Спасени не само због дела већ и због незаслужене доброте
„Спасени сте по вери... то није захваљујући делима, да нико не би имао основа за хвалисање“ (ЕФЕШАНИМА 2:8, 9).
1. Када се ради о личним достигнућима, како се хришћани разликују од људи уопште, и зашто?
ЉУДИ се данас веома поносе својим достигнућима и често им не треба много да се њима хвале. Хришћани су другачији. Они се уздржавају од тога да претерано истичу своја достигнућа, чак и она која се тичу правог обожавања. Док се радују ономе што Јеховин народ постиже као целина, свој лични допринос не истичу у први план. Разумеју да су у Јеховиној служби исправни мотиви много важнији од личних достигнућа. Они који на крају буду добили дар вечног живота, неће га добити због неких достигнућа, већ захваљујући вери и Божјој незаслуженој доброти (Лука 17:10; Јован 3:16).
2, 3. Чиме се Павле хвалио, и зашто?
2 Апостол Павле је врло добро знао за ту чињеницу. Након што се три пута молио да буде ослобођен ’трна у телу‘, Јехова му је одговорио: „Довољна ти је моја незаслужена доброта; јер моја сила се усавршава у слабости.“ Павле је понизно прихватио Јеховину одлуку и рекао је: „Зато ћу се радије хвалити у вези са својим слабостима, да би Христова сила попут шатора остала нада мном.“ Зато би требало да опонашамо тај Павлов понизан став (2. Коринћанима 12:7-9).
3 Иако је Павле на изванредан начин извршавао хришћанско дело, био је свестан да своја достигнућа није постигао због неких својих посебних способности. Понизно је рекао: „Мени, човеку мањем од најмањег међу свима светима, дата је та незаслужена доброта, да нацијама објавим добру вест о Христовом недокучивом богатству“ (Ефешанима 3:8). У његовим речима нема ни хвалисања нити лицемерства. „Бог се супротставља охолима, а незаслужену доброту даје понизнима“ (Јаков 4:6; 1. Петрова 5:5). Да ли следимо Павлов пример, понизно сматрајући себе мањим од најмањег од наше браће?
’Сматрајте друге већима од себе‘
4. Зашто нам је понекад тешко да друге сматрамо већима од себе?
4 Апостол Павле је дао хришћанима следећи савет: „Не радите ништа из свадљивости нити из себичности, него да у понизности сматрате друге већима од себе“ (Филипљанима 2:3). То може бити изазов, посебно ако имамо неки одговоран положај. Можда нам је тешко да друге сматрамо већима од себе зато што такмичарски дух, који је толико раширен у свету, у извесној мери утиче и на нас. Можда смо као деца били поучавани да се такмичимо, можда с рођеним братом или сестром, или с друговима у школи. Можда смо непрестано били подстицани да будемо најбољи ђак у школи. Наравно, похвално је када улажемо све што можемо у неки подухват којем се нема шта приговорити. Међутим, хришћани то не раде да би скретали пажњу на себе, већ да би они, а можда и други, извукли потпуну корист из онога што раде. Међутим, тежња да у свему будемо најбољи може бити опасна. Зашто?
5. Ако се не држи под контролом, до чега може довести такмичарски дух?
5 Ако се не држи под контролом, такмичарски или себичан дух може навести особу да не поштује друге и да постане арогантна. Може почети да завиди другима на способностима и предностима које имају. У Пословицама 28:22 стоји: „Човек завидљивац јури за богатством, и он не зна да ће пасти у тескобу.“ Чак може дрско посегнути за нечим на шта нема право. Да би оправдао своје поступке, може почети да мрмља и да критикује друге — што су склоности које хришћани треба да избегавају (Јаков 3:14-16). У сваком случају, таква особа је у опасности да постане егоцентрична.
6. Како Библија упозорава на такмичарски дух?
6 Библија зато подстиче хришћане: „Не будимо себични, подстичући један другога на такмичење и завидећи један другоме“ (Галатима 5:26). Апостол Јован је говорио о једном сухришћанину који је очигледно постао жртва таквог духа. „Написао сам нешто скупштини“, рекао је Јован, „али Диотреф, који воли да има прво место међу њима, ништа од нас не прима с поштовањем. Зато ћу, ако дођем, подсетити на његова дела која чини, брбљајући о нама злим речима.“ Како је то само жалосна ситуација у коју може запасти један хришћанин! (3. Јованова 9, 10).
7. Шта ће хришћанин избегавати у данашњем такмичарском пословном свету?
