Где можеш пронаћи праве духовне вредности?
„АКО желиш да припадаш некој религији само због породичне традиције, зашто не изабереш келтску религију којој су припадали наши преци пре 2 000 година?“, пита Родолф с призвуком ироније. Ова идеја мами осмех младића који га слуша.
„Веома ми је важан мој однос с Богом“, објашњава Родолф. „Уопште не прихватам идеју да религиозна уверења треба да ми буду наметнута традицијом, то јест само зато што су чланови моје породице који су живели деценијама или вековима пре припадали одређеној религији.“ Родолф је пажљиво проценио ствари; за њега ово важно питање није само ствар наслеђа.
Иако данашње генерације све ређе наслеђују религију од својих родитеља, већина још увек остаје привржена религији своје породице. Али, да ли је увек исправно задржати религиозне вредности родитеља? Шта каже Библија?
Након што је 40 година био у пустињи, Исус Навин, Мојсијев наследник, дао је Израелцима могућност избора: „Ако не волите служити Јехови, изберите себи данас коме ћете служити: или богове којима су служили оци ваши с оне стране реке, или богове Амореја у чијој земљи наставате; а ја и дом мој служићемо Јехови“ (Исус Навин 24:15).
Један од очева на које је Исус Навин указивао био је Тара, Аврахамов отац, који је живео у граду Уру који се у то време налазио источно од реке Еуфрат. Библија не открива пуно о Тари, осим чињенице да је обожавао друге богове (Исус Навин 24:2). Његов син Аврахам, иако није имао потпуно спознање о Божјим намерама, био је спреман да напусти град у ком је живео када му је Јехова то заповедио. Да, Аврахам је изабрао религију која је била другачија од религије његовог оца. Зато што је урадио тако, Аврахам је добио благослове које му је Бог обећао и постао је признат од стране многих религија као „отац свих који верују у Бога“ (Римљанима 4:11, Today’s English Version).
Библија у позитивном светлу говори о Рути, која је била преткиња Исуса Христа. Рута, Моавка која је била удата за једног Израелца, постала је удовица и морала је да изабере: да остане у својој земљи или да се са својом свекрвом врати у Израел. Увиђајући да обожавање Јехове има далеко већу вредност од обожавања идола које су вршили њени родитељи, Рута је рекла својој свекрви: „Твој је народ мој народ, и твој је Бог мој Бог“ (Рута 1:16, 17).
Коментаришући о значају који овај извештај има у библијском канону, Dictionnaire de la Bible објашњава да он показује „како је једна жена из стране земље, која је рођена у једној паганској нацији коју су Израелци мрзели и сматрали непријатељима... због љубави коју је имала према обожавању Јехове Бога и његовом народу, захваљујући Божјем провиђењу постала преткиња светог краља Давида“. Рута није оклевала да изабере религију која је била другачија од религије њених родитеља и као резултат те одлуке, добила је Божји благослов.
Извештај о настанку хришћанства још јасније говори о разлозима због којих су Исусови ученици оставили религију својих предака. У једном веома уверљивом говору, апостол Петар је позвао своје слушаоце да се ’спасу од тог поквареног нараштаја‘ тако што ће се покајати за своје грехе и крстити се у име Исуса Христа (Дела апостолска 2:37-41). Савле, Јеврејин који је прогонио хришћане, представља један од најистакнутијих примера у том погледу. Док је био на путу за Дамаск, он је у визији видео Христа, након чега је прихватио хришћанство и постао познат као апостол Павле (Дела апостолска 9:1-9).
Већина првих хришћана није имала такво спектакуларно искуство. Па ипак, сви су морали да напусте или јудаизам или обожавање разних паганских богова. Они који су прихватили хришћанство учинили су то с потпуним познавањем чињеница, често након дужих дискусија о Исусовој улози Месије (Дела апостолска 8:26-40; 13:16-43; 17:22-34). Ти први хришћани су били добро информисани о томе да је потребно да мењају свој живот. Позив је био упућен свима, и Јеврејима и нејеврејима, али порука је била иста. Да би угодили Богу, било је потребно да се прикључе новом облику обожавања, хришћанству.
Избор који је важан за нас
Сасвим сигурно, у првом веку је била потребна храброст да се одбаци религиозна традиција породице — јудаизам, обожавање цара, обожавање паганских богова — и да се прихвати покрет којем су се ругали и Јевреји и Римљани. Овакав избор је убрзо довео до жестоког прогонства. Данас је особи потребна слична храброст како не би „дозволила себи да је угуши и прогута атмосфера конформизма која је свуда присутна“, како у својој књизи Vers une France païenne? објашњава Иполит Симон, католички бискуп из Клермон-Ферана. Потребна је храброст да се постане члан Јеховиних сведока, мањинског религиозног покрета који је понекад изложен критици.
Пол, један младић из Бастије, на Корзици, одгајан је као католик и повремено је учествовао у активностима цркве као што је продавање колача да би се прикупио новац за једну католичку добротворну организацију. Пошто је желео да боље разуме Библију, сложио се да редовно разговара с Јеховиним сведоцима. С временом је увидео да ће му оно што је учио трајно користити. Зато је Пол потпуно прихватио вредности које се налазе у Библији и постао је Јеховин сведок. Његови родитељи су поштовали његов избор који није утицао на њихове блиске породичне везе.
Амели живи у јужној Француској. Чланови њене породице су Јеховини сведоци већ четири генерације. Зашто је она изабрала да прихвати религиозне вредности својих родитеља? „Јеховин сведок не постајеш зато што су твоји родитељи или деда и бака Јеховини сведоци, или су то били“, објашњава она. „Али једног дана кажеш себи: ’То је моја религија зато што су то моја уверења.‘“ Попут многих других младих Јеховиних сведока, Амели зна да чврста религиозна уверења која има дају смисао њеном животу и да су извор трајне среће.
Зашто прихватити вредности које долазе од Бога
Књига Пословица, 6. поглавље, 20. стих, охрабрује оне који желе да угоде Богу речима: „Чувај, сине, поучења оца свога, и науке мајке своје не напуштај.“ Уместо да препоручује слепу послушност, овакав савет подстиче младе да прихвате Божја мерила тако што ће ојачати своју веру и заузети лични став за Бога. Апостол Павле је позвао своје сараднике да се ’увере у све‘, да провере да ли је оно чему су били поучени у складу с Божјом Речју и Његовом вољом, и да поступају у складу с тим (1. Солуњанима 5:21).
Било да су одрасли у хришћанској породици или не, више од шест милиона Јеховиних сведока, како младих тако и старих, донели су ту одлуку. Темељно проучавајући Библију, они су пронашли поуздане одговоре на питања о смислу живота и стекли су јасно разумевање Божје воље за човечанство. Након што су стекли то спознање, прихватили су вредности које долазе од Бога и чине све што могу да врше Божју вољу.
Без обзира да ли редовно читаш овај часопис или не, зашто не би прихватио понуду Јеховиних сведока да ти помогну да испиташ духовне вредности које се налазе у Библији? На тај начин, моћи ћеш да ’испиташ и видиш да је добар Јехова‘ и да стекнеш спознање које, када се примењује, води до вечног живота (Псалам 34:8, ДК; Јован 17:3).
[Слика на 5. страни]
Четири генерације Јеховиних сведока у једној породици из Француске
[Слика на 7. страни]
Рута је изабрала да служи Јехови уместо боговима својих предака