Питања читалаца

Многи Јеховини сведоци обележавају годишњице брака. Рођендан је годишњица рођења. Зашто онда да се годишњице брака славе, а годишњице рођења не?

Искрено говорећи, нема потребе да хришћанин слави ни једно ни друго. Па ипак, то не значи да су те две ствари једнаке важности, нити да хришћани морају гледати на ово прво (годишњице брака) онако како гледају на прославе рођендана.

Као што је запажено, може се рећи да су и једно и друго годишњице, јер „годишњица“ је ’годишње понављање датума који означава неки догађај‘. Може бити годишњица било ког догађаја — дана кад си имао саобраћајну несрећу, кад си видео помрачење месеца, кад си отишао на пливање са својом породицом и тако даље. Јасно је да хришћани не претварају сваку „годишњицу“ у некакав посебан дан, нити приређују забаву како би је обележили. Требало би размотрити аспекте неког догађаја и одлучити шта је прикладно.

На пример, Бог је конкретно упутио Израелце да сваке године празнују дан када је његов анђео прошао изнад кућа Израелаца у Египту, као и егзодус његовог народа 1513. пре н.е., који је уследио као последица тога (Излазак 12:14). Када су Јевреји, укључујући и Исуса, касније обележавали годишњицу тог догађаја, то је било из послушности Божјем упутству, и они то нису чинили уз славље или даривање. Јевреји су и годишњицу поновног посвећења храма сматрали посебном. Иако обележавање овог историјског догађаја није било заповеђено у Библији, Јован 10:22, 23 указује да Исус није био критички расположен према њему. Коначно, хришћани имају посебан састанак на годишњицу Исусове смрти. Наравно, ово се чини из послушности једној јасној заповести из Божје Речи (Лука 22:19, 20).

А како је с годишњицама брака? У неким земљама је уобичајено да муж и жена обележе годишњицу свог ступања у брак, припрему која долази од Бога (Постање 2:18-24; Матеј 19:4-6). Наравно, Библија не приказује брак у лошем светлу. Исус је и присуствовао слављу венчања и допринео весељу те прилике (Јован 2:1-11).

Према томе, не би било ништа чудно ако би неки пар на годишњицу свог брака одвојио времена да се присети радости тог догађаја и своје одлучности да раде на томе да успеју као пар. Да ли ће се они усредсредити на ову радосну прилику насамо, једноставно као пар, или ће бити у друштву неколико рођака или блиских пријатеља, на њима је да одлуче. Не би требало да та прилика постане јефтин изговор за велико друштвено окупљање. Том приликом хришћани ће желети да се управљају начелима која примењују сваког дана свог живота. Дакле, да ли неко обележава годишњицу свог брака или не, лична је ствар (Римљанима 13:13, 14).

Међутим, како је с придавањем посебног значаја рођендану? Имамо ли у Библији икаквих указивања на једну такву годишњицу?

Па, почетком овог века, Истраживачи Библије, како су тада били познати Јеховини сведоци, јесу обележавали рођендане. Многи од њих су имали књижице под називом Дневна небеска мана. У њима је био библијски цитат за сваки дан, и многи хришћани су стављали по једну малу фотографију на стране које су се поклапале с рођенданима суистраживача Библије. Такође, Кула стражара од 15. фебруара 1909, говорила је о томе како је на конгресу у Џексонвилу, на Флориди, у САД, брат Расел, тадашњи председник Заједнице, био позван на позорницу. Зашто? Као изненађење, уручен му је рођендански поклон који се састојао од неколико кутија грејпфрута, ананаса и наранџи. То нам даје летимичан поглед на прошлост. Да бисмо сместили ствари у њихов контекст, сетимо се да су у том периоду Истраживачи Библије такође обележавали 25. децембар као годишњицу Исусовог рођења, или рођендан. Чак је био обичај да се у Бруклинској централи сервира божићна вечера.

Наравно, од тада је Божји народ духовно одрастао у многим погледима. У 1920-им, појачано светло истине омогућило им је да увиде следеће:

Исус се није родио 25. децембра, што је датум који је повезан с паганском религијом. Библија нас упућује да обележавамо датум Исусове смрти, а не годишњицу његовог или било чијег рођења. Такво поступање је у складу с Проповедником 7:1 и чињеницом да је оно каквим се на крају покаже живот неке особе важније него дан њеног рођења. У Библији не постоји запис о томе да је било који верни слуга славио свој рођендан. Она бележи рођенданске прославе пагана, повезујући те прилике са окрутним поступцима. Хајде да погледамо позадину тих рођенданских годишњица.

Први је Фараонов рођендан у Јосифовим данима (Постање 40:20-23). У погледу тога, чланак о рођенданима у Хејстингсовом делу Encyclopædia of Religion and Ethics започиње овако: „Обичај обележавања дана рођења повезан је, по свом облику, с рачунањем времена и, по свом садржају, са одређеним примитивним религиозним начелима.“ Касније, та енциклопедија цитира египтолога сер Џ. Гарднера Вилкинсона, који је написао: „Сваки Египћанин је придавао велики значај дану, па чак и сату свог рођења; и вероватно је да је, као и у Персији, сваки појединац обележавао свој рођендан уз велико славље, изражавајући добродошлицу пријатељима уз све забавне садржаје уобичајене за то друштво и више него обично обиље деликатесних јела.“

Друга прослава рођендана која је споменута у Библији јесте Иродова, на којој је Јовану Крститељу одрубљена глава (Матеј 14:6-10). The International Standard Bible Encyclopedia (издање из 1979) пружа нам овај увид: „Претхеленистички Грци су славили рођендане богова и истакнутих људи. Грч[ка] реч генетлија означавала је те прославе, док је генезија представљала прославу у знак сећања на рођендан значајног преминулог појединца. У 2. Мак[абејцима] 6:7 налазимо указивање на месечну генетлију Антиоха IV, током које су Јевреји били присиљавани да ’учествују у жртвама‘... Када је Ирод славио свој рођендан поступао је у складу с хеленистичким обичајем; не постоји доказ о слављењу рођендана у Израелу у претхеленистичко доба.“

Додуше, прави хришћани данас нису преокупирани коренима и могућим древним религиозним везама сваке могуће праксе или обичаја, али нису ни склони томе да игноришу конкретна указивања на њих која постоје у Божјој Речи. А међу њима су и та указивања да су једине прославе рођендана из библијског извештаја биле оне које су одржавали пагани и да су повезане са окрутним делима. Дакле, Писмо јасно приказује прославе рођендана у негативном светлу, што је чињеница коју искрени хришћани не занемарују.

Према томе, док је одлука хришћана да обележавају своју годишњицу брака потпуно приватна ствар, постоје добри разлози због којих се зрели хришћани уздржавају од слављења рођендана.