7 Наравно, нереално је мислити да хришћанин може да избегне апсолутно све такмичарске тежње. На пример, посао којим се бави можда подразумева пословно надметање с другим појединцима или фирмама које производе сличне производе или пружају сличне услуге. Међутим, чак и у том случају, хришћанин ће се трудити да свој посао обавља с дубоким поштовањем, љубављу и увиђавношћу. Он се неће бавити неким противзаконитим или нехришћанским радњама и избегаваће да дође на глас као неко ко је склон надметању. Он неће сматрати да је најважнија ствар у животу бити најбољи — без обзира о ком пољу се ради. Ако то важи за световне тежње, колико ли онда тек важи када је у питању обожавање!
„Не у поређењу с неким другим“
8, 9. (а) Зашто хришћанске старешине немају разлога да се међусобно надмећу? (б) Зашто се 1. Петрова 4:10 односи на све Божје слуге?
8 Став који хришћани треба да имају кад се ради о обожавању изложен је у следећим надахнутим речима: „Нека свако докаже какво је његово дело, и онда ће у самом себи имати разлог за велику радост, а не у поређењу с неким другим“ (Галатима 6:4). Старешине у скупштини знају да не треба да се надмећу међусобно и зато тесно сарађују као једно тело. Радује их допринос који свако од њих даје за свеукупну добробит скупштине. Тиме избегавају такмичење које ремети мир у скупштини и пружају изврстан пример јединства.
9 Због година, искуства или природних способности, неке старешине су можда успешније од других или можда имају већи увид. Старешине због тога имају различите одговорности у Јеховиној организацији. Уместо да се упоређују, они имају на уму следећи савет: „Користите дар, свако у мери у којој га је добио, служећи један другоме као врсни настојници Божје незаслужене доброте која се изражава на разне начине“ (1. Петрова 4:10). Овај стих се у ствари односи на све Јеховине слуге, јер су сви у одређеној мери добили дар тачног спознања и сви имају предност да учествују у хришћанској служби.
10. Када ће наша света служба бити прихватљива Јехови?
10 Јехова је задовољан нашом светом службом само када је приносимо из љубави и оданости, а не да бисмо се издизали изнад других. Зато је важно да имамо уравнотежено гледиште о ономе што радимо да бисмо подупирали право обожавање. Нико од нас не може тачно просудити туђе мотиве, али Јехова „срца прозире“ (Пословице 24:12; 1. Самуилова 16:7). Зато је добро да се с времена на време питамо: ’Шта ме мотивише да вршим дела вере?‘ (Псалам 24:3, 4; Матеј 5:8).
Исправан став према својим делима
11. Која би питања у погледу наше службе било добро да поставимо себи?
11 Ако су за добијање Јеховиног одобравања најважнији мотиви, до које онда мере треба да размишљамо о својим делима вере? Све док службу обављамо са исправним мотивом, да ли је заиста важно да бележимо шта и колико радимо? Ово су добра питања, јер не желимо да нам бројке буду важније од дела вере, нити да дозволимо да нам добар извештај буде главна брига у хришћанској служби.
12, 13. (а) Који су неки од разлога због којих бележимо оно што радимо у служби? (б) Зашто можемо да се радујемо када гледамо свеукупан извештај наше проповедничке делатности?
12 Запази шта стоји у књизи Организовано извршавајмо нашу службу: ’Први следбеници Исуса Христа били су заинтересовани за напредак дела проповедања (Марко 6:30). Из Дела апостолских сазнајемо да је око 120 особа присуствовало изливању светог духа на ученике, што се догодило на Пентекост. Број ученика је убрзо порастао на 3 000, а затим на 5 000 (Дела апостолска 1:15; 2:5-11, 41, 47; 4:4; 6:7). Какво је дивно охрабрење за ученике морала бити та вест о порасту!‘ Из истог разлога, Јеховини сведоци се данас труде да тачно бележе оно што се широм света постиже у испуњавању Исусових речи: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по целој настањеној земљи за сведочанство свим нацијама; и онда ће доћи крај“ (Матеј 24:14). Такви извештаји пружају реалну слику о ономе што се постиже на светском пољу рада. Они показују где је потребна помоћ, колико и које литературе је потребно да би дело проповедања напредовало.
13 Према томе, извештавање онога што радимо у служби помаже нам да делотворније извршимо опуномоћење да проповедамо добру вест о Краљевству. Поред тога, зар нисмо охрабрени кад сазнамо за дело које наша браћа обављају у другим деловима света? Извештаји о порасту широм света испуњавају нас радошћу, подстичу нас да будемо ревнији и уверавају нас да имамо Јеховин благослов. И колико је само лепо знати да је наш лични извештај укључен у светски извештај! Наравно, наш извештај је мали у поређењу са укупним светским извештајем, али не пролази незапажено код Јехове (Марко 12:42, 43). Немој заборавити да без твог извештаја свеукупан извештај не би био потпун.
