Корени савременог Божића

ЗА МИЛИОНЕ људи широм света, време Божића је веома радосно доба године. То је време богате трпезе, старинских традиција које се поштују и окупљања породице. Божићни празници су такође време када пријатељи и рођаци уживају у добијању и слању честитки и поклона.

Међутим, пре само 150 година, Божић је био сасвим другачији празник. У својој књизи The Battle for Christmas, професор историје Стивен Нисенбом пише: „Божић је... био време тешког напијања када су правила која су водила јавно понашање људи истог часа била напуштана у корист необузданог ’карневала‘, једне врсте децембарских поклада.“

Онима који на Божић гледају са оданошћу пуном поштовања, овај опис би могао бити узнемирујући. Зашто би неко скрнавио празник за који се тврди да обележава рођење Божјег Сина? Одговор ће вас можда изненадити.

Мањкав темељ

Од свог почетка у четвртоме веку, Божић је окружен полемиком. На пример, постојало је питање Исусовог рођендана. Пошто Библија поближе не даје нити дан нити месец Исусовог рођења, предложени су разни датуми. У трећем веку, једна група египатских теолога сместила га је на 20. мај, док су се другима више свиђали ранији датуми, као што су 28. март, 2. април, односно 19. април. До 18. века, Исусово рођење се повезивало са сваким месецом у години! Како је онда на крају изабран 25. децембар односно 7. јануар у православном свету?

Већина изучавалаца слаже се да је 25. децембар као Исусов рођендан одредила католичка црква. Зашто? „Највероватнији разлог“, каже The New Encyclopædia Britannica, „јесте што су рани хришћани желели да се тај датум поклапа с римским паганским слављем које је обележавало ’рођендан непобедивог сунца‘“. Због разлика између грегоријанског и јулијанског календара, Православна црква је узела 7. јануар као Исусов рођендан. Али зашто би се хришћани, које су пагани више од два и по века жестоко прогањали, тако одједном предали својим прогониоцима?

Увлачи се поквареност

Апостол Павле је у првом веку упозорио Тимотеја да ће се „људи зли и заводљиви“ ушуњати у хришћанску скупштину и завести многе (2. Тимотеју 3:13). Овај велики отпад настао је после смрти апостола (Дела апостолска 20:29, 30). Након Константиновог назовипреобраћења у четвртом веку, огроман број паганаца сјатио се у тај облик хришћанства који је преовладавао. С каквом последицом? Књига Early Christianity and Paganism наводи: „Релативно мало тело заиста искрених верника изгубило се у великој маси тобожњих хришћана.“

Како су се Павлове речи показале истинитима! Било је као да је истинско хришћанство прогутала паганска исквареност. И нигде та загађеност није била видљивија него у празничним прославама.

У ствари, једина прослава за коју хришћани имају заповест да је обележе јесте Господова вечера (1. Коринћанима 11:23-26). Због идолопоклоничких поступака везаних за римска славља, рани хришћани нису у њима учествовали. Из тог разлога су се пагани из трећег века ругали хришћанима говорећи: „Ви не посећујете изложбе; није вас брига за јавна приказивања; одбијате јавне банкете, и гнушате се на света такмичења.“ С друге стране, пагани су се хвалисали: „Ми обожавамо богове с раздраганошћу, уз пиреве, песме и игре.“

До средине четвртога века, гунђање је уминуло. Како то? Како се све више и више лажних хришћана ушуњало у стадо, отпадничке идеје су се умножавале. То је водило до компромиса с римским светом. Коментаришући о томе, књига The Paganism in Our Christianity наводи: „Дефинитивна хришћанска политика била је да се преузму паганска славља која су посредством традиције постала људима мила, и да им се да хришћански значај.“ Да, велики отпад узимао је свој данак. Спремност такозваних хришћана да прихвате паганске прославе сада је донела једну меру прихваћености у друштву. Не задуго, испоставило се да хришћани имају онолико годишњих прослава колико и сами пагани. Сасвим нормално, Божић је био најистакнутији међу њима.

