримо шта се десило у једној великој породици. Јаковљевих десет старијих синова постали су љубоморни на свог млађег брата Јосифа зато што је он био миљеник њиховог оца. Као резултат, „не могаху са њим пријатељски да разговарају“. Касније, Јосиф је био благословљен божанским сновима, доказујући да је имао Јеховину наклоност. То је код његове браће проузроковало да „још више омрзнуше на њега“. Због тога што нису искоренили љубомору из својих срца, она је угушила самилост и довела до озбиљног греха (Постање 37:4, 5, 11).
12, 13. Шта треба да чинимо када осећања љубоморе уђу у наше срце?
12 На окрутан начин, они су Јосифа продали у ропство. У покушају да сакрију своје злодело, они су навели свог оца да помисли да је Јосифа убила нека дивља животиња. Годинама касније њихов грех је изашао на видело када су глађу били натерани да оду у Египат и купе храну. Онај ко је управљао том храном, кога они нису препознали да је Јосиф, оптужио их је за ухођење и рекао им да не траже његову помоћ осим ако не доведу свог најмлађег брата, Венијамина. До тог времена Венијамин је постао миљеник њиховог оца, и они су знали да Јаков неће желети да му дозволи да иде.
13 Тако док су стајали пред Јосифом, њихова савест их је покренула да признају: „Заиста се огрешисмо о брата свога [Јосифа], јер видесмо муку душе његове кад нам се мољаше, и не слушасмо га! Зато дође ова мука на нас“ (Постање 42:21). Својим самилосним а ипак чврстим поступцима, Јосиф је помогао својој браћи да докажу истинитост свог покајања. Затим им је открио свој идентитет и великодушно им опростио. Породично јединство је било обновљено (Постање 45:4-8). Као хришћани, ми треба да извучемо поуку из тога. Знајући лоше последице зависти, ми треба да молимо Јехову за помоћ у замењивању осећања љубоморе ’нежном наклоношћу самилости‘.
Друге препреке самилости
14. Зашто треба да избегавамо беспотребно излагање насиљу?
14 Једна друга препрека у томе да будемо самилосни може произаћи из беспотребног излагања насиљу. Спортови и забаве које приказују насиље унапређују јаку жељу за насиљем као начином за узбуђење. У библијска времена, пагани су редовно гледали гладијаторске борбе и друге облике људске тортуре у аренама Римског царства. Таква забава, према једном историчару, „уништавала је осећања сажаљења према патњи која разликују људско биће од животиња“. Много забаве у данашњем савременом свету има исти ефекат. Хришћани, који настоје да буду нежно самилосни, треба да буду јако избирљиви у свом избору материјала за читање, филмова и ТВ програма. Они мудро држе на уму речи из Псалма 11:5: „[Онога] ко воли насиље мрзи душа [Јеховина].“
15. (а) Како особа може открити озбиљно помањкање самилости? (б) Како прави хришћани реагују на потребе суверника и својих ближњих?
15 Особи која је усредсређена на себе вероватно такође недостаје самилости. То је озбиљно, као што апостол Јован објашњава: „Ко дакле има богатства овога света и види брата свога у невољи и затвори срце своје од њега, како љубав Божја стоји у њему?“ (1. Јованова 3:17). Слично помањкање самилости показали су самоправедни свештеник и Левит у Исусовој илустрацији о добром Самарићанину. Видевши невољу свог полумртвог јеврејског брата, они су прешли на другу страну и наставили својим путем (Лука 10:31, 32). Супротно томе, самилосни хришћани реагују брзо на материјалне и духовне потребе своје браће. И као и Самарићанин из Исусове илустрације, они су такође забринути за потребе странаца. Тако они радо дају своје време, енергију и средства да унапређују дело стварања ученика. На тај начин они доприносе спасењу милиона (1. Тимотеју 4:16).
Самилост према болеснима
16. На која ограничења наилазимо у поступању са случајевима болести?
16 Болест је судбина несавршеног човечанства које умире. Хришћани нису изузетак, а већина њих нису медицински професионалци, нити могу чинити чуда као што су чинили рани хришћани који су примили такве моћи од Христа и апостола. Са смрћу Христових апостола и њихових блиских другова, такве чудесне моћи су нестале. Стога, наша способност да помогнемо онима који пате од физичких болести, укључујући поремећаје у мозгу и халуцинације, јесте ограничена (Дела апостолска 8:13, 18; 1. Коринћанима 13:8).
17. Коју поуку извлачимо из начина на који је био третиран болестан и уцвељени човек Јов?
17 Болест је често пропраћена депресијом. На пример, богобојазни Јов је био веома депресиван због опаке болести и невоља које му је нанео Сотона (Јов 1:18, 19; 2:7; 3:3, 11-13). Њему су били потребни пријатељи који ће се с њим опходити с нежном самилошћу и који ће ’говорити утешно‘ (1. Солуњанима 5:14). Уместо тога, посетила су га три такозвана тешитеља и брзоплето донела погрешне закључке. Они су погоршали Јовово депресивно стање сугеришући да су његове невоље последица неке његове грешке. Будући нежно самилосни, хришћани ће избегавати да упадну у сличну замку када су суверници болесни или депресивни. Понекад, главна ствар која је таквим појединцима потребна јесте неколико љубазних посета од старешина или других зрелих хришћана који ће слушати саосећајним ухом, показати разумевање и пружити библијски савет с љубављу (Римљанима 12:15; Јаков 1:19).