14. Поред проповедања и поучавања, шта је укључено у обожавање Јехове?
14 Наравно, у том извештају се не налази много тога што сваки Сведок ради док испуњава своје одговорности као предани Јеховин слуга. На пример, тај извештај не обухвата редован лични библијски студиј, присуство и учешће на хришћанским састанцима, скупштинске одговорности, помагање суверницима, материјално подупирање светског дела Краљевства и тако даље. Дакле, иако наш извештај јесте важан јер нам помаже да не посустанемо и да останемо ревни у проповедању, ипак морамо задржати исправан став када је у питању извештај. Не треба га сматрати дозволом или пасошем у духовном смислу помоћу којег ћемо добити вечни живот.
„Реван за врсна дела“
15. Иако нас сама дела не могу спасти, зашто су она неопходна?
15 Иако нас сама дела не могу спасти, очигледно је да су она неопходна. Зато је за хришћане речено да су ’народ који је посебна својина, реван за врсна дела‘ и зато су охрабрени да једни друге ’подстичу на љубав и добра дела‘ (Титу 2:14; Јеврејима 10:24). Да би још више нагласио ту чињеницу, један други библијски писац, Јаков, једноставно каже: „Као што је тело без духа мртво, тако је и вера без дела мртва“ (Јаков 2:26).
16. Шта је још важније од дела, али чега треба да будемо свесни?
16 Колико год да је важно имати добра дела, још су важнији мотиви који стоје иза њих. Зато је мудро да с времена на време преиспитамо своје мотиве. Међутим, морамо пазити да не судимо другима пошто ниједан човек не може тачно проникнути у туђе мотиве. Поставља нам се питање: „Ко си ти да судиш туђем кућном слузи?“, и затим следи јасан одговор: „Он своме господару стоји или пада“ (Римљанима 14:4). Јехова, Господар свега, и Судија којег је поставио, Исус Христ, судиће нам не само на основу дела већ и на основу наших мотива, могућности, љубави и оданости. Само Јехова и Исус Христ могу тачно просудити да ли смо заиста радили оно на шта су хришћани подстакнути, у складу с речима апостола Павла: „Дај све од себе да се покажеш као признат пред Богом, као радник који нема чега да се стиди, који исправно управља речју истине“ (2. Тимотеју 2:15; 2. Петрова 1:10; 3:14).
17. Док се трудимо да дамо све од себе, зашто треба да задржимо на уму стих из Јакова 3:17?
17 Јехова је разуман у ономе што очекује од нас. Према Јакову 3:17, „мудрост одозго је“ између осталог „разумна“. Зар не би било мудро да у том погледу опонашамо Јехову, и зар то не би био прави успех за нас? Зато не треба нити од себе, нити од наше браће, да очекујемо нешто неразумно и недостижно.
18. Шта можемо да очекујемо када имамо уравнотежено гледиште о нашим делима и Јеховиној незаслуженој доброти?
18 Све док имамо уравнотежено гледиште о својим делима вере и Јеховиној незаслуженој доброти, остаћемо радосни, што је карактеристично обележје правих Јеховиних слугу (Исаија 65:13, 14). Можемо се радовати благословима које Јехова излива на свој целокупни народ, без обзира на то колико ми лично можемо да допринесемо. Тиме што истрајавамо у ’молитвама, усрдном мољењу и захваљивању‘, ми у ствари преклињемо Бога да нам помогне да дамо све од себе. Онда ће, без икакве сумње, ’Божји мир који превазилази сваку мисао чувати наша срца и наше мисаоне снаге посредством Христа Исуса‘ (Филипљанима 4:4-7). Дакле, можемо извући утеху и охрабрење из сазнања да нећемо бити спасени само због дела, већ и због Јеховине незаслужене доброте!
Можеш ли објаснити зашто хришћани
• избегавају да се хвале сопственим достигнућима?
• избегавају такмичарски дух?
• предају извештај о служби?
• избегавају да суде сухришћанима?
[Слика на 15. страни]
„Довољна ти је моја незаслужена доброта“
[Слике на странама 16, 17]
Старешине се радују јер сваки од њих може да допринесе добробити скупштине
[Слике на странама 18, 19]
Без твог извештаја, свеукупан извештај не би био потпун