„Пољско братство“ — зашто је било прогоњено?

Пољски парламент је 1638. задао озбиљан ударац малој верској групи познатој као Пољско братство. Црква и штампарска машина које су припадале тој групи биле су уништене. Универзитет у Ракову је био затворен, а професори који су тамо држали наставу протерани из земље.

Двадесет година касније, парламент је отишао корак даље. Наредио је сваком члану те групе, којих је отприлике било 10 000 па и више, да напусте земљу. Како то да је ситуација постала тако критична у земљи која се у то време сматрала једном од земаља с највише толеранције у целој Европи? Шта је Пољско братство учинило те је заслужило тако окрутно поступање?

СВЕ је отпочело када је у Пољској калвинистичкој цркви дошло до озбиљног раскола. Главни предмет сукоба била је доктрина о Тројству. Вође једног прогресивног покрета унутар цркве одбациле су ту доктрину као небиблијску. То је црквене вође разљутило и довело до тога да се тај прогресивни покрет отцепи.

Калвинисти су те дисиденте назвали аријанциa, али следбеници те нове групе су се радије називали хришћани или Пољско братство. Такође су познати и као социнијанци, по Лелију Социнију, Италијану који је био под утицајем Сервета и чији је нећак Фаусто Социни путовао у Пољску и постао истакнута личност у покрету.

У то време је пољски племић Јан Сјенијењски, настојао да тој новој цркви пружи, како се он то изразио, „једно мирно, повучено место“ где ће она напредовати. Пошто је имао једну посебну предност коју му је доделио пољски краљ, Сјенијењски је основао Раков, град који ће касније постати центар социнијанизма у Пољској. Сјенијењски је грађанима Ракова загарантовао многа права, укључујући и право на слободу обожавања.

Тај нови град је привлачио занатлије, лекаре, фармацеуте, грађане и господу различитих деноминација. Поред тога, нагрнули су и свештеници из Пољске, Литваније, Трансилваније, Француске па чак и из Енглеске. Међутим, нису све те придошлице делиле веровања социнијанаца; тако да је у току наредне три године, од 1569. до 1572, Раков постао место бескрајних теолошких дискусија. С којим последицама?

Подељена кућа

Социнијански покрет се поделио унутар себе, на једној страни су били они који су прихватили много радикалнија становишта, а на другој они чије су идеје биле умереније. Међутим, упркос разликама, веровања која су им била заједничка била су карактеристична. Одбацили су Тројство; нису задржали обичај крштавања мале деце; уопштено гледано нису носили оружје и ретко кад су вршили државне службе.b Такође су порицали постојање пакла као места мука. У свему овоме, одбацили су популарну верску традицију.

Калвинистички и католички свештеници покренули су жесток отпор према овој групи, али су социнијански свештеници искористили атмосферу религиозне толеранције, коју су унапређивали пољски краљеви Сигисмунд II Аугустус и Стефан Батори, како би друге поучили својим идејама.

Прекретничко дело Будњија

Калвинистички превод Библије који се тада много користио, није удовољавао потребама великог броја читалаца. Тај превод није рађен са изворних језика већ с латинске Вулгате и једног тадашњег француског превода. „Верност и тачност мисли изгубљени су у трагању за стилском лепотом“, каже један стручњак. Убачене су многе грешке. Зато је добро познати изучавалац Симон Будњи позван да исправи тај превод. Закључио је да би лакше било направити један потпуно нови превод него исправљати стари. Око 1567, Будњи је почео да ради на том пројекту.

У преводу је темељно анализирао сваку реч и њене варијанте на начин како то нико у Пољској раније није чинио. Када је наишао на потешкоће у хебрејском тексту, на маргинама је написао дослован превод. Стварао је нове речи када је то било потребно, и настојао да користи једноставан, свакидашњи пољски свога доба. Циљ му је био да читаоцу пружи један веран и тачан превод Библије.

Будњијев превод целе Библије објављен је 1572. Међутим, издавачи су искривили његов превод Грчких списа. Будњи је незастрашен прионуо да ради ревидирано издање које је завршио за две године. Будњијев бриљантни превод Грчких списа био је бољи од претходних пољских превода. Поред тога, на многа места је вратио Божје име Јехова.