Самилост према слабима
18, 19. (а) Како треба старешине да поступају са слабима или са онима који греше? (б) Чак и кад је потребно формирати правни одбор, зашто је за старешине важно да се с преступником опходе с нежном самилошћу?
18 Старешине посебно морају бити нежно самилосни и од помоћи (Дела апостолска 20:29, 35). „Дужни смо... ми који смо јачи да поднесемо слабости оних који су слаби“, заповеда Библија (Римљанима 15:1). Будући несавршени, сви ми правимо грешке (Јаков 3:2). Нежност је потребна у опхођењу с оним који „предузме неки погрешан корак пре него што је тога свестан“ (Галатима 6:1, NW). Старешине никада не желе да буду као самоправедни фарисеји који су били неразумни у својој примени Божјег закона.
19 Супротно томе, старешине следе нежно самилосне примере Јехове Бога и Исуса Христа. Њихов главни посао је хранити, охрабрити и окрепити Божје овце (Исаија 32:1, 2). Уместо да покушавају да контролишу ствари мноштвом правила, они се позивају на дивна начела у Божјој речи. Дакле, функција старешина треба да буде да изграђују, да доносе радост и цењење Јеховине доброте у срца своје браће. Ако суверник направи неку мању грешку, старешина ће обично избегавати да га исправи пред другима. Ако је уопште потребно разговарати, нежна осећања самилости ће подстакнути старешину да издвоји ту особу на страну и поразговара о том проблему ван дослуха других. (Упореди Матеј 18:15.) Ма како да је тешко с неким изаћи на крај, приступ старешине треба да буде стрпљив, пун разумевања и од помоћи. Он никада неће желети да тражи изговор да таквог избаци из скупштине. Чак и кад је потребно формирати правни одбор, старешине ће показати нежну самилост у опхођењу са особом која је укључена у озбиљан преступ. Њихова благост може помоћи да се та особа доведе до покајања (2. Тимотеју 2:24-26).
20. Када су емоционални изрази наклоности неприкладни, и зашто?
20 Међутим, постоје времена када Јеховин слуга не може да покаже самилост. (Упореди Поновљени закони 13:6-9.) За хришћанина да се ’не меша‘ са блиским пријатељем или рођаком који је искључен може бити прави испит. У таквом случају, важно је да се особа не препусти осећањима сажаљења (1. Коринћанима 5:11-13). Таква одлучност може чак охрабрити преступника да се покаје. Надаље, у поступању са супротним полом, хришћани морају избегавати неприкладне изразе наклоности који би могли водити до сексуалног неморала.
21. На којим другим подручјима ми треба да показујемо нежну самилост, и какве су користи?
21 Простор не дозвољава да размотримо сва бројна подручја на којима је нежна самилост потребна — у опхођењу са старијима, уцвељенима, онима који пролазе кроз прогонство од брачних другова неверника. Са старешинама који напорно раде треба се на сличан начин опходити с нежном наклоношћу (1. Тимотеју 5:17). Поштујте их и дајте им подршку (Јеврејима 13:7, 17). „Сви будите... нежно самилосни“, писао је апостол Петар (1. Петрова 3:8, NW). Поступајући на тај начин у свим ситуацијама које то захтевају, ми унапређујемо јединство и срећу у скупштини и привлачимо истини оне који су напољу. Изнад свега, ми на тај начин одајемо част нашем нежно самилосном Оцу, Јехови.
Питања за ревизију
◻ Како Јехова показује самилост према грешном човечанству?
◻ Зашто је важно бити нежно самилостан?
◻ Које су неке препреке томе да будемо нежно самилосни?
◻ Како треба да се опходимо с болеснима и депресивнима?
◻ Ко посебно треба да буде нежно самилостан, и зашто?
[Оквир на 19. страни]
ФАРИСЕЈИ БЕЗ САМИЛОСТИ
ТРЕБАЛО је да Сабатни дан одмора буде духовни и физички благослов за Божји народ. Међутим, јеврејске религиозне вође, направиле су многа правила која су обешчастила Божји закон о Сабату и направила од њега терет за људе. На пример, ако би ико имао неки несрећан случај или би патио од болести, он није могао добити помоћ на Сабат сем ако му живот није био у опасности.
Једна школа фарисеја је била тако строга у свом тумачењу закона о Сабату да је рекла: „Особа не теши оне који тугују, нити посећује болеснике на Сабат.“ Друге религиозне вође су дозвољавале такве посете на Сабат али су одређивале: „Сузе су забрањене.“
Тако је Исус с правом осудио јеврејске религиозне вође за занемаривање много важнијих захтева Закона, као што су правда, љубав и милосрђе. Није чудо што је рекао фарисејима: „Укидајући тако реч Божју предањима својим!“ (Марко 7:8, 13; Матеј 23:23; Лука 11:42).
[Слике на 17. страни]
У 231 земљи Јеховини сведоци извршавају једно беспримерно дело самилости у домовима људи, на улицама, чак и у затворима
[Слика на 18. страни]
Излагање насиљу, као на пример са ТВ, поткопава нежну самилост