Да ли је то здравствени испит за тебе?

Watch Tower Society не пружа појединцима предлоге или одлуке у вези с медицинским и дијагностичким поступцима. Међутим, ако извесни поступци имају аспекте који су сумњиви у светлу библијских начела, може се скренути пажња на та начела. Затим свака особа може одвагнути шта је укључено и одлучити шта да уради.

Драга браћо, Желео бих ваше мишљење о следећем. [Извесна практичарка] изгледа да има доста успеха, али метода коју она користи наводи ме да будем сумњичав... Она испитивањем одређује у чему је проблем. Затим, да би утврдила какав лек да употреби или колико, она ставља флашицу с леком до коже близу жлезде или органа. Она покушава да повуче доле болесникову подигнуту руку. Врста лека или количина одређује се снагом која јој је потребна да повуче руку. Та теорија каже да електрони, попут неке струје, путују од лека кроз метални поклопац флашице до одређеног дела тела, јачајући га. Да ли је то слично рашљарењу?

ОВО писмо из Орегона, САД, говори о пракси коју неки користе да одреде потребе за хранљивим материјама, одвагну емоционална питања, процене успомене, и реше питања о свакодневном животу. Без обзира на то колико је уобичајена та пракса, да ли су сумње писца тог писма оправдане?

Здравље — по коју цену?

Од древних времена, људи покушавају да разумеју зашто оболевају и како да оздраве. Израиљци су имали предност зато што су знали да су грешници, и имали су законе од Бога који су им помагали да избегавају да навуку или шире многе болести (Левитска 5:2; 11:39, 40; 13:1-4; 15:4-12; Деутероном 23:12-14). Па ипак, Божји народ је такође тражио помоћ од способних лекара свог времена (Исаија 1:6; 38:21; Марко 2:17; 5:25, 26; Лука 10:34; Колошанима 4:14).

Каква је то супротност с људима у древном Вавилону и Египту! Њихови „лекари“ имали су неке лекове који су се заснивали на природним састојцима, па ипак би многи од њихових „третмана“ данас били означени као надрилекарство. Један египатски хијероглифски текст говори о једном лекару који лечи слепило одвратним леком од свињских очију, антимона, црвеног окера и меда. Та мешавина се сипала у уво болесне особе! Једно древно сведочанство тврди да је тај третман био „заиста изванредан“. Његова чудноватост или мистериозност можда је чак повећавала његову привлачност.

Вавилонци и Египћани су често призивали окултне силе.a Свештеник-лекар је могао тражити од болесника да дише у ноздрве овце, верујући да би извесна снага, или енергија, могла тећи од болесника у друго створење и производити неки ефекат. Овца је била заклана, а њена јетра је наводно могла да открије болесникову болест или његову будућност (Исаија 47:1, 9-13; Језекиљ 21:26).

Наравно, богобојазни лекар у древном Израиљу није примењивао спиритистичке поступке. Бог је мудро заповедио: „Нека се не нађе у тебе... ни врачар, ни који гата по звездама или по птицама, ни урочник... Јер је гад пред Господом ко год тако чини“ (Деутероном 18:10-12; Левитска 19:26; 20:27). Исто се односи на Божје хришћанске слуге данас. Опрез је на месту.

У последњим годинама многи се окрећу „алтернативним“ дијагностичким техникама и третманима. То је у основи подручје за личну одлуку (Матеј 7:1; упореди Римљанима 14:3, 4). Наравно, било би жалосно ако би неки хришћанин постао тако заокупљен контроверзним здравственим питањима да она засене његову службу, која је једини сигуран начин да се спасу животи (1. Тимотеју 4:16). Библија не каже да ће у новом свету бити излечене болести и постигнуто савршено здравље кроз медицинска достигнућа, биљке, дијете или потпуне режиме. У стварности, потпуно исцељење биће остварено само помоћу опроштења греха на темељу Исусове откупне жртве (Исаија 33:24; Откривење 22:1, 2).

Какве су силе укључене?

Шта хришћанин може да узме у обзир кад доноси властиту одлуку у вези с праксом испитивања мишића споменутом у уводном писму?

Извесни начини испитивања снаге или реакције мишића део су конвенционалне медицине, и мало људи би довело у питање њихову исправност. На пример, полиомијелитис може да ослаби мишиће, и терапија за њега може укључивати оно што је названо кинезиологија — „проучавање мишића и мишићних покрета“. Таква кинезиологија се користи и у рехабилитационој терапији за жртве капи. Већина људи би разумела такво лечење.

Али шта је с испитивањем мишића описаним у писму на почетку овог чланка? Та врста „кинезиологије“ користи се у покушају да се установи да ли извесна храна, биљке или витамини могу помоћи или нашкодити особи. Као што се често практикује, особа испружи своју руку, а практичар је притиска доле како би испитао снагу мишића. Затим особа стави неку храну или другу супстанцију у уста, на стомак, или у руку. Затим се мишићи руку поново испитују. Тврди се да ако јој је потребна та храна, њена рука ће бити јача; ако је то лоше за њу, мишићи ће бити слабији.b

Неки који су ово покушали верују да то делује и да се последица темељи на силама унутар тела. Они резонују да постоје многе ствари које модерна наука не може објаснити али које се догађају или могу да се посматрају. Тако тврде да можда постоје канали енергије или међуреакција између сила и материја, чак и ако их лекари још нису открили или прихватили.

С друге стране, књига Примењена кинезиологија (Applied Kinesiology) наводи: „Понекад [књиге] научавају да се хемијске супстанције, као што су хранљиве материје, процењују тако што се та супстанција држи у руци и испитују мишићи. Не постоје докази који указују на било какву поузданост у тој врсти испитивања... Уверење практичара може бити тако јако да предрасуда онога ко врши испитивање долази у сукоб с добијањем тачних информација у процесу испитивања.“ „Истраживач који је искусан у ручном испитивању мишића лако може учинити да мишићи особе изгледају слаби или јаки по његовој слободи одлучивања једноставно мењајући... тај испит веома лагано.“

Чувај се!

Међутим, нека испитивања мишића укључују додатне аспекте. Осмотримо методу испитивања која је означена као „сурогатно испитивање“. Оно може да се практикује у случају старе особе или бебе која је преслаба да буде испитана. Док сурогат додирује бебу, практичар испитује руку сурогата. То се примењује чак и на кућним љубимцима; рука сурогата се испитује док длан држи на шкотском овчару, немачком овчару, или другом болесном кућном љубимцу.

Није на нама да просуђујемо такве поступке, али можеш се питати: ’Да ли су иза тих ефеката телесне силе?‘ Научници су доказали постојање космичких зрака, микроталаса, и различитих врста електромагнетског зрачења. Међутим, да ли сва створења, па чак и мала деца и кућни љубимци, имају у себи силе које могу тећи напоље и створити ефекат који се може тестирати на другој особи? Вавилонци су веровали да силе могу тећи напоље и утицати на овцу. Можеш се питати: ’Да ли верујем да се нешто слично може данас догодити с људима или животињама? Или ефекти могу имати друго објашњење?‘

Неки исцелитељи тврде да мере „силе“ неке особе справама као што су металне спирале или клатна. Они се наводно померају док „енергетско поље“ исцелитеља интерагује с енергетским пољем болесника. Једна практичарка и писац на том пољу, која је једном била истраживачица, понекад дијагностицира користећи клатно. Она такође тврди да може видети „људско енергетско поље“ или обојену ауру за коју каже да окружује појединце. Она тврди да користи „интерну визију“ да погледа у тело да види туморе, крвне ћелије, или микробе, и да види прошлост.c

Као што је примећено раније, процењивање сила помоћу снаге руке користи се за тестирање емоција. Једна нашироко дистрибуисана књига рекла је: „Ако желите истовремено укључити лагани емоционални тест, гласно питајте: ’Да ли имате неки проблем?‘ и поново тестирајте. То ће повремено ослабити руку ако је хранљива материја слаба.“ Неки користе такав тест „да идентификују старост у којој се специфична физичка, емоционална или духовна траума“ догодила. Он се такође примењује да се донесу ’да или не‘ одлуке у свакодневним стварима.

Многи који врше такво испитивање мишића (кинезиологију) вероватно би рекли да се њихова пракса разликује од онога што је управо описано, да није укључен никакав спиритизам, или да они не врше емоционално испитивање. Међутим, да ли се оно што они раде још увек темељи на веровању у силе унутар сваког човека које могу да се тестирају или виде само од стране извесних људи који тврде да имају посебне моћи?

Хришћани не гледају олако на таква питања. Бог је саветовао Израиљ: „О младинама, о суботама, и о сазиву скупштине не могу поднети што безакоња [’тајновите силе‘, NW] са празницима састављате“ (Исаија 1:13). Кад је та нација постала отпадничка, они су се ’дали на врачање и на гатање‘ (2. Краљевима 17:17; 2. Летописа 33:1-6). Они су очигледно тражили информације кроз посебне обреде, и затим су говорили „оно што је тајновито“ (Захарија 10:2, NW).

Неко испитивање мишића може бити безазлено, извршено без штете за болесника или практичара. Ипак, јасно је да неко испитивање може имати тајновите или натприродне аспекте, као што је интерна визија, мистериозна аура и употреба клатна. Хришћани не смеју да практикују тајновите силе. Они не смеју чак ни експериментисати тиме, јер они нису знатижељни у вези с дубоким стварима Сотоне (Откривење 2:24, Ча). Уместо тога, постоји добар разлог да се показује опрез у вези са свиме што може изгледати повезано с практиковањем спиритизма, што Божја реч осуђује (Галатима 5:19-21).

Оно што неки практичар ради његова је одговорност, и наша намера није да испитујемо и доносимо пресуду о свачијим тврдњама или процедурама. Чак и ако сматраш да неки од тих поступака укључују тајновиту силу, јасно је да су многи који су с тиме покушали то радили у свој недужности, без икакве помисли да се укључе у спиритизам. То можда само указује на њихову очајну жељу за добрим здрављем. Па ипак, неки који се уплету у такве поступке касније одлуче да било каква потенцијална физичка корист није вредна тог духовног ризика.

И опет, сваки појединац мора одлучити шта да уради с обзиром на такве личне ствари. Ипак, хришћани треба да задрже на уму Божји савет: „Луди све верује што му се говори, ал’ паметан пази на своје кораке“ (Пословице 14:15). То се односи и на тврдње у вези са здрављем.

Сотона је жељан да скрене Божје слуге од правог обожавања. Ђаво би се радовао кад би то могао да учини тако да хришћане фасцинира другим циљевима. Он би био још радоснији кад би они постали фасцинирани стварима које јесу, или изгледају као да јесу, тајновити поступци који их могу одвести у спиритизам (1. Петрова 5:8).

Иако хришћани нису под Мојсијевим законом, став Јехове Бога према окултним поступцима није се променио. Као што је примећено раније, Бог је заповедио Израиљцима да међу њима није смео да се нађе „ни врачар, ни који гата по звездама или по птицама, ни урочник, ни бајач“. „Јер је гад пред Господом ко год тако чини... Буди сасвим Господа, Бога свога“ (Деутероном 18:10-13).

Како је, дакле, мудро да хришћани данас носе „све оружје Божје... јер [је] наша борба... против злих духова на небесима“ (Ефесцима 6:11, 12, Ча).

[Фусноте]