Међународни празник

Како се тај преовладавајући облик хришћанства ширио по Европи, тако се с њим распространио и Божић. Католичка црква је усвојила становиште које је погодовало томе да се овековечи радосно славље у част Исусовог рођендана. Према томе, сабор у Туру је 567. године „прогласио 12 дана од Божића до Богојављења светим и слављеничким периодом“ (The Catholic Encyclopedia for School and Home).

Ускоро је Божић упио многа обележја несветих фестивала жетве у северној Европи. Весеље је остало и даље уобичајеније од побожности, док су се они који су теревенчили препуштали ждерању и пијанчењу. Уместо да устане против тог разузданог понашања, црква га је одобрила. (Упореди с Римљанима 13:13; 1. Петровом 4:3.) Године 601. н. е., папа Гргур I писао је Мелитију, свом мисионару у Енглеској рекавши му да „не прекида таква древна паганска славља, већ да их усвоји као црквене обичаје, тако што би само променио њихов повод с паганског дајући им хришћански импулс“. Овако извештава Артур Вајгол, који је некада био генерални инспектор за антиквитете при египатској влади.

Током средњег века, појединци настројени ка реформи увидели су потребу да проговоре против таквих распуштености. Послали су бројне декрете против „злоупотребе божићног расположења“. У својој књизи Christmas in America—A History, докторка Пени Рестад каже: „Неки свештеници су нагласили да палом човечанству треба време за пориве и распуштеност све док се то одржава под окриљем хришћанског надзора.“ То је само повећало збрку. Међутим, ти покушаји једва да су ишта значили, јер су се пагански обичаји већ тако тесно спојили с Божићем да већина људи није била вољна да их одбаци. Писац Тристрам Кофен овако то износи: ’Људи су масовно радили оно што су увек и радили и мало пажње су обраћали дебатама моралиста.‘

До времена када су Европљани почели да насељавају Нови свет, Божић је био веома познат празник. Па ипак, Божић није наишао на симпатије у колонијама. Пуритански реформатори су на ту прославу гледали као на паганску и забранили је у Масачусетсу између 1659. и 1681.

Након што је забрана скинута, прослављање Божића се распространило широм колонија, нарочито на југу Нове Енглеске. Међутим, што се тиче прошлости овог празника, не изненађује што је некима више стало да се добро проведу него да одају част Божјем Сину. Један Божићни обичај који је био нарочито разоран јесте обредна поворка коледара. Бучне групе младића улазиле би у куће богатих суседа тражећи бесплатну храну и пиће по систему ’давај или ћеш имати посла с нама‘. Ако би домаћин одбио, обично би бацили клетву на њега и понекад би његову кућу дивљачки оштетили.

Године 1820, услови су се погоршали до те мере да је „Божићно безвлашће“ постало „ужасно јака социјална претња“, каже професор Нисенбом. У градовима попут Њујорка и Филаделфије, богати земљовласници су почели упошљавати стражаре да им чувају имовину. Чак се прича да је Њујорк организовао своје прве професионалне полицијске снаге као одговор на насилне немире за време Божића 1827/28!

Преуређење Божића

Деветнаести век је човечанству донео промене без преседана. Људи, роба и вести почели су да путују много брже како се појављивала мрежа друмских и железничких путева. Индустријска револуција створила је милионе послова, а фабрике су избацивале стабилне испоруке робе. Индустријализација је такође донела нове и сложене социјалне проблеме који су коначно утицали и на то како се славио Божић.

Људи празнике дуго користе као средство за јачање породичних веза, а тако је и с Божићем. Тиме што су селективно изменили старије божићне традиције, њени заступници су успешно променили Божић с дивљег славља налик карневалу, на празник који се окреће ка породици.

