Духовне вредности — шта се догађа с њима?
„На вечерњем састанку [у оквиру Католичке цркве] за пружање савета онима који планирају да ступе у брак присутно је петнаест парова. Од 30 присутних особа, само 3 кажу да имају веру“ (La Croix, француски католички дневник).
РЕЛИГИОЗНЕ вредности су у кризи. На насловној страни међународног издања часописа Newsweek од 12. јула 1999, стајало је питање: „Да ли је Бог мртав?“ Часопис је пружио одговор да сасвим сигурно изгледа тако када је реч о западној Европи. У извештају о синоду Католичке цркве који је био одржан у Риму октобра исте године, француске новине Le Monde су забележиле: „Цркви је теже него икада да пренесе своју поруку у култури која је постала ’алергична‘ на ту поруку... У Италији католицизам више не представља хомоген блок... У Немачкој спор око саветовалишта̂ за абортусе увећава јаз између папе и демократије која више уопште није спремна да се подлаже диктатима. Одважан став према моралу и еутаназији, који постоји у Холандији, неки посматрачи већ приписују наглој дехристијанизацији те земље.“
И другде је ситуација скоро иста. Надбискуп од Кантерберија, Џорџ Кери, упозорио је 1999. да Енглеску цркву „од нестанка дели једна генерација“. У чланку под насловом „Крај хришћанске Европе“, француске новине Le Figaro су објавиле: „Исти образац се може видети посвуда... Људи систематски доводе у питање етичке и доктринарне ставове.“
Мање учешће у религији
У Европи нагло опада број присутних у црквама. Мање од 10 процената католика у Француској сваке недеље одлази на мису, док само 3 до 4 процента католика у Паризу редовно посећује цркву. Приближно исти или чак мањи број присутних забележен је у Великој Британији, Немачкој и у скандинавским земљама.
Све је мањи број кандидата за свештенство што ствара велику забринутост код црквених органа. За мање од једног века, број свештеника у Француској је драстично опао, са 14 свештеника на мање од 1 на 10 000 становника. Просечна старост свештеника се повећава широм Европе, а њихов недостатак се осећа чак и у земљама као што су Ирска и Белгија. У исто време, број деце која похађају часове катехизма се смањује, што могућност обнове Католичке цркве доводи под озбиљну сумњу.
Када се ради о религији, изгледа да је поверење ствар прошлости. Тек 6 процената Француза верује да се „истина може пронаћи само у једној религији“, у поређењу са 15 процената оних који су били тог мишљења 1981. и 50 процената њих 1952. Равнодушност с обзиром на религију се шири. Број оних који кажу да немају никакве везе с религијом порастао је са 26 процената 1980. на 42 процента 2000. (Les valeurs des Français — Évolutions de 1980 à 2000).
Моралне вредности се значајно мењају
Такође је очигледна криза моралних вредности.. Као што је споменуто раније, многи од оних који иду у цркву одбијају да се повинују моралним одредбама своје цркве. Они се не слажу с мишљу да религиозне вође имају право да поставе мерила понашања. Исте масе које аплаудирају папином ставу о људским правима одбијају да га следе када се његове речи тичу њиховог приватног живота. На пример, његов став о контрацепцији се увелико игнорише, чак и од стране многих парова који су католици.
Овај став подједнако утиче на људе који су религиозни и на оне који то нису, и то из свих друштвених слојева. Толерише се поступање које се у Светом писму јасно осуђује. Пре двадесет година, 45 процената Француза није одобравало хомосексуалност. Данас 80 процената грађана Француске сматра да је такво понашање прихватљиво. Иако велика већина цени брачну верност, само 36 процената осуђује ванбрачне везе као нешто за шта не постоји оправдање (Римљанима 1:26, 27; 1. Коринћанима 6:9, 10; Јеврејима 13:4).
Религиозна збрка
У западном друштву настаје религија по систему „уради сам“ у којој свако даје себи за право да изабере оно у шта ће да верује. Неке догме се прихватају док се друге одбацују. Неки себе називају хришћанима иако верују у реинкарнацију, а други се не устежу да истовремено следе неколико религиозних праваца (Проповедник 9:5, 10; Језекиљ 18:4, 20; Матеј 7:21; Ефешанима 4:5, 6). Књига Les valeurs des Français јасно показује да данас многи верници неповратно скрећу с пута који је утврдила црква.
Међутим, овај тренд све већег индивидуализма у религији није безопасан. Жан Делимо, историчар религије и члан Француског института, сматра да је немогуће да особа створи своју сопствену религију која је независна од било ког утврђеног система. „Вера не може опстати ако није укорењена у постојаности једне одређене вероисповести.“ Здраве духовне вредности и практиковање религије морају бити део једне складне целине. Где се може пронаћи такав склад у друштву које је погођено променама?
Од прве до последње стране, Библија нас подсећа да је Бог тај који поставља норме прихватљивог понашања и морала, иако он даје људима слободу да изаберу да ли ће се држати тих норми или неће. Милиони људи широм света признају да ова дуго поштована књига данас има практичну вредност и да је она ’жижак нози њиховој и светлост стази њиховој‘ (Псалам 119:105). Како су дошли до тог закључка? Ово питање ће бити размотрено у наредном чланку.