Да ли треба да се молиш Исусу?

НЕКИ људи сматрају да је исправно да се моле Исусу. У Немачкој су многи као деца поучавани да пред оброцима треба да склопе своје руке и да захвале Исусу Христу.

Према Библији, Исус заиста заузима веома висок положај на небу. Међутим, да ли то значи да ми њему треба да се молимо? Можда си међу онима који, из љубави према Исусу, упућују молитве њему, али шта сам Исус мисли о таквим молитвама?

Најпре, зашто се ова питања уопште појављују? Зато што Библија каже да је Јехова Бог „Слушач молитве“. Онда уопште не треба да изненади што су се Божје слуге у древна времена, као што су Израиљци, молиле једино Јехови Богу, Свемоћном (Псалам 5:1, 2, NW; 65:3).

Да ли су се ствари промениле када је Исус, Божји Син, дошао на земљу да човечанство ослободи од греха и смрти? Не, молитве су још увек биле упућиване Јехови. Када је био на земљи, сам Исус се често молио свом небеском Оцу, и поучио је друге да раде то исто. Помисли само на модел молитву, која се понекад назива Господова молитва или Оченаш, која је једна од најпознатијих молитава на свету. Исус нас није поучио да се молимо њему; он нам је дао овај модел: „Оче наш, који си на небесима, нек се свети име твоје“ (Матеј 6:6, 9; 26:39, 42).

Погледајмо сада ту тему мало темељније испитујући шта је у ствари молитва.

Шта је молитва?

Свака молитва је облик обожавања. Светска енциклопедија (The World Book Encyclopedia) потврђује то, говорећи: „Молитва је облик обожавања у коме особа може понудити оданост, захвале, исповедање или молбе Богу.“

Једном приликом Исус је рекао: „Написано је: ’Клањај се Господу, Богу своме, и њему јединоме служи.‘“ Исус се држао те основне истине да обожавање — дакле такође и молитве — треба да буде усмерено једино његовом Оцу, Јехови Богу (Лука 4:8; 6:12).

Признавање Исуса у нашим молитвама

Исус је умро као откупна жртва за човечанство, био ускрснут од стране Бога и био узвишен на истакнут положај. Као што можеш замислити, све је то довело до једне промене с обзиром на прихватљиве молитве. На који начин?

Апостол Павле описује велики утицај који Исусов положај има на молитву на следећи начин: „Зато Бог њега и узвиси, и даде му име које је над сваким именом, да се на име [„у име“, Ча] Исусово преклони свако колено на небу, на земљи и под земљом, и сваки језик да призна да је Исус Христос Господ, на славу Бога Оца“ (Филипљанима 2:9-11).

Да ли речи да се „на име [„у име“, Ча] Исусово преклони свако колено“ значе да њему треба да се молимо? Не. Грчка фраза која је овде укључена „означава име по коме се они који преклањају колена уједињују, на коме уједињени сви (πᾶν γόνυ) обожавају. Име које је Исус примио покреће све на уједињено обожавање“ (A Grammar of the Idiom of the New Testament, од Г. Б. Винера ⁄G. B. Winer⁄). Заиста, да би молитва била прихватљива, она мора бити изнесена „на име Исусово“, али је, ипак, упућена Јехови Богу и служи на његову славу. Из тог разлога, Павле каже: „У свим стварима казујте потребе своје Богу с молитвама и молбама, са давањем хвале“ (Филипљанима 4:6).

Као што једна стаза води до неког циља, тако је Исус „пут“ који води до Бога Свемоћнога. „Ја сам пут и истина и живот. Нико неће доћи к Оцу до кроза ме“, поучио је Исус апостоле (Јован 14:6). Тако ми треба да приносимо наше молитве Богу преко Исуса а не директно самом Исусу.a

’Али‘, неки могу питати, ’зар Библија не извештава да су и ученик Стефан и апостол Јован говорили с Исусом на небесима?‘ То је истина. Међутим, ти догађаји нису укључивали молитве, пошто су и Стефан и Јован видели Исуса у визији и разговарали директно с њим (Дела апостолска 7:56, 59; Откривење 1:17-19; 22:20). Сети се да само говорење чак и с Богом не сачињава само по себи молитву. Адам и Ева су говорили с Богом, упућујући изговоре за свој велики грех, када их је Он осудио после њиховог греха у Едену. Њихов говор с њим на тај начин није био молитва (Постање 3:8-19). Дакле, било би некоректно наводити Стефаново или Јованово говорење с Исусом као доказ да ми стварно треба да се молимо њему.

