Приближимо се Богу

Када „срце сломљено и скрхано“ тражи опроштај

2. САМУИЛОВА 12:1-14

СВИ ми често грешимо. Ма колико да нам је жао због тога, можда се питамо: ’Да ли Бог чује моје молитве када се искрено кајем? Да ли ће ми опростити?‘ Библија открива једну утешну истину: Иако Јехова не одобрава грех, он је спреман да опрости ономе ко се каје. Та истина је дошла до изражаја у примеру Давида, краља древног Израела, што је забележено у 12. поглављу 2. Самуилове.

Замислите следећу сцену. Давид је крив за озбиљне грехе. Починио је прељубу с Витсавејом и након што његови покушаји да то прикрије нису успели, побринуо се да њен муж погине. Затим је прећутао своје грехе и неколико месеци се претварао као да се ништа није десило. Међутим, Јехова је то посматрао. Он је видео Давидове преступе. Али такође је у његовом срцу видео да има наде за покајање (Пословице 17:3). Шта ће Јехова урадити?

Јехова шаље Давиду пророка Натана (стих 1). Под вођством светог духа, Натан тактично прилази краљу, знајући да мора пажљиво бирати речи. Како ће с Давидових очију скинути вео самообмане и помоћи му да схвати тежину својих греха?

Да би избегао Давидово правдање, Натан прича причу која ће сигурно наћи пут до срца некадашњег пастира. То је прича о два човека, једном богатом, а другом сиромашном. Богаташ је имао „много оваца и говеда“, а сиромах није имао ништа „осим једне овчице“. Код богаташа је дошао гост и он је желео да му припреми оброк. Уместо да узме једну од својих оваца, узео је једину овчицу сиромаха. Очигледно мислећи да се то заиста десило, Давид одмах љутито каже: „Човек који је то учинио заслужује смрт!“ Зашто? Зато што „није имао самилости“, објашњава Давидa (стихови 2-6).

Натанова прича је испунила своју сврху. Давид је заправо осудио сам себе. Натан му сада отворено каже: „Ти си тај човек!“ (стих 7). Пошто он говори у Божје име, јасно је да Јехова Давидове преступе доживљава лично. Тиме што је прекршио Божји закон, показао је непоштовање према Законодавцу. Бог му каже: ’Презрео си ме‘ (стих 10). Тај оштар прекор погађа Давида дубоко у срце и он признаје: „Згрешио сам Јехови.“ Натан га уверава да му Јехова опрашта, али да ће морати да живи с последицама својих поступака (стихови 13, 14).

Након што је његов грех изашао на видело, Давид је записао речи које сада сачињавају 51. псалам. У њему је излио своје срце Јехови, показујући да се дубоко каје. Давид је својим гресима презрео Јехову. Али, када је овај покајнички краљ осетио колико је дивно Божје опраштање, могао му је рећи: „Срце сломљено и скрхано, Боже, ти не презиреш“ (Псалам 51:17). Мало је речи које би могле пружити већу утеху грешнику који се каје и тражи Јеховино милосрђе.

[Фуснота]