У задњим деценијама 16. века и у току прве три деценије 17. века, Раков, престоница овог покрета, био је религиозни и интелектуални центар. Тамо су вође и писци Пољског братства објављивали своје расправе и своја дела.

Унапређивали су образовање

Издавачка делатност Пољског братства почела је да хвата маха око 1600. када је у Ракову постављена једна штампарска преса. Та преса је могла да штампа и мале тезе и велике књиге на неколико језика. Раков је као штампарски центар ускоро парирао најбољима у Европи. Верује се да је у наредних 40 година на тој преси штампано чак 200 публикација. Оближња фабрика папира у власништву Пољског братства, обезбеђивала је папир високог квалитета за ту литературу.

Пољско братство је ускоро увидело да треба да образује своје сувернике, а и друге. У ту сврху је 1602. основан Универзитет Раков. Ту су часове похађала мушка деца Пољског братства као и католички и протестантски дечаци. Иако је универзитет био богословно училиште, није се научавала само религија. Страни језици, етика, економија, историја, право, логика, природне науке, математика, медицина и фискултура били су део наставног плана. Универзитет је имао велику библиотеку, која је захваљујући локалној штампарској преси стално расла.

Како је 17. век одмицао, изгледало је да ће Пољско братство наставити тако да напредује. Међутим, то неће бити случај.

Црква и држава пружају отпор

Збигњев Огоновски с Пољске академије наука објашњава: „Пред крај треће деценије 17. века, ситуација аријанаца у Пољској почела се нагло погоршавати.“ То је било због све смелије активности католичког свештенства. Свештеници су користили сва могућа средства, укључујући и клевете и погрде, како би Пољско братство довели на рђав глас. Тај напад је постао још лакши када се у Пољској променила политичка ситуација. Нови пољски краљ Сигисмунд III Ваза био је непријатељ Пољског братства. Његови наследници, нарочито Јан Казимир Ваза, на сличан начин су подржавали настојања католичке цркве да спречи деловање Пољског братства.

Ствар је дошла до кулминације када су неколико студената с Ракова наводно смишљено оскрнавили један крст. Тај догађај је постао изговор за уништење престонице Пољског братства. Власник универзитета Раков оптужен је на парламентарном суду да ’шири зло‘ тиме што подупире Универзитет Раков и његову издавачку делатност. Пољско братство је оптужено за субверзивну делатност, препуштање оргијама и неморалан начин живота. Парламент је одлучио да Универзитет у Ракову треба затворити, а штампарску пресу и цркву Пољског братства уништити. Верницима је наређено да напусте град. Професори са универзитета су прогнани из земље под претњом смрти. Неки чланови Пољског братства потражили су сигурније уточиште, као што су Шлеска и Словачка.

Парламент је 1658. одлучио да Пољско братство мора распродати сву своју имовину и у року од три године иселити се у иностранство. Касније је тај рок смањен на две године. Свако ко би након тога исповедао њихова веровања био би погубљен.

Неки социнијанци населили су се у Холандији где су наставили своје издаваштво. У Трансилванији је све до почетка 18. века деловала једна скупштина. На њеним састанцима, који су одржавани и до три пута седмично, певани су псалми, слушале су се проповеди и читало се из катехизма који је припремљен као објашњење за учења њених чланова. Да би се сачувала чистоћа скупштине, суверници су исправљани, опомињани и, ако је то било потребно, искључивани.

Чланови Пољског братства су били истраживачи Божје Речи. Открили су неке драгоцене истине и без устезања их преносили другима. Међутим, на крају су раштркани по Европи и било је све теже и теже да задрже своје јединство. С временом се Пољско братство угасило.

[Фусноте]

[Слика на 23. страни]

Кућа која је припадала неком аријанском свештенику

[Слике на 23. страни]

Изнад: Раков данас; на десној страни је манастир основан 1650. да би се уништио сваки траг „Аријанизма“; испод: на овом месту су католички свештеници подигли крст како би изазвали сукоб с Пољским братством

[Извор слике на 21. страни]

Насловна страна Biblia nieświeska од Симона Будњија, 1572.