Како се ’призива‘ име Исусово?

Да ли имаш трагове сумњи, још увек сматрајући да је исправно молити се Исусу? Једна жена је писала једној канцеларији Watch Tower Societyja: „Нажалост, ја још увек нисам уверена да се први хришћани нису молили Исусу.“ Она је имала на уму Павлове речи из 1. Коринћанима 1:2, где је он споменуо ’све који призивљу име Господа нашега Исуса Христа‘. Треба, међутим, запазити да у изворном језику, израз „призвати“ може значити нешто друго осим молитве.

Како се име Христово ’призивало‘ на сваком месту? Један начин је био тај што су следбеници Исуса из Назарета отворено признавали њега као Месију и „Спаситеља света“, извршавајући многа чудесна дела у његово име (1. Јованова 4:14; Дела апостолска 3:6; 19:5). Због тога, The Interpreter’s Bible каже да фраза ’призвати име нашег Господа‘... значи признати његово господство пре него молити се њему.“

Прихватање Христа и исказивање вере у његову проливену крв, која омогућује опроштај греха, такође сачињава ’призивање имена нашег Господа, Исуса Христа‘. (Упореди Дела апостолска 10:43 са 22:16.) И ми дословно кажемо Исусово име кад год се молимо Богу преко њега. Тако, док показује да ми можемо призвати Исусово име, Библија не указује на то да њему треба да се молимо (Ефесцима 5:20; Колошанима 3:17).

Шта Исус може учинити за нас

Исус је јасно обећао својим ученицима: „Ако што заиштете у име моје, ја ћу учинити.“ Да ли то захтева да се њему молимо? Не. Искање је упућено Јехови Богу — али у Исусово име (Јован 14:13, 14; 15:16). Ми упућујемо молбе Богу да Његов Син, Исус, примени своју велику моћ и ауторитет у нашу корист.

Како Исус комуницира са својим правим следбеницима данас? Павлов опис скупштине помазаних хришћана може послужити као једна илустрација. Он је њу упоредио с једним телом а Исуса Христа с главом. „Глава“ снабдева чланове духовног тела њиховим потребама уз помоћ „зглавака и свеза“, или средстава и припрема за снабдевање своје скупштине духовном храном и вођством (Колошанима 2:19). На сличан начин, Исус данас користи „дарове у људима“ (NW), или духовно квалификоване мушкарце, да преузимају вођство у скупштини, чак да врше укоравање ако то постане неопходно. Не постоји припрема да чланови скупштине комуницирају директно са Исусом или да се моле њему, али они свакако требају — да, морају — да се моле Исусовом Оцу, Јехови Богу (Ефесцима 4:8-12).

Како ти одајеш част Исусу?

С обзиром на спасење људи, какву само кључну улогу Исус заузима! Апостол Петар је узвикнуо: „Нема у никоме другоме спасења, јер нема другога имена под небом данога људима, којим бисмо се могли спасти“ (Дела апостолска 4:12). Да ли си свестан важности Исусовог имена?

Тиме што не упућујемо молитве лично Исусу, ми не умањујемо његов положај. Уместо тога, Исусу се одаје част кад се ми молимо у његово име. И баш као што деца исказују част својим родитељима тиме што су послушна, ми исказујемо част Исусу Христу тиме што слушамо његове заповести, нарочито нову заповест да волимо једни друге (Јован 5:23; 13:34).

Прихватљиве молитве

Да ли желиш да приносиш прихватљиве молитве? Онда их упућуј Јехови Богу, и чини то у име његовог Сина, Исуса. Упознај Божју вољу, и дозволи да твоје молитве одражавају то разумевање (1. Јованова 3:21, 22; 5:14). Црпи снагу из речи из Псалма 66:20: „Благословен Бог који молитве моје не одби, и не остави ме без милости своје.“

Као што видимо, молитве су облик обожавања који припада искључиво Свемоћном Богу. Упућујући све наше молитве Јехови Богу, ми показујемо да смо примили к срцу Исусово упутство да се молимо: „Оче наш, који си на небесима“ (Матеј 6:9).

[Фуснота]