И заиста, до краја 19. века, на Божић се почело гледати као на врсту противотрова за болести савременог америчког живота. „Од свих празника“, каже др Рестад, „од Божића није било савршенијег посредника за уношење религије и религиозног осећања у домове и за исправку ексцеса и неуспеха јавног живота.“ Она додаје: „Давање поклона, гестови милосрђа, чак и пријатељско измењивање празничних поздрава, и декорација и ужитак у зимзеленом дрвећу постављеном у соби за дневни боравак, или касније у холу црквене школе, чланове сваке основне породице везивало је једне за друге, за цркву и за друштво.“

На сличан начин и данас многи славе Божић као начин да потврде једни према другима своју љубав, и као помоћ у очувању породичног јединства. Наравно, не треба превидети ни духовне димензије. Милиони људи славе Божић у част Исусовог рођења. Можда посећују посебне службе у цркви, постављају у домовима сцене рођења или изричу молитве захваљивања лично Исусу. Али како Бог гледа на то? Да ли ове ствари наилазе на његово одобравање? Размотри шта Библија има да каже.

„Љубите истину и мир“

Док је био на земљи, Исус је својим следбеницима рекао: „Бог је Дух, и који му се моле, — у духу и истини треба да му се моле“ (Јован 4:24). Исус је живео по овим речима. Увек је говорио истину. Савршено је опонашао свога Оца Јехову, ’Бога истине‘ (Псалам 31:5; Јован 14:9).

Преко страница Библије, Јехова је јасно ставио до знања да мрзи сваки облик обмане (Псалам 5:7). С обзиром на то, зар није иронично што толико много обележја повезаних с Божићем мирише на превару. На пример, размисли о бајци о Деда Мразу. Да ли си икада покушао да детету објасниш зашто Деда Мраз радије улази кроз димњак уместо на врата, као што се навелико верује у многим земљама? И како Деда Мраз посећује домове толиких милиона у само једној ноћи? Шта је са ирвасима који лете? Када дете схвати да су га завели да поверује како је Деда Мраз стварна особа, зар то не пољуља његово поверење у родитеље?

The Catholic Encyclopedia јасно наводи: „Пагански обичаји... укључени су у Божић.“ Зашто онда католичка црква и друге цркве хришћанског света, и даље држе празник чији обичаји немају хришћанско порекло? Зар то не указује на одобравање паганских учења?

Док је био на земљи, Исус није подстицао људе да њега обожавају. Сам Исус је рекао: „Господу [„Јехови“, NW], Богу своме, клањај се и њему јединоме служи“ (Матеј 4:10). На сличан начин, након Исусовог небеског прослављења, један анђео је рекао апостолу Јовану да се „Богу поклони“, указујући да се ништа није променило у погледу овога (Откривење 19:10). Ово наводи на питање: ’Да ли би Исус одобрио сву преданост пуну поштовања за време Божића упућену њему, а не његовом Оцу?‘

Очигледно, чињенице о савременом Божићу нису много ласкаве. То је у великој мери исфабриковани празник, с много доказа који упућују на понижавајућу прошлост. Стога, чисте савести, милиони хришћана одлучују да не славе Божић. На пример, један младић по имену Рајан рекао је у погледу Божића: „Људи се тако узбуђују неколико дана у години у време када се породица окупља и сви су срећни. Али шта је у томе толико посебно? Ја добијам поклоне од родитеља целе године!“ Једна дванаестогодишња омладинка каже: „Не осећам да сам нечега лишена. Добијам поклоне током целе године, не само на један посебан дан када људи осећају да су обавезни куповати поклоне.“

Пророк Захарија је храбрио сународнике, Израелце, да ’љубе истину и мир‘ (Захарија 8:19). Ако и ми, попут Захарије и других верних мужева из давнина ’љубимо истину‘, зар не треба да избегавамо било коју криву религиозну прославу која срамоти Јехову ’Бога живога и истинитога‘? (1. Солуњанима 1:9).

[Слика на 7. страни]

„Не осећам да сам нечега лишена. Добијам поклоне